Stvaraš i tačka.

Пише:
Ивана Вановац >>

Фотографије:
Харис Личина >>

Изложба радова свих учесника другог циклуса ликовних окршаја чији је организатор галерија „Акваријус“ отворена је синоћ (21. фебруара 2018), а најбољим ауторима уручене су награде.
Прво и друго место заузели су Стефан Ђурђановић и Младен Ристић док је Ани Игњевић уручено специјално признање.
„Специјално признање смо установили како би исправили неке евентуалне неправилности које је жири направио током циклуса. Поново се, назависно од окршаја, прегледају сви радови и ако је било неких малих направилности, специјалним признањем то коригујемо, јер о победнику не одлучује само стручни жири већ и публика. Некада неки учесник који је сјајан, не заблиста у једном задатку и то му одузме поене“, објашњава мастер сликарства Миљана Булатовић, идејни творац концепта ликовних окршаја. Она додаје да главна награда остаје иста и у трећем циклусу – самостална изложба о трошку галерије „Акваријус“.
Добитница специјалног признања Ана Игњевић је ведар дух, који се не да обесхрабрити двоструким учешћем у окршајима, у којима досад није успела да победи.

„Победићу ја једном“, свечано обећава.
Ђурђановић као победник циклуса је без текста. Није имао жељу да претерано то коментарише. Једино, каже, нада се да ће имати прилике да излаже више.

Након отварања изложбе, уследио је последњи квалификациони, окршај за трећу сезону… Стваралачке потенцијале одмерили су Петар Петровић, Јован Маслар и Тамара Терентић. По одлуци жирија и публике, победу је однео једини школовани сликар међу њима Петар Петровић.

„Ја сам дошао да се дружим. Други пут сам у окршају и не очекујем ништа сем забаве”, каже Петровић који се и дружио и забавио и победио.
Тамара Терентић и Јован Маслар су гимназијалци али то за обичног посматрача није важно. Подједнако су срчани, смели и самоуверени као и њихов старији колега.

Председник жирија др Велимир Матановић, историчар уметности, открива шта је према његовом мишљењу потребно да би један рад био оцењен боље од другог.
„Најпре цртеж, идеја као таква и њен развој ликовним средствима уз поштовање композиције, светла, перспективе, првог плана, другог плана…“, каже др Матановић.
Има разумевања, каже, за потребу да се покажу уметничке могућности младих, али не мисли да је такмичарски дух потребан за добру креацију.

Изложба је отворена… И не мора посетилац да буде формално образован да би видео шта то уметност замера младости. Ништа озбиљно, али ипак, некако другарски замера… У првом реду укрућеност и оштрину… Брзоплетост. Нервозу. Необузданост. Пренаглашеност а све је то последица страха да неће бити довољно упечатљиви и самим тим препознати… Заиста ништа озбиљно, ништа што десетак, двадесетак година живота неће моћи да коригује… Проживљено је главни ензим у том сложеном стваралачком метаболизму који обезбеђује суптилност и сигурност у покрету и поштовање сопствене идеје…

Као што им је професор Матановић поручио, све је то лепо, али у уметности нема такмичења. Нису важна очекивања других. Ствараш јер другачије не можеш. Уметност функционише по истим законитостима по којима функционише љубав. Ствараш и тачка. Љубав и тачка.

Извор: Радио Косовска Митровица >>