Текст: Радио Митровица Север (Ивана Вановац). Фотографије: ПКЦ „Акваријус“
Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) и Приватни културни центар (ПКЦ) „Акваријус“ у Северној Митровици традиционално обележавају Међународни дан породице кроз креативне и едукативне догађаје. И ове године, централна активност био је интерактивни „Породични квиз“ и низ забавних игара у којима је могуће победити само на један начин – тимски.
Програм је конципиран тако да оснажи међугенерацијску сарадњу и подсети чланове породице на блискост кроз заједнички циј и додир, каже психолог и академски сликар Миљана Дунђерин која је уједно и идејни творац овог програма.
“У овом општем убрзању урбаног живота, развоја технологије, мало смо заборавили да је ћелија друштва у ствари породица и да без ње ми просто не можемо да градимо једно здраво и уредно друштво. У неким околностима, сматра се да је форсирање породичних вредности патријархално или заостало, али истина је да породица – колика год она била – двочлана, трочлана, седмочлана, јесте градивна јединица здравог друштва” каже Дунђерин.
Додаје да се повратак блискости и успостављање међусобног поверења постиже управо оваквим активностима, односно да макар један дан, породица проведе без иједног екрана међу њима. А чињеница је да су се екрани као зидови подигли међу нама и да те зидове ваља порушити како бисмо се опет видели.
“Оставити телефоне и подсетити се да једни без других не можемо. Деси се да мало заборавимо једни друге, али оваквим дружењима се присећамо шта значи слога, заједништво, поверење..”
Такмичења су, каже Дунђерин, врста позитивног учења, средство поспешивања друштвеног живота и развој колективног духа.
“Родитељима све ово прија. На моменте су жустрији у надметању од деце, што показује да у свима нама одраслима чучи још увек детенце које чека погодан тренутак да се заигра.”
А игре које су за ову прилику осмишљен,е биле су нестварно економичне, једноставне и исто толико забавне. Најлепша је била игра “У загрљају” за које је отребно свега десетак папира и једна особа за загрљај. Папири су згужвани на средини стола. Два члана породице се једном руком загрле, а оном слободном у сарадњи са слободном руком свог сродника, труде се да што више папира развију и исправе их. Која породица на крају успе да исправи више папира – победник је.
“Тајна је у креативности. Свако ко се потруди да један део свога дана проведе на креативан, другачији начин, а не по шаблону који диктира друштво, јесте драгуљ. Креативност је ту да замени новац, скупе забаве, креативност је ту да оно што је досадно учини занимљивим. Као што смо данас заједно гужвали папир, тако можемо заједно да спремимо руску салату, да очистимо башту…Дакле то је ствар интересантног приступа животу” каже наша саговорница.
Сматра да се не сме кривити породица због стања у које је запала.
“Човек је роб друштва, био и остао. Кроз радохоличарски и купохоличарски приступ вредностима, односно кроз тај систем у коме ми морамо много да радимо, да бисмо много успели, да бисмо много зарадили, да бисмо на крају много куповали а старе ствари бацали, те захтеве породице морају слепо да следе, а деца су ту да покупе оно што одрасли раде.”
Решење је сматра, стратегија на ширем и вишем нивоу која би заштитила породицуи понавља да не може једна породица да сноси одговорност за захтеве које заједница ставља пред њу.
Подсећа да човек као друштвено освешћено биће има потребу да припада заједници. Они појединци који се осмекле да се не уклопе, да се успротиве тим захтевима, најчешће бивају одбачени.
Родитељи су сагласни да су овакви дани налик празнику и да је све теже осмислити и организовати време у коме ће сви чланови породице бити без обавеза и расположени да се прикључе заједничким активностима.
“Мени је заправо невероватно колико ретко ово радимо и колико су ови тренуци специјални колико је ту породица, колико се деца радују, и где нико не користи телефон, колико су сви тимови, сарађују међусобно, честитају, просто ово није такмичење где је циљ да победимо, већ заиста да се дружимо и будемо једна екипа где свако покушава да да неки свој допринос” каже Сања, која је у играма учествовала са супругом Миланом и подмлатком Машом и Савом.
На питање са каквим изазовима се суочава савремена породица на северу Косова данас, Сања одговара да искушења и изазови не мимоилазе ни породице у неким много “срећнијим” друштвима него што је наше.
“Поред економских питања, ту је увек мањак времена, мањак разумевања и просто мањак људских капацитета и жеље да заиста тај тим буде дуговечан и да се игра у корист целог тима”.
Тата Игор био је капитен екипице у којој су поред њега, били мама Нада и мали Игњат. Прижељкује да се овакве манифестације организују много чешће него што је то сад случај.
“Много је ово важно. Ово је један јако леп догађај и надам се да није последњи такав и да ће их у будућности бити и више. Домаћини су и најавили низ оваквих окупљања. Овакве манифестације употпуњују и културну сцену у нашем граду” каже Игор.
Сматра да је за све чланове породице данас јако изазовно чувати породицу и да свако од чланова има неке своје обавезе и неко своје специфично место.
“Изазовно је за оца, за мајку па и за ширу родбину. Изазов је али као и свему у животу и томе приступам одговорно и озбиљно и са надом и вером да ћу бити добар отац” додаје наш саговорник.
Овај догађај окупио је 14 породица, што подразумева преко 60 такмичара.
Извор: Радио Митровица север >>
