Књига песама Александра Дунђерина „Променити наслов“ премијерно ће бити представљена митровичкој публици, у Приватном културном центру „Акваријус“ у среду 9. октобра 2024. године у 20.30. Поред аутора, о књизи ће говорити и његове колеге, рецензенти Живојин Ракочевић, Жарко Миленковић и Ивана Вановац. У сценско-поетском делу вечери глумица Снежана Џоговић и Дарија Машковић извешће перформанс инспирисан Дунђериновом поезијом.
Улаз је слободан, а сви посетиоци имаће прилику да купе књигу по специјалном попусту (7,70 евра). Издавач књиге је Друштво књижевника КиМ.
У рецензији „Географија презрених завичаја“ Живојин Ракочевић у Дунђериновој књизи проналази одјеке Милоша Црњанског: „Његове слике јесу увек у функцији приче, а песничко Ја тражи своју болну посебност у географији презрених завичаја. Због тога је панонску и косовску равницу могла повезати сурово тачна поетика Милоша Црњанског, родољубље као мера личног доприноса и усмерености на реалност, као и љубав према жени која ће досликати, дописати и допевати све оно што му недостаје.
Александар Дунђерин век после Милоша Црњанског и његовог закључка да ниједна застава наша није, самоуверено пародира на опште познати предложак.
Класично књижевно образовање од Хомера, Књиге о Јову, фрагмената светоотачке литературе, до савремене експлицитности Милене Марковић и корона вируса који се гласно смеје на ТВ-у дају овој збирци форму цикличне заокружености и превредновање ‘човјека застрашеног’.“
Осврћући се на поступак наводног „скрнављења поезије“ и наводне (ауто)цензуре Ивана Вановац се у тексту „Скрнављење поезије, истине ради“ пита „Шта је вредно такве жртве?“ и закључује:
„Истина је једина вредна такве жртве.
Истина о љубави која никада није грешна. Истина о греху неисповеданом због стида. Истина о стиду који осећамо јер пристајемо на цензуру због страха. Истина о страху да са Метохијом под дебелим маркером, Косово нам се свети. Истина о Косову које је Александрова одредница, његова дефиниција, тренутак и место његове катарзе.
Тих истина ради, Дунђерин је оскрнавио поезију. Бласфемијом се бори против бласфемије. Цензуришући песму, он скида цензуру са свега написаног.“
Трећи рецензент књиге, песник и критичар Жарко Миленковић, запажа да је поезија „Променити наслов“ настајала на осећању „(не)слободе“ те истиче да ова збирка „показује снагу слободе“: „На то нас, чак, и визуелно, графичко обликовање збирке упућује, јер нам допушта да песме преображавамо онако како желимо, бришући или пак дописујући стихове. Штавише, слободни смо, и да јој променимо наслов, а ако то није слобода (и љубав) шта онда јесте!“, закључује Миленковић.
Александар Дунђерин је аутор више стотина студија, есеја, критика, чланака, приказа, пиблицистичких радова, прича и песама објављених у многим зборницима, уметничкој периодици, недељницима, дневним листовима и порталима.
Написао књигу уметничке прозе (У напуклој љусци, 2002), драму Бег од ничега (2004), књигу есеја и критика (Демони одлазе I, 2014), књигу разговора и полемика (Демони одлазе II, 2014). Аутор антологије Неодољива тешкоћа постојања. Српска књижевност на Косову и Метохији 2000-2020 (2021). Приређивач више књига, између осталих Заборављени песник Василије Суботић (2004) и Тамна лепота брисаног простора. Проза Мирослава Тохоља (2016), као и монографија Црквени хор „Бранислав Нушић“ (2019) и Васиљ Аџић. Наџезирај ми слику (2021).
Рођен у Новом Саду 1974. године, где је завршио студије српске књижевности на Филозофском факултету. Оснивач и уредник новосадског часописа за уметност „Стање ствари“ и уредник у београдском недељнику „Печат“.
Живео и радио у Новом Саду, Београду и у више градова у Пољској. Последњих десет година живи и ствара у Косовској Митровици где заједно са супругом Миљаном води Приватни културни центар „Акваријус“.
