Текст: Милица Срејић (Алтернативна). Фотографије: Милан Кабашић (ПКЦ „Акваријус“). Видео: Радио Контакт плус.
Књижевни портрет Миње Марђоновић представљен је јуче (4. март 2026) у митровичком Приватном културном центру „Акваријус“. Програм је био посвећен њеним романима „Јефимија, жена која чека“ и „Јефимија, жена које нема“.
На почетку програма Миљана Дунђерин, директорка ПКЦ „Акваријус“ прочитала је књижевну критику Александра Дунђерина на ова два рада Миње Марђоновић.
„Група читалаца су несрећне жене којих је највише, те су тема, радња, композиција прилагођени основној намери ауторке да буде комерцијална и друштвено ангажована. Али, ’Јефимија, жена која’ неће обилује ауторским коментарима, есејистичким дигресијама, чак и фуснотама које додатно појашањавају рефлексне делове књиге и одаје изузетно образовану ауторку која веома озбиљно промшља стварност, историју, филозофију, религију, књижевност и политику“, написао је Дунђерин.
„Моја мајка је књигу Јефимија, жена која неће стигла да прочита само до 40. стране и, рекла ми је: ’Извини, ја не могу даље’“, испричала је Марђоновић.
Рекла је да је одрасла са самохраном мајком што је, навела је, уједно њена срећа и несрећа.
„Нисам имала ту несрећу да као Јефимија имам оца који ме оставља преко телефона. Мој отац је умро у пет минута, имала сам само 11 година. Друга књига, а где су цитати ’Јефимија, жена која неће’ где ја правим једну ретроспективу свог политичког односа између ћерке и мајке који је уједно болан. То је та срећа и несрећа која се у једном стапа“, објаснила је Марђоновић.
Додала је да прича из књиге није буквално прича ње и њене мајке, али јесте нешто што је у њој (њеној мајци прим. аут.) пробудило самокритику и пропитивање.
„Ја нисам мајка, ја сам ћерка. А, моја мајка је у животу била и ћерка и мајка“, нагласила је Марђоновић.
Ко је Јефимија о којој Миња пише?
Марђоновић каже да смо Јефимија све ми, али да ипак неке жене и нису.
„Управо слобода да можеш да је узмеш и да можеш да је одбациш. Ја њу никоме нисам наметнула, ја сам Јефимију понудила. Ко је жели нека је к себи узме, ко је не жели нека је одбаци. Не бих је никада сврстала и дала у једну жену. Дала бих свакој жени ту прилику која прочита Јефимију да се са њом поистовети и да се са њом не сложи“, појаснила је Марђоновић.
Нагласила је да у свом петогодишњем књижевном искуству било је много жена које су јој рекле, оцењује она, супер ствар: „Е, много ме нервира ова Јефимија“.
„Јефимија чека и тражи љубав, љубав у себи, љубав око себе, а надасве у мушкарцу и с мушкарцем. А, оно што неће, неће све што су јој рекли да мора, да би требало, да је неопходно да жели. Она се трзнула да каже да: Иако сам рекла да желим да будем мајка, на крају можда ипак нећу да будем мајка“, испричала је ауторка.
Указала је да Јефимија није завршена, те да ће бити и треће књиге. Реч је о трилогији.
На питање шта је Јефимија себи опростила, Марђоновић је закључила: „Ја сам јој опростила све. На крају крајева ја сам је створила, ја сам јој све замерила, ја сам јој све опростила и можда је највише волим и не волим на овом свету. Мени је било важно да она има ту самосарадњу, да сарађује са собом, да се на себе љути, па тако и на цео свет, али да на крају, што ће бити у трећој књизи, схвати да је она једна генијална жена која се дрзнула и да чека и, да тражи и, да неће и, да на крају заслужује спасење“.
Извор: Алтернативна >>
