За Радио Контакт плус пише: Александар Дунђерин
Продаја магле постао је најуноснији бизнис у свету, посебно на Балкану. Међу истакнутим политичарима, просветним и здравственим радницима, уметницима, интелеткуалцима, трговцима, новинарима, огроман је број продаваца магле. Изворно значење синтагме „продавати маглу“ (које никако не одговара духу наше епохе) садржи негативну конотацију – обмањивати, заваравати, нудити нешто што у суштини нема стварну вредност, често кроз празне речи, нејасна обећања или компликовани говор. Због тога овај бизнис није легализован нигде у свету, те је већина државних институција, великих мултинационалних компанија, невладиних организација, принуђено да функционише на црном тржишту, како би задовољило сопствене потребе и потребе грађана.
Разумевајући промене које су захватиле свет, а познајући менталитет људи, поготово својих сународника, студенти са Косова препознали су сигнале пре других, те одлучили да реагују пре него што ситуација постане очигледна. Почели су јавно да продају маглу и да, чим се за то створе услови, брендирају производ. Свој пројекат премијерно су представили на Новогодишњој ноћној пијаци 17. децембра 2025. у митровичком Приватном културном центру „Акваријус“. Посетиоци су на њиховом штанду могли да купе, по промотивној цени од 4 евра, теглу „Митровичке магле“. Произвођач „Тмурно и синови“, за сада је, како стоји у декларацији, привремено расељен, очито чекајући територију где ће моћи несметано да продаје маглу. Можда то буде управо Косово, имајући у виду да су законски оквири ове територије, и у теорији, а поготово у пракси, често изван основних постулата законодавства у свету. Брендирати маглу као робну марку на Косову лочично је и због историјских околности, јер је оно замагљено и као митопоетски и као реално-историјски простор.
Свега тога свесна је Милена Јевтић, која је и творац идеје о легализацији продаје магле. Као косовка девојка, она је препознала специфичност косовске, митровичке магле. У тој магли, као нигде на свету, хармонично су уравнотежени свежа, густа магла, олово (из Трепче), угаљ (из Обилића), осиромашени уранијум (у траговима) и прстохват мистерије. Поред ових нетипичних састојака, „Митровичка магла“ у свом саставу садржи и универзалне вредности, као што су политичка нејасноћа и природна збуњеност становништва. Због појединих специфичних састојака купци „Митровичке магле“ упозорени су да производ може изазвати појачано маштање, лутање по граду и ненајављене филозофске разговоре са пролазницима. И поред тога, магла је распродата, како купцима са Косова, тако и онима из региона који су је онлајн наручивали.
Милена Јевтић истиче како је „Митровичка магла“ идеална за уметнике, административне раднике и политичаре који имају потребе да замагле ситуацију. Чини се да су многе професије неоправдано изостављене. Чак и читави народи. Јесте ова „Митровичка магла“ српски производ, али продаја магле заједнички је именитељ готово свим етничким заједницама, а поготово оним који живе на Балкану. Језик магле је универзалан, сви га разумеју. И сви желе да продају и купују маглу. Продаја магле могла би бити пут ка помирењу завађених нација на Балкану. О томе би требало да размисле и представници међународне заједнице који тренутно бораве на Косову. Деценијама се улажу и новац и људски ресурси да се створи мирно и безбедно окружење за све. А политичка ситуација никако да буде боља. Можда би требало променити стратегију и почети улагати у продају магле. Истина, многи би упутили примедбу да су до сада потрошена огромна средства управо у оне који причају много, а не кажу ништа конкретно, обећавају резултате без реалне основе. Колико је само времена, труда и новца уложено у идеје, пројекте и производе који су представљени као важни и вредни, иако су нејасни, празни или непостојећи? Колико је само великих речи, фраза и апстрактних појмова употробљено само да би се сакрио недостатак садржаја? Па шта је то, ако није продаја магле?
Да, у праву сте господо, то јесте продаја магле! Али та продаја магле вршила се нетранспарентно, јер је била нелегална. Продавци магле нису могли да јавно саопште да продају маглу, напротив, истицали су управо супротно. Деловало је да се они залажу за праве и истинске вредности, чак су и критиковали и оптуживали друге да се баве таквим наводно нечасним радњама.
А овдашњи студенти желе да јавно продају маглу. И то су 17. децембра и учинили у „Акваријусу“. Број продатих тегли „Митровичке магле“ и интересовање јавности и медија, доказују да су студенти на правом путу и да ће охрабрити продавце магле да јавно признају како су тајно деценијама продавали маглу. И да се сви заједно изборимо за легализацију продаје магле. Зашто би продаја магле представљала непожељну и неморалну појаву у друштву?
П. С.
Уколико се концепт продаје магле „Митровичка магла“ настави и разради, постане мултидисциплинаран, Јовану Зафировићу прети опасност да изгуби статус најхрабријег, најдуховитијег, најчитанијег српског сатиричара.
Извор: Радио Контакт плус >>
