Sve žene naše scenе

Фотографије: Харис Личина и Милан Добрић
У тексту су коришћени прилози Радија Косовска Митровица, портала Алтернативна, Радија КФОР, РТК 2, РТВ КиМ и ТВ Мост

Други фестивал женског стваралаштва „Време за импулс жене“ завршен је 8. марта 2019. године у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици. За пет дана фестивала представљен је уметнички (књижевност, музика, сценска уметност, филм и ликовна уметност) и новинарски рад жена које су барем део свог живота провели стварајући на простору Косова и Метохије. Наступило је, од 4. до 8. марта 2019, у 13 програма, 50 женских стваралаца.
На самом отварању фестивала, у уводном излагању, које су посетиоци и неки медији означили као „несвакидашње“, „дрско“, а „донекле чак и непристојно“, водитељка програма, Снежана Џоговић (иначе члан „Малог театра“ при „Акваријусу“), прочитала је писмо организатора.
„Драги наши лудаци, бунтовнице, алкохоличари, беднице, манијаци, блуднице, педери, секташице, насилници, отпаднице, деликвенти, шизофреничарке,
и сви остали наши пријатељи, сапатнице, сапутници,
сви ви који сте одабрали одаје уметности уместо гламурозних двораца забаве, слободу уместо ропства, љубав уместо закона,
добро вече, добро дошли на Други фестивал женског стваралаштва „Време за импулс жене.“

Овим речима започео је фестивал, уз констатацију уредника (Миљана и Александар Дунђерин) да „Време за импулс жене“ не жели да „буде део пројекта“, да покушава да буде „економски самоодржив“, те, намерно или стицајем околности (остало је нејасно), „нема подршку ниједне домаће или иностране институције или организације“.
„Због тога не осећамо потребу да се захваљујемо ником другом до нашим уметницама које су пристале да своју личност умноже у нашој заједници, и свима вама, који својим присуством и подршком већ више од три године не дозвољавате да уметност напусти овај простор, подстичући нас да истрајемо у намери да пружимо мали допринос како би, сви заједно, показали да је овај град и даље, упркос свему, важан центар културе и слободе, спреман за искораке и прекорачење граница“ – наводи се даље у писму-саопштењу, које је прочитано на свечаном отварању фестивала.

Ипак, организатори фестивала нису пропустили да се, поред уметница и посетиоца, захвале и медијима на Косову и Метохији, који су, како су истакли, „препознали овај кутак уметности, и који га чувају“.
Посебно су, пак, нагласили, да фестивал праве без „идеолошких предрасуда“, да никако не желе да га уклопе у „феминистички калуп“, јер, кажу, велика и вредна уметност не познаје ни нацију, али ни пол. Напросто, женски ствараоци доминирају већ годинама у простору Приватног културног центра „Акваријус“, и тако су 2018. године дошли на идеју да их окупе у оквиру јединственог фестивала.

Радио Косовска Митровица о отварању фестивала >>

После музичке шпице (композиција „Импулс жене“ Миљана Гвоздића), кренуо је први програм овогдишњег фестивала „Време за импулс жене“ – изложба слика, графика и инсталација Дуње Вељковић, студенткиње четврте године митровичког Факултета уметности (одсек Графика). Иако је родом из Ниша, циклус ове младе ауторке („Кад мачке нема“) настао је у проткле три године у Косовској Митровици и у Братислави, и приказује – „у комбинованој црно-белој техници, осликан у јарким бојама, на платну, те са мотивима крви, и на тањиру“ – трансформацију једног мотива (пацов), изузетног метафоричког и симболичког потенцијала, у правцу крајњег упрошћавања ликовног израза, до есенцијалности, егзистенцијалности значења.

