Текст (преведен с албанског): Koha (Gonxhe Konjufca). Фотографије: Фондација „Деметра“.
Рушење граница између језика и етничких група само је једна страна књижевног фестивала ЗаНа. Песме су сада објављене и на Брајевом писму. Свечана промоција ове свеске отпочела је читањем песама ученика Ресорсног центра за учење и саветовање „Xheladin Deda“ из Пећи. У мрачној просторији Центра за наративну праксу откривају се стихови и поруке.
У трећем издању књижевног фестивала ЗаНа, извршна директорка Нора Прекази испунила је обећање које је дала у сектору етнологије у Музеју Митровице. Примила је групу посетилаца из заједнице слепих и обећала је да ће радити на реализацији сваког материјала за ову заједницу. Песме прикупљене са Фестивала који је Прекази основала сада су доступне и припадницима заједнице слепих.
У Центру за наративну праксу у некадашњој згради библиотеке „Хивзи Сулејмани” поезија је била главна тема, али је порука да је доступна свима била посебнија. Песме два протекла издања фестивала ЗаНа сажете су у публикацији на Брајевом писму.
Прекази је испричала о овом пројекту, који је, према њеним речима, био пре свега емотиван. Са почетком трећег по реду фестивала, први корак је било објављивање управо ове књиге.
„Идеја је настала у Музеју када сам прошле године имала посету заједнице слепих. За 11 година колико радим у Музеју Митровице, са страшћу да опишем ту институцију, то је за мене био најтежи дан за објашњење јер нисмо имали ни један материјал да понудимо овој заједници. Осећала сам се веома неадекватно и обећала сам пред свим учесницима који су били тамо да ћу направити материјал за слепе, па какав год да буде, али барем долази из Митровице. Пошто сам и уредник књижевног фестивала ‘ЗаНа’, прва идеја је била да се превод књиге песама препише на Брајево писмо“, рекла је Прекази.
Сматрала је то веома важним кораком и испуњењем сврхе фестивала. Изван оквира, Стварање мостова и могућности за све заједнице остварује се најбоље кроз уметност, посебно путем поезије.
„Срећом, то је урађено и могу рећи да никада у животу нисам био узбуђенија него вечерас. Видели смо какво је то вече. Ко смо ми ако не покушамо да отворимо душу и изађемо из својих кутија. Ово је веома мали посао, али верујем да има велики утицај. То је циљ целог фестивала, да читамо и створимо нови простор, изградимо нове мостове комуникације“, рекла је Прекази.
Књигу је објавио Савез слепих Косова. Песме су читали ученици Ресорсног центра за учење и саветовање „Xheladin Deda“ из Пећи. Чим је почело читање песама, светла су се угасила.
Дардан Селимај, модератор поетске вечери, рекао је да га је инспирисао слепи италијански пијаниста који је изјавио да за уживање у музици није потребно светло. А у уторак увече, светлост није била потребна за уживање у песмама.
„Разговорао сам са Нором Прекази на једном од догађаја којем смо заједно присуствовали, а када ми је она испричала идеју о издавању ове књиге на Брајевом писму одмах сам се сетио концерта коме сам присуствовао. Био је то концерт познатог италијанског слепог пијанисте који је позвао публику да одслуша цео концерт у мраку. Последње четири године мог оца сам пратио, изгубио је вид, тако да сам био свестан свега што је потребно слепима“, рекао је Селимај.
Надајући се да ово неће бити последњи овакав догађај, он је нагласио да колико год да се уради за заједницу слепих никада није довољно.
„Често смо уроњени у динамику свакодневног живота, тако да је за мене била изузетна част бити део догађаја и заједно са Нором реализовати све ово. Надам се да ово неће бити прва и последња, већ ће бити почетак циклуса поетских вечери које ће се вероватно још више развијати и долазити у другим облицима“, рекао је Селимај.
Председник Савеза слепих Косова Daut Tishuki је изразио захвалност на овој иницијативи, рекавши да су овакви догађаји од великог значаја за заједницу.
„Честитам фестивалу ‘ЗаНа’ и захваљујем што је смислио да направи приступ за слепе са резимеом два претходна издања. Штампањем ових песама на Брајевом писму укључили смо и слепе особе у фестивал. Вечерас је било заиста узбудљиво. Ове песме штампане на Брајевом писму повећавају и улогу заједнице слепих“, рекао је Tishuki.
У оквиру трећег по реду књижевног фестивала „ЗаНа” објављена је књига поезије „Зана III” која обухвата 14 аутора из различитих земаља Балкана. Тема овогодишњег фестивала је „Ко сам ја?“. Наредних дана стижу и песме Клуба креативног писања „За“. Поред тога, Нора Прекази је испричала и о другим догађајима у оквиру Фестивала, са којима он излази и ван Митровице.
„Ми смо фестивал који не траје само два или три дана, већ се одвија у дужем времену због посла који радимо. Ове године долазимо са темом ‘Ко сам ја?’ и имамо два издања. Реч је о издању ‘ЗаНе’ у којем се налазе песме 14 песника из региона Балкана: Словеније, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Косова, Албаније, Црне Горе и Северне Македоније. Имамо и ово издање за слепе, али оно није последње, следи и објављивање песама Клуба креативног писања „За“, фантастичне групе, групе девојака са којима ћемо имати поетске вечери и изван Митровице, у Скопљу и такође у Приштини“, рекла је Прекази.
Извор: Коха >>
