Текст: Коссев. Фотографије: ПКЦ „Акваријус“
У присуству љубитеља књижевности, али и пријатеља, колега, породице, синоћ је у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици промовисана књига „Ружа од стакла“ аутора новинара Андрије Лазаревића.
У питању је збирка песама, његов првенац, уједно и лични печат, сведочанство, његово суочавање са собом и животом.
Лазаревић је књигу посветио својој покојној мајци, без које живи пуних 10 година.
Она му је била почетна инспирација, па је кроз протеклих десет година и настајала његова „Ружа од стакла“ у којој је сумирао своја осећања – љубав, сећање, тугу и снагу.
Симболично је књигу објавио ове године – на деценију једног недостајања.
„Ово је моја прва збирка песама, настајала је 10 година. Објављена је баш ове године, на деценију недостајања. Посвећена је најпре мојој мајци“, у изјави за КоССев казао је Лазаревић, новинар родом из Зубиног Потока.
Осим о мајци, Лазаревић у својим песмама пише и о породици, родољубљу, свему ономе што у себи носи, што га тишти.
Збирку је назвао „Ружа од стакла“, како је казао, јер то је оно што обухвата симболику свих песама у књизи.
Ружа од стакла је несаломива, ломљива, изникла из пепела и има симбол рађања, феникса
Књигу је први пут, почетком овог месеца и промовисао у свом родном крају. Утисци од тада се, каже, још слежу.
Ипак, промоција књиге и у Косовској Митровици за њега има посебан значај. То је град, истакао је, његове душе.
„Утисци се још слежу из Зубиног Потока, пуно је позитивних реакција. Сада сам овде, у граду мог детињства, граду моје душе. Косовска Митровица, поред мог родног краја, у мом срцу има посебан значај. Најлепше успомене са мојом мајком настале су овде, односно у старој Косовској Митровици“, истиче.
Каква су његова сећања на овај град?
„Главна улица са старим жутим стубом, без шеталишта, мирис јако пржене кафе, мирис и укус ишлера и лимунаде из Лондона и Шара. Ту је и обавезна куповина у Крашу, пре него да се вратимо у Зубин Поток. Каква год данас била или ће бити, Косовска Митровица за мене ће бити таква какву сам је описао, тако је закључана у мом сећању“.
Гости су са пажњом синоћ слушали рецитације појединих песама из Лазаревићеве збирке коју је изводила Антонина Влашковић, а и он је сам прочитао пар.
Прочитао је и једну, њему посебну, која се не налази у овој збирци, а посвећена је управо Косовској Митровици.
Улицом Краља Петра
Дрвореде платана замениле су врбе, повијене суве и тужне, никле из бетона.
Из кутова више не допире жамор, већ се шири трули задах горке истине.
Сви смо преко ноћи постали брдо кукавица, што се издиже над маглом нашег постојања.
Порушени су сви мостови, попаљени сви звоници, пали су сви војници.
На леђима праведника поломљена су копља и умало је уништено последње зрно наде.
Умало, проклијало је.
Лазаревић, осим што уређује и води локалну страницу Зубин Поток Инфо, новинар је дневног листа и портала „Нова“. Односно, како је синоћ открио, сада већ бивши.
Иако планира промоцију и у Београду, то ће, каже, ускоро бити његов град прошлости.
„Планирам промоцију и у Београду, граду који ће ускоро бити град моје прошлости. Враћам се да живим овде, на Косову. Тако да и то је симболично, опроштајна промоција ће бити у Београду. За медиј који сам радио, бићу сада дописник. Косово је моја тема и слушао сам срце“, навео је.
У припреми је и друга збирка песама, потврдио је Лазаревић.
„Пролазим ових дана по тим својим записима и схватио сам да имам пуно материјала. Неки мој план је да следеће године буде још једна збирка песама“, открива.
О књизи је синоћ говорила и рецензенткиња Невена Милосављевић, највећа Лазаревићева подршка, како је у више наврата споменуо.
Она је посебно истакла његову храброст, како је казала, да кроз ову збирку подели своју причу. Изразила је и наду да ће то подстаћи и друге локалне књижевнике, који се још увек колебају.
„Ако ово подстакне макар једну особу да се одлучи и објави своје дело, ја ћу бити презадовољан“, поручио је потом Лазаревић.
Вече је завршено дугим аплаузом, упознавањем публике са аутором, који је и након промоције остао да разговара са читаоцима, поделио потписане примерке и примио загрљаје свих оних који су га разумели, а можда у његовим речима и пронашли.
Извор: Коссев >>