Рецензент мр Никос Арванитидис, ванредни професор на Факултету уемтности у Косовској Митровици, истакао је како се пред посетиоцима налазе „снажни експресивни цртежи пацова у комбинацији са \’енформелским\’ флекама крваво црвене боје, некад смештених у круг, који асоцира на тањир за обедовање. Смештање форме \’мртвих\’ пацова на тањир за јело носи посебну емотивну поруку која кроз контемплацију снажно делује на посматрача. Уметница своје актере не приказује са гнушањем како би се очекивало, већ, док сазрева као уметник, почиње да показује симпатије према овим \’озлоглашеним\’ бићима. Ствара композиције састављене мултиплицирањем форме пацова који постају све сведенији и идеализованији.“

Оригиналност у ликовном опусу Дуње Вељковић, истакла је и Миљана Дунђерин, не изостављајући да нагласи потенцијално велику, мада за сада још увек, што је и логично имајући у виду њене године, непризнату вредност ликовне уметнице, којој, очигледно, није случајно припала част да отвори овогодишњи фестивал.
„Године 2015. Дуња је, као студент први пут ушла у овај простор, и убрзо сам је ангажовала као сарадницу у едукативно-ликовним радионицама \’Мали атеље\’. Године 2019. управо у овом простору Дуња има прву самосталну изложбу. Године 2049. неки од вас биће поносни, и богати, зато што имају неке од њених радова. А године 2999. наћи ће пацова и човека у загрљају, односно њихове скелете, ако верујемо Бориславу Пекићу и његовом \’Новом Јерусалиму\’.“

Дуња Вељковић је, пак, у свом излагању била знатно скромнија. Каже да није превише улазила у семантику и симболику пацова, ова животиња спонтано се појавила и заокупила јој пажњу, јер јој је пацов деловао „јако примамљиво за цртање“, и натерао ју је да га „прикаже на милион начина“.

Алтернативна о изложби Дуње Вељковић >>

Након отварања изложбе, посетиоцима „Акваријуса“ представила се Илда Крама, која за себе каже како је „дете из мешаног брака из Косовске Митровице, подељеног града“, чији је циљ, по сопственом признању, „да једног дана уједињи нове генерације путем уметности, пре свега музике“. Илда је члан Митровичке рок школе и главни вокал бенда Proximiti Mine. Музика је, истиче, њен бег од суморне стварности још од детињства, а тврди да „све док наша срца куцају и стварају посебну мелодију, музика живи у свима нама“.

И њено обраћање публици није било мање провокативно, и критички ангажовано, од речи којима је отворен фестивал „Време за импулс жене“:

„Мене овде често називају искомплексираном Шиптарком која не уме да пева на српском језику. Није ми то битно, јебига ја немам таленат да будем звезда гранда.“
А потом је, уз пратњу на гитари Јелене Зафировић, показала како је музика, и песма, заиста у стању да запљусне људе таласом слободе и љубави. Специфичан репертоар ове младе митровичке уметнице, уз њен несумњиви вокални потенцијал, и одличну енергију којом зрачи на сцени, збунио је бројне посетиоце који су се запитали како је могуће да Илда Крама тек сада има свој први јавни наступ пред публиком у Косовској Митровици. Одговор је једноставан: Илда није „звезда“, није део спектакла, она је личност која има потребу да остави уметнички траг, а не да тезгари нудећи људима јефтину забаву.

Другог дана фестивала, 5. марта 2019. године, посетиоци у „Акваријусу“ имали су најпре прилику да разговарају са проф. др Сањом Микетић Суботић, доцентом на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Косовској Митровици. Тема разговора, који је водила Миљана Дунђерин, била је језик и култура говора, а Сања је одговарала на бројна питања посетиоца, између осталог, и на питање језичке политике Републике Србије, положају српског језика (поготово ћирилице), посебно на Косову и Метохији, односу српске лингвистике према БХС(ЦГ) језику, статусу српског језика у односу на хрватски, али и новоформиране језике, као што су бошњачки и црногорски, проблему стандардизације језика у медијима, а пре свега на интернету и друштвеним мрежама, језичких недоумица, туђица, ригидности и флексибилности српског језика…

Посебан сегмент разговора био је посвећен докторској дисертацији „Ставови према језику студентске популације у Републици Србији“ коју је др Сања Микетић Суботић одбранила на Филолошком факултету Београдског универзитета. Реч је о теоријско-емпиријском истраживању, које посматра ставове о језику и језичке идеологије, дакле прати субјективне евалуације говорника конкретног језика према сопственом језику као концепту, према свом стандардном језику, свом матерњем дијалекту и различитим локалним говорима и језичким варијацијама које у њима постоје, а које мање или више одступају од онога што је нормативистички прописано као стандард.

