Текст: Радио Митровица Север (Ивана Вановац). Фотографије: Црвени крст Косовска Митровица (Димитрије Ракић).
Едукација, превенција и разбијање стигме уз пружање подршке особама које живе са ХИВ-ом, главни су задаци здравствених радника, хуманитарних организација, али и целокупног друштва.
Каква год да је статистика оболелих и заражених, она је далеко од истине, јер људи и данас осећају нелагоду да оду и да се тестирају, каже председник волонтера Црвеног крста Косовска Митровица Алекса Кабашић.
Знање о ХИВ-у као изазивачу сиде, темељ је доброг познавања сопственог репродуктивног здравља, каже Кабашић за Радио Митровица север. Зато је 1. децембар важан дан у години.
„Промовисање одговорног друштвеног понашања, едукација о заштити и редовним превентивним прегледима и самопрегледима кључне су за здравију будућност. Свако има право на приступ информацијама које ће сачувати здравље и достојанство младог човека“ – подвлачи наш саговорник.
Важно је да се у јавне трибине и дискусије укључи што већи број људи, сматра Кабашић, јер једино заједничким деловањем могуће је изградити друштво без дискриминација и предрасуда.
„Много је људи који су заражени али то не знају, јер се нису никада тестирали. Постоје неки подаци на Косову и Метохији где је 2021. године рађена нека статистика, али верујемо да је тај број већи због нередовног тестирања. Ако сте давалац крви, ту људи могу да сазнају свој ХИВ статус. Кратко траје тај процес тестирања . Крв се узима или из вене или из прста и све кратко траје“, каже Кабашић.
Тестирање се препоручује свима који су сексуално активни, али ваља знати и да су неке професије због своје природе, изложеније трансмисији – попут здравствених радника, стоматолога, па се њима саветује благовремено тестирање без обзира на сексуалну активност.
Позитивно је то што млађе генерације далеко више знају од старијих. Генерално раније сазревају, али раније и ступају у сексуалне односе, за које ипак, нису довољно зрели.
„Генерације које сада имају двадесетак и више година у све то улазе безбедниије. Све млађе генерације у сексуалне односе ступају све раније, док још нису свесни свог тела док још нису сигурни у своју сексуалност и у своје тело. Секс се третира као неки хоби, док се раније сматрао највишим степеном интиме између два људска бића“ – прича Кабашић.
Наглашава и да репродуктивно здравље и наш однос према њему, дубоко утичу на ментално здравље особе. Што је млађа, тај утицај је јачи.
„Занимљиво је колико су ментално здравље и сексуалност човека повезани са на пример сајбер насиљем, са проблемом секс – трафикинга, односно трговином људима у циљу пружања сексуалних услуга, са порно садржајима који се деле путем интернета и међусобно. Све то утиче на ментално здравље, али и чини да се млади раније осете зрелим за ступање у сексуалне односе, иако не знају довољно и нису спремни“.
Са померањем старосне границе на ниже када је реч о започињању сексуалних активности, аутоматски се подиже број случајева нежељених тинејџерских трудноћа.
„Нежељене тинејџерске трудноће су сада на нашем подручју најзаступљеније у периоду од 16 до 18 године“, напомиње Кабашић.
То доказује да и када знају све, не примењују знање. Наш саговорник каже да на нивоу Србије 13% младих узраста од 16 до 25 година, имају сексуалне односе са кондомом, показало је истраживање из 2022. Остали су у ризику.
„Чак и они га користе верујући да кондом штити од нежељене трудноће занемарујући његову улогу у очувању репродуктивног здравља. Прегледи код лекара су им доступни али их не користе. Постоји ту стигма, осећај срамоте, да ће то да оде у јавност“.
Чак и када постоји тај проблем страховања од реаговања друштва, остаје нешто што би заиста свака особа могла да учини за своје репродуктивно здравље. То су самопрегледи.
„То може буквално свако. Најбоље је радити их током и након туширања када је кожа мека и опуштена. Жене би требало да препипају и добро загледају дојке, а мушкарци тестисе. Наравно, самопреглед није довољан , увек је препорука да се посети лекар најмање два пута годишње“.
Кабашић такође напомиње да уколико неко након ове прводецембарске приче пожели да се тестира, најпе би требало да се обрати свом изабраном лекару у надлежном дому здравља.
Он ће га даље упутити на установу у којој је могуће одрадити тест.
Посебно је важно знати, каже, да је резултат тестирања заштићен податак, те да остаје искључиво између лекара и пацијента. Изузетак је малолетна особа, када је нужно да се цела процедура обави у присуству родитеља, односно старатеља.
Ако је резултат позитиван, приступа се поновном тестирању, а онда и терапији која је захваљујући савременој медицини веома делотворна и омогућава оболелима солидан квалитет живота. Ту Кабашић напомиње да ваља правити разлику између заражених ХИВ-ом и оболелих од сиде. Није сваки заражени болестан.
Управо о свим овим темама, било је речи и на трибини коју је поводом 1. децембра – Међународног дана борбе против сиде, у митровачком ПКЦ „Аваријус“ организовао Црвени крст Косовске Митровице.
Млади су имали прилику да кроз пригодан филмски садржај и предавање едукатора, добију основне информације о ХИВ-у, али и о репродуктивном здрављу, полно преносивим болестима, нежељеној трудноћи и практиовању затићених односа, као темељу превентиве. Након трибине, посетиоцима су подељени флајери са едукативним садржајем и кондоми.
„У савременом друштву, глупо је стидети се било чега. Морате знати како ваше тело функционише и како да га правилно чувате. ХИВ зараза ниије нешто што се дешава промискуитетним људима. За заражавање довољан је један сексуални однос, једна заражена игла или један неспретан покрет здравственог радника. Сида није излечива, али добро реагује на савремену терапију. Време стигме је прошлост, али будушћност нам је у превентиви и одговорном понашану према себи“ главне су поруке нашег саговорника.
Овај садржај, Радио Митровица север реализује у сарадњи са Популационим фондом Уједињених нација (УНФПА).
Извор: Радио Митровица север >>
