Текст: ПКЦ „Акваријус“, Радио Митровица Север (Ивана Вановац). Фотографије: Милан Кабашић
Уметница и новинарка Ана Брумли (Берлин, Немачка) представила је 23. новембра 2024. године митровичкој публици своју најновију књигу „Глас постоји у гласовима“ која на убедљив начин представља савремене могућности радија и сведочи како овај медиј може да буде изузетно занимљив и инспиративан за различите облике уметничког изражавања (радио драма, радио есеј, интервју). У „Акваријусу“ она, и њен француски колега, уредник ове књиге Мишел Феска, у разговору са Миљаном Дунђерин, покушали су публици да приближе „радиофонске шетње“ и драж коју поседује радијска уметност
Постоји ли, уопште, радијска уметност? Или можда постоји уметнички радијски садржај?
Како год то назвали, оно постоји, а Ана Брумли је уметница која се бави управо тим изразом и у том својству,
Немачка уметница, писац и радијски новинар већ две деценије се бави креативним и несвакидашњим радијским извештавањем. Поред тога што се бави новинарством у класичном смислу речи кроз конвенционалне журналистичке форме – интервјуи, репортаже о култури, разговори, Ана проналази најфантастичније начине да се звуком обрати аудиторијуму. Занима се за све уметничке радијске изразе – од радио драме до аудитивних записа из људске околине. Има своју емисију на берлинском радију reboot.fm који се бави искључиво уметношћу и културом.
На Косово је дошла као учесник „Манифесте“, великог европског номадског фестивала који се 2022. године одржавао 14. пут, те године у Приштини. Урадила је серију радијских емисија са уметницима и активистима, а једно од поглавља ове специфичне радио-уметности одвијао се у Приватном културном центру „Акваријус“, а главни актер била је уметница Миљана Дунђерин. Брумли је у својим новинарско-уметничким радовима истраживала језик и глас у контексту звука, политике и свакодневног живота.
Сада, после тачно две године, све то сакупљено је и објављено у књизи „Глас постоји у гласовима“ која је премијерно представљена управо у митровичком „Акваријусу“. Тек после следе промоције и разговори у Приштини, Пећи, Призрену, Тирани, Берлину и осталим градовима Немачке.
Из разговора са Аном Брумли сазнајемо да је прву радио емисију урадила пре двадесетак година, када је завршила средњу школу. У међувремену је дипломирала политичке науке и уметност.
„Увек сам размишљала како би та два поља мог изучавања могла да повежем. На радио сам, као и већина нас претпостављам, дошла из радозналости, као на неку радионицу да бих сазнала како радио функционише, како настаје радијски програм… И онда сам се ту заглавила, јер ми се стварно јако допало. Свиђа ми се динамика, игра гласом, увек сам знатижељна да чујем шта ће мој гост следеће рећи… Волим ту радијску животност“, каже у интервјуу за Радио Митровицу север Ана Брумли и додаје да је управо радио био место на коме су се њена интересовања за друштво и уметност повезала и нашла конкретну, корисну примену.
Ана Брумли пише повремено и за неке уметничке новине, али каже тај процес настанка и одашиљања информације до публике, у радијском и штампаном медију, потпуно су различити.
„Дуг је тај процес у продукцији писане информације. Радио је много бржи, разрађенији је процес. Да, радио захтева техничку опремљеност и много тога, али писање тражи пуно времена. Па онда вам уредник врати текст, захтева да нешто мењате, пишете поново, проверите има ли словних грешака… На концу, неопходан је новац да бисте све то иштампали и тако даље, и тако даље..Радио је са друге стране директнији. Немам много искуства са телевизијом, али… сва та церемонија са шминком… Телевизија захтева да изгледате на одређени начин, да контролишете фацијалне експресије… Радио то не тражи од вас. Можете да радите шта хоћете и да останете невидљиви. Причате људима и све време сте сконцентрисани на свој глас, на оно што ћете рећи и ни на шта друго“.
На питање како коментарише изјаве о томе да је радио застарео, да нико више нема времена да га слуша и да ће убрзо нестати, Ана одговара да је то класичан западњачки принцип, али да се не сме заборавити да у свету и сада постоје региони у којима живи велики број неписмених људи, да постоје старе особе које не виде да читају и да ће у том смислу, увек постојати популација којој ће радио бити потребан. Ипак, она једну ствар издваја као пресудну и сматра је највећим чуваром радија.
„Људи ће заувек волети да слушају глас. Људски глас је фасцинантан, животан, подесан за артикулацију. Слушати причу – то је основно. Радијска техника и технологија су такве да су микрофони довољно осетљиви да ухвате глас. Друга ствар је животност радијског говора, осећај живота који слушаоци имају, јер вас слушају у истом тренутку у коме ви говорите” наглашава Ана која је, додајмо и то, универзитетски професор уметности у Немачкој.
Говорећи о радио-уметности, подсећа да је радио драма најлепши и најзанимљивији гласовни уметнички концепт.
За радио драму смо чули и знамо је одлично. Али да ли сте знали да постоји и нешто што се назива радио-есеј?
„Мој рад би био на пола пута између радио – драме и радијског разговарања. Такође радим и на радијским есејима. Ја пишем есеје и онда их уз помоћ свог и гласова глумаца изнесем публици. Све може бити уметност – радијска драма, композиције, може бити и мултиконцептуални садржај. Протеже се то на многа поља. За мене лично, та гласовна експресија и артикулација су изванредно важни за радио уметност”.
Признаје да пре него што је добила позив да дође, није имала представу о чему се ради. И сад каже, премало је времена да би се подробније упознала са приликама, али јесте путовала Косовом. Снимала најразличитије људе на најразличитијим местима. Сада зна много више.
„Косово је простор са шароликим диверзитетом животних стилова, религија, прича. Ово је поднебље где мањинске заједнице јучерашњег дана, нису и мањинске заједнице сутрашњице. У Немачкој се рецимо много води рачуна о интересима и потребама мањинских заједница. Важно је бити свестан да се неке историјске, политичке одлуке зачас могу променити и бити свестан да се мора добро бринути о свим мањинским заједницама“ каже Ана.
Радио је уметност, реч – медијум, глас – инструмент, поручује Ана сваким својим радом, сваким гласом.
Брумлијеви радио ансамбли су недавно емитовани у Немачком павиљону на 23. Тријеналу у Милану, на Манифести 14 у Приштини, beuis2021 у Диселдорфу, Бијеналу у Тбилисију, у ADKV Келну, на Akademie der Kunste и HKV у Берлину, na documenta14 у Каселу.
Гостовање Ане Брумли је реализовано у оквиру програмске целине „Арт терапија IV“ коју организује „Акваријус“ а подржава УНМИК.