Овако посматрани ставови према језику даље воде ка томе да на основу евалуације говора, вреднујемо и самог говорника према бар неколико различитих параметара, а најчешће на нивоу престижа, интелигенције, образовања, социјалног статуса у смислу којим се занимањем бави, а потом и у финансијском смислу, и на крају у смислу солидарности – да ли тог говорника видимо као припадника сопствене или туђе етничке, културне, делатне или друге заједнице, да ли бисмо могли да остваримо виши ниво блискости са њим, као и да ли нам због свог говора говорник делује пријатељски, љубазно, пријатно, духовито и да ли можемо да му верујемо.
Више о раду Сање Микетић Суботић можете сазнати на следећем линку:

https://www.facebook.com/772779689572614/videos/1032298116954261/

Сања Микетић Суботић у емисији „Поподне“ (РТК 2) >>

У наставку вечери публика је имала прилику да се дружи и са студенткињама Филозофског факултета у Косовској Митровици Александром Томашевић, Данијелом Радомировић, Јованом Мицић, Невененом Милосављевић и Александром Лекић. Недавно су се, групно, представиле у митровичком часопису за књижевност „Стремљења“, у оквиру темата посвећеног младој српској поезији и прози. Све пишу углавном поезију, док се Невена Милосављевић, већ дуже време, и то успешно, опробала и у књижевној критици. Осим Невене, наглашавају, ниједна од њих није имала до сада прилику да јавно представи свој рад.

А Јована Мицић и Данијела Радомировић објавили су недавно и своје прве књиге. Песничку књигу Јоване Мицић „Неми трагови“ штамапло је 2017. године Књижевно друштво Косова и Метохије. Књига садржи свега 21 песму, углавном љубавне тематике, а по мишљењу рецензента Голуба Јашовића, „лексика њеног појања је свакодневна, колоквијална“, мада у њеним песмама има и „постмодернистичких реченица и синтагми“. Песнички првенац Данијеле Радомировић „Замишљени кораци“ (Књижевни клуб „Златно перо“, Књажевац 2018), како истиче писац Сања Радовановић, проткан аутентичним лирским исказима, „без сувишних епитета“, „сконцетрисана је на срж љубавне тематике“, на „ноту безусловне љубави“.

Две Александре, Лекић и Томашевић, за сада, осим у уметничкој периодици, нису објављивале своје песме и приче, али ће њихов књижевни сензибилитет митровички поштоваоци уметности речи моћи да упознају ускоро, будући да су обе младе песникиње пријавиле учешће у другом циклусу „Књижевних окршаја“ у „Акваријусу“ који ће започети у другој половини марта ове године.

Током друге вечери фестивала наступио је и део женског ансамбла Црквеног хора „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, који већ скоро 30 година води чувени митровички диригент и музичар Петар Ракић. На репертоару је била духовна музика, а публика је још једним „Нушићевим“ наступом могла да се увери како овај хор не само што чува малецки пламен захваљујући коме још увек можемо да кажемо како се нисмо одродили од традиције и духовности, не само што доказује да је северни део овог града и даље значајно музичко (и културно, уметничко, духовно) средиште овог дела света, него даје свима онима који га виде, чују, осете и доживе, наду да међу нама и даље постоје оне које су успеле да стекну дар ослушкују анђеле који их воде у певању.

А оне су још једном доказале како су постигле то величанствено стање тишине које слушаоцима омогућује да чују небеску хармонију, и тако су се, после много труда и муке, барем на трен, у тридесетоминутном наступу у „Акваријусу“, поново придружиле анђелима.

