Текст: Радио Митровица север (Ивана Вановац). Фотографије и видео: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)
У оквиру обележавања 16 дана активизма, у „Акваријусу“ је одржана дебата на тему сексистичко-шовинистичког вербалног насиља у јавном простору, коју је организовао Популациони фонд Уједињених нација. Исте вечери, премијерно је приказан спот урађен на ову тему, са јасном поруком – Уједините се.
У оквиру дебате, представнице жена, говориле су о овој друштвеној теми истичући, свака из свог угла важност најургентнијих помена на терену.
Сложне су да је сексистичких коментара, неумесних и увредљивих „нечасних понуда“ али и некоректног понашања службених лица све више.
Грађанска активисткиња Милица Радовановић, рекла је у свом излагању да се апропо свих проблема са којима жене на подручју Косова живе посебно у последњих годину дана које карактеришу нестабилне политичко – безбедносне прилике, Неформална група жена са овог подручја писмом обратила најпре представницима Кфора, а потом и осталих међународних организација на осову.
„Није то израз борбе против система, већ против игнорисања наших проблема“, рекла је Радовановић и додала да за 30 година њеног живота у Митровици, није било толико сексуалног узнемиравања колико се бележи у последњих годину дана.
„Не да те врсте узнемиравања никада није било. Било га је, али то је било на нивоу инцидента“ започиње причу Радовановић.
У последњих годину дана само њој се два пута десило да је била жртва сексуалног узнемиравања на јавном месту. Према статистици НФЖ-а свака трећа жена у Митровици је у протеклих годину дана доживела ову врсту узнемиравања.
Најпре су се жене жалиле једна другој и међусобно разговарале о томе, а онда у јеку најава отварања главног моста у Митровици, формирана је Неформална група жена која је о својим проблемима одлучила да обавести оне које је препознала као најспособније да делују по питању опште безбедности – Кфор.
Сексуално узнемиравања, један је од тих проблема.
„Нас четири, пет смо саставиле то писмо у коме смо поменуле сексуално узнемиравање, проблеме настале услед укидања динара због чега морамо да путујемо у Србију, затим забрану српске робе услед чега је велики број локала у којима су пртежно радиле жене затворен, а оне остале без посла. Ту је и посебан осврт на проблем породиља које ако им гинеколог препише лек, не могу да га набаве овде. Велики број проблема смо ми излистале ту, али сексуално узнемиравање је нешто што се досад није дешавало овде“, напомиње Радовановић.
Знајући да ако се буде ишло са појединачним случајевима,ефекат неће бити добар јер ће и даље код међународних представника којима су планирале да се обрате за помоћ, бити присутан утисак да се ради о инцидентним, спорадичним појавама. Имајући то у виду, НФЖ одлучује да направи својеврсну базу података, тачније документованих прича жена које су доживеле овај облик насиља. Само у једном дану, прикупиле су око тридесетак сведочанстава о сексуалном узнемиравању које се женама догодило у протеклих годину дана.
„Нама је циљ био да покажемо да није реч о изолованим случајевима, већ да се ради о обрасцу понашања који је учестао, а који се дешава само зато што полиција не ради свој посао, а чак у осам или девет случајева, починиоци су били припадници полиције“, каже Радовановић.
Напомиње да у већем броју случајева, жене узнемиравање нису пријавиле полицији, а као разлоге за то наводе више фактора.
„Прво немају поверење, што је логично обзиром на то како се полиција опходи према становништву на северу у послењих пар година. Друго, често су полицајци ти који узнемиравају и треће – не желе да деле своје приватне податке са полицијом зато што се плаше да ће се онда тек узнемиравање натавити“.
Жене не верују полицији али су показале поврење према НГЖ и са њима поделиле своја искуства уз гаранцију анонимности.
Поред НГЖ-а, жене су се у вие наврата обраћале и медијима. Медији су о томе писали, извештавали, стриктно водећи рачуна о заштити идентитета жртве. Председница УНС-а на Косову Ивана Вановац каже да је то новинарска обавеза сваки пут када жртва на томе инсистира, али и онда када не захтева то изричито, али новинар донесе професионани суд о томе да је за жртву боље да остане анонимна.
Вановац је напоменула да је због обавезе медија да у овој врсти звештавања обавезно контактирају и другу страну која се за нешто оптужује – у овом случају то је полиција којој се спочитава неадекватно обављање посла и поступање по притужби грађанки –јако важно да жене сваки случај пријаве поицији.
„Тек када оне то учине, ми имамо основ да полицију позивамо на одговорност. Ја не сумњам ниједног тренутка у веродостојност сведочења које је НГЖ прикупила, али нажалост, ако то не пријавимо полицији, на основу чега да захтевамо да раде свој посао“, истакла је Вановац и додала да је тренутак да се од тога одучимо и да, ма како било непријатно и тешко, сваки случај пријавимо полицији.
Да би дале озбиљност својим захтевима, Милица Радовановић и Инес Аљовић, такође друштвена активисткиња, изашле су јавно са својим искуствима, док су остале жене које су пристале на исповест, то учиниле са затамњеним лицима и заштићеним идентитетима.
Инес је чак три пута доживела ову врсту узнемиравања. На тему пријављивања полицији, каже да НГЖ има евидентирано сведочење једне девојке којој су у полицији током пријављивања случаја, тражили доказе у виду фотографије регистарских ознакаи да је тужилац на кога је упућена, рекао да без доказа он не може поднети тужбу еx официо – по службеној дужности, већ да мора да се иде на приватну тужбу.
Ни она није случај пријавила полицији, јер не верује након свих искустава да би се они озбиљније позабавили индивидуалим проблемима грађанки.
Радовановић додаје да се жене у тим ситуацијама обично шокирају, блокирајуи због страха се паралишу. У том стању, нису оне те које би требало да прикупљају доказе о томе да су жртве.
У полемици и са публиком која је уследила, панелисткиње и присутни су кроз конкретне предлоге покушали да пронађу решење за овај проблем. Ова тема је, како је истакла Радовановић, подигнута на виши ниво управо са циљем да се спречи неки екстремнији облик насиља, односно да се избегне његово ескалирање у нешто фаталнијих размера.
Изолован је још један проблем, а то је ограничавање слободе кретања, јер у страху од сексуалног узнемиравања, жене су почеле да избегавају кретање градом током вечерњих и ноћних сати, преферирајући вожњу аутом или таксијем као безбеднији вид кретања.
Закључак је да би полиција морала на сугестију међународних фактора присутних на терену да се озбиљно бави овом темом, да би цивилни сектор, медији и политички предтавници у садејству, морали да покрену захтев и да инсистирају код свих релевантних инстанци да се проблем сузбије , а међу понуђеним решењима, нашла се и идеја о ношењу пиштаљки око врата, али и самоорганизовању жена које би чувале једна другу.
„Ми немамо другу опцију сем да о овоме говоримо јавно или да у крајњем случају се организујемо, чувамо једне друге и пратимо се до куће“, каже Радовановић.
Последње решење је управо у духу спота који је тематски пригодно емитован на крају ове вечери а који поручује: Уједините се!
Ово вече, добром поезијом занимљивим запажањима, употпунила је и књижевница Александра Јовичић.
Овај садржај, Радио Митровица север реализује у сарадни са Популационим фондом Уједињених нација (УНФПА).
Извор: Радио Митровица север >>
