Umetnost i ekologiju vezuje univerzalnost

Пише: Ивана Вановац >>
Фото: Харис Личина >>

Уручивањем награда ауторима најбољих уметничких радова и наступом македонског трија Петра Маркова, синоћ је у Косовској Митровици завршен први “Еко арт фест”.

Истовремено је откривена скулпрура “Птица која не лети” заједнички рад нашег познатог вајара Велимира Каравелића и студената – учесника фестивала. Првобитна замисао је била да скулптура као споменик континуираном стрдању околине и нас са њом, буде трајно или привремено изложена на некој јавној зеленој површини. Засад, она ће бити изложена у галерији „Акваријус”.

Добитници награда су Весна Секулић и Анђела Јордановић у категорији најбољи ликовни рад. Данило Цековић и Милан Добрић снимили су најбољи кратки документарни филм „Пси“ а Добрић је проглашен и за аутора најбоље фотографије „Пирит“. У категорији графички дизајн, награде су добили Вук Ђурић и Бењамин Ибрахими. Уручене су и две специјалне награде – Николи Живићу и Стефану Стојковићу, ауторима филма „Нојева барка“.

Одлуке о победницима, пратило је и детаљно образложење стручног жирија.
Идејни трвоац ове лепе екоарт приче, пројект менаџер Миљана Дунђерин каже да иако у фокус пажње стављају различите појмове, уметност и екологија имају једну заједничку карактеристику – универзалност.

„Ни то како стварамо, ни то како се понашамо према природи и животној средини, не зависи од тога које смо националности, вероисповести, сексуалне оријентације. То је универзални проблем свих људи, ма где да живе. Истовремено, природа је тако лепа и дивна, колико је лепа и дивна уметност. И једном и другом могу да се баве и дете од 7 и човек од 77 година“, каже Дунђерин.

А протекла три месеца то и доказују у пракси. У пројекат су се укључили малишани предшколског и школског узраста кроз Мали атеље и Мали театар. Придружили су им се другари из Школе за основно и средње образовање „Коовки божур“. Поред њих, радили су средњошколци, студенти, професори, апсолутно сви. На посебан, несвакидашњи, креативан начин, призвано је цело друштво н стварање наместо деструкције.

Организатори фестивала су себи за почетак поставили мале циљеве.
„Акценат смо ставили овог пута на пластичне кесе. Ми, мали људе не можемо да укинемо нуклеарне електране, али зато можемо да апелујемо на људе да мање користе пластичне кесе“ каже Дунђерин.
У поставци су се поред уметничких експоната, нашла и практична решења за поменути проблем. Најмлађи полазници Малог атељеа и ученици из ШОСО „Косовски божур“ осликавали су претходних дана платнене цегере, који су поред тога што су еколошки апсолутно прихватљиви, потпуно уникатан и леп асесоар.

Пројекат је подржала Мисија Уједињених нација на Косову. Заменик шефа регионалне канцеларије УНМИК-а Престон Пентони изразио је задовољство што је пројекат успешно афирмисао и форсирао три основна фактора квалитета животне средине и живота грађана.

„Уметност је један од фактора који утиче на изглед наше околине и квалитет нашег живота. Уметност и могућност да људима дате простор да искажу своје уметничко биће и да покажу на који начин промишљају о свом окружењу. Ту перцепцију наше околине видимо у овим дивним уметничким делима око нас. Други фактор који доприноси томе колико ће заједница бити животна су млади људи и пружање могућности њима да допринесу својој заједници и да пре свега искажу своје критичко мишљење о неким устаљеним концептима који можда треба да се мењају. Трећи је интеракција грађана са заједницом. Критиковати и мењати све оно што у друштву не ваља“, рекао је Пентони.

Вече је завршено уз македонске ритмове које је у Косовску Митровицу овим поводом, донео македноски тројац на гитари, перкусијама и бандонеону (малој хармоници).

Овај пројекат реализовали су Акција заједничке помоћи и галерија „Акваријус“.
Највежа подршка фестивалу је био УНМИК а поједини програмски сегменти, реализовани су у сардњи са УНИЦЕФ-ом и Каритасом.

Током три месеца трајање фестивала, у еколошко-уметничким радионицама и ревијалном програму, учествовало је преко 200 људи.

Извор: Радио Косовска Митровица >>