Трећи дан фестивала (6. март 2019) био је у потпуности посвећен новинаркама које раде у српским медијима на Косову и Метохији. Ивана Вановац (Радио Косовска Митровица), Јелена Марковић (Радио контакт плус, Косовска Митровица), Милица Радовановић (Коссев, Косовска Митровица), Јована Стојановић (праве.инфо, Косовска Митровица), Сања Соврлић (Црно-бели свет, Косовска Митровица), Ана Марија Ивковић (Алтернативна, Косовска Митровица), Анђелка Ћуп (Грачаница онлајн, Грачаница), Милена Максимовић (РТВ КиМ, Приштина-Чаглавица) и Александра Јовановић (РТК 2, Приштина) – покушале су да одговоре на питања: какав је положај уредница и новинарки у српским медијима на Косову и Метохији?; шта их мотивише да раде у медијима?; колико такав посао утиче на њихов приватни живот, и шта жртвују зарад новинарске професије?; да ли је жени на Косову и Метохији лакше или теже да дође до информације, него мушкарцу?; да ли се може рећи да жена у 21. веку даје већи допринос истраживачком новинарству него мушкарац?; да ли су жене данас у српским медијима храбрије и одважније од својих колега?

Трибина „Жене у српским медијима на Косову и Метохији“ на тренутке је задобила и полемички карактер. Било је, тако, речи о „објективном“ и „пропагандном“ новинарству, о „режимским“ и „слободним“ медијима, а немогућност да се све учеснице сагласе, чак и о неким кључним питањима које тиште српско новинарство, показало је како су српске медијске куће на Косову и Метохији, у погледу уређивачких концепција и политичких ставова, веома супротстављене, различите, али тиме и разноврсне.

А да су жене доминатне у српским медијима на КиМ, указује и податак да већину косовских радија, телевизија и портала воде (као власници, директори или главни и одговорни уредници) управо припаднице лепшег пола.

На трибини су, нажалост, изостали најављена представница РТВ Мир из Лепосавића (Неда Јовановић), као и представница ТВ Мост из Звечана. Сви остали позвани медији који реализују програм на српском језику, одазвали су се позиву.

Емисија РТК 2 посвећена трибини >>

Прилог РТВ КиМ о трибини и фестивалу >>

Четврти дан фестивала „Време за импулс жене“ (7. март 2019) започео је пројекцијом кратког документарног филма Николине Спасић „Isoland“, који прати играње представе „Кад порастем бићу“ Тијане Грумић током септембра 2018. године у косовским општинама насељеним већином српским становништвом (Сувом Долу, Осојану и Старом Грацку). Филм истиче сусрет публике са позоришном уметношћу. Настао је као део пројекта „Позориште је за све“ који је финансирала Канцеларија Европске уније на Косову. Ауторка пројекта, редитељ и глумац је Николина Спасић, поред ње у филму глуми и Милан Новаковић. Директор фотографије је Ермал Гердовци а монтажу потписују Душанка Белада и Тренделина Халили.

„Ја сам по вокацији и позиву глумица и никад нисам ни помишљала да бих могла да направим филм, али онда, када смо већ отишли да играмо ту представу за децу, помислила сам да би било штета да све то не забележимо камером. Јер та деца немају позориште у свом малом месту, немају прилике да виде позориште, не само сваки дан, него неки од њих у позоришту нису били неколико година. У филму смо испратили тај сусрет а акценат је стављен на неке њихове утиске и доживљаје свега тога што су видели први пут“, изјавила је поводом свог дебитантског остварења Николина Спасић, глумица родом из Липљана, која тренутно живи и ради у Новом Саду.

Николина Спасић је, иначе, заједно са својим колегом глумцем Миланом Новаковићем, 2017. гостовала у Приватном културном центру „Акваријус“, играјући представу „Наше место“ (Театар 34) која је на сталном репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду.

Радио КФОР о филму „Isoland“ >>

После пројекције филма одигран је перформанс Дарије Машковић и Снежане Џоговић „Мијама“. Иако су организатори желели да то вече представе стваралачки портрет Дарије Машковић, ученице трећег разреда митровичке Гимназије, победнице првог циклуса Књижевних окршаја у Приватном културном центру „Акваријус“, Дарија је желела да своју песничку књигу „Жврљотине“ (коју су, као награду, објавили „Акваријус“ и Књижевно друштво Косова и Метохије из Косовске Митровице; први тираж је распродат), „обогати“ стиховима Марчела и Дарка Рундека, и оригиналним сценско-музичким наступом.

Резултат је изразито бунтовни, бесни, политички некоректни перформанс (који представља донекле и контрапункт њеној нешто блажој љубавној лирици), у којој је изразито туробна и суморна стварност описана снажном Даријином и Снежанином енергијом, њиховим убедљивим сценским наступом и, пре свега, комбинацијом текстова песама Марчела, Дарка Рундека и Дарије Машковић.
Перформанс, иначе, дугује назив тајном краљевству из књиге Фредрика Бакмана „Моја бака вам се извињава“, краљевству у којем је приповедачки занат нешто најплеменитије што постоји.

„Мијаму“ Дарије Машковић и Снежане Џоговић, дорађену и обогаћену новим сценама и текстовима, митровичка публика моћи ће премијерно да погледа крајем марта ове године у Приватном културном центру „Акваријус“.

Алтернативна о перформансу „Мијама“ >>

На крају вечери одржан је и женски музички окршај на којем су се такмичиле жене које имају сензибилитет за песму, игру и музику. Учествовало је осам дама (Мира Јањетовић, Ема Миодраговић, Марија Јаћимовић, Исидора Некић, Фарах Пепић, Јелена Јелена Ђоровић, Снежана Џоговић и Сташа Стојсављевић), а победила је, одлуком мушког жирија (Слободан Поповић, Бранислав Нешовић, Александар Дунђерин), Јелена Ђоровић.

Последњег дана Фестивала женског стваралаштва (8. март 2019), премијерно је изведена представа „Малог театра“ „Мали принц“, у режији Дуње Николић а у продукцији Приватног културног центра „Акваријус“ из Косовске Митровице. У представи су играли: Матија Машковић, Симона Димитријевић, Ксенија Поповић, Невена Петронијевић, Јована Јовановић, Неда Јовановић, Хана Живковић и Страхиња Орловић.

Ово је била иначе четврта премијера „Малог театра“, дечје и омладинске позоришне трупе која при „Акваријусу“ ради од 2017. године, а коју води глумица Дуња Николић. Пре ове представе „Мали театар“ је, прошле сезоне, премијерно извео представу за одрасле „Ујеж“ (по тексту Бранислава Нушића), те две представе за децу: „Четири годишња доба“ (инспирисану музиком Вивалдија) и „Збуњену бајку“.

У припреми је још једна представа за одрасле – „Родољупци“ (по тексту Јована Стерије Поповића) чија је премијера заказана за крај априла 2019. године.

ТВ Мост о представи „Мали принц“ >>

Током вечери наступиле су и студенткиње завршне године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици, Мира Јањетовић и Јелена Тјапкин, које је митровичка публика могла више пута да гледа и у представи „Живот мој“, играној и у „Акваријусу“.

Овога пута представиле су се перформансом „Све жене наше сцене“ чији је саставни део био и истоимени видео запис рађен специјално за завршно вече фестивала.

Фестивал „Време за импулс жене“ затворен је концертом Еме Миодраговић, студенткиње четврте године Факултета уметности у Косовској Митровици (одсек Виола). Ема је на виоли, уз клавирску пратњу маестра Дејана Поповића, свирала чувене композиције за филмове. Као њена специјална гошћа, представила се и Марта Нешић (вокал).

Пет дана. Тринаест програма. Преко педесет учесница. Више стотина посетилаца. То је, у бројкама, биланс овогодишњег Фестивала женског стваралаштва „Време за импулс жене“.
Да ли је овај фестивал имао снагу да покаже, што су организатори навели у најави, како је овај град и даље, упркос свему, важан центар културе и слободе, спреман за искораке и прекорачење граница? То је питање. Али је сигурно показао како у овом граду дефинитивно доминира женска уметност која је у стању да људе запљусне таласом слободе и љубави, да осете искрени импулс женских личности које су имале потребу да оставе уметнички траг у овом културном центру.

Следећи, трећи по реду Фестивал женског стваралаштва, најављен је за прву недељу марта 2020. године, и биће, по речима организатора, посебно осмишљен, будући да следеће године Приватни културни центар „Акваријус“, ако поживи и претраје, обележава свој први, мали, јубилеј – пет година рада у Косовској Митровици.