Тежња ка универзалној ликовности, суштина у радости заједничког стварања – реченица је којом би могао да се опише концепт ’Колективна слика’, односно уметничко стварање више сликара на једној заједничкој подлози. Другу годину заредом концепт је део програма North City Jazz & Blues фестивала. Индивидуални уметнички доживљај једанаест уметника, заједничким радом преточен у више слика, представљен је 15. maja 2019. у Приватном културном центру „Акваријус“.
ОСЕЋАЈ РАДОСТИ У КРЕИРАЊУ ЈЕДНОГ НОВОГ СВЕТА
„Три или више сликара сликају једну слику. Свако својом техником, свако преко другог,“ овако је концепт Колективне слике објаснио један од организатора фестивала, уредник и селектор колоније, уметник Васиљ Аџић на конференцији за медије која је претходила изложби радова.
Наводи да је суштина концепта инсистирање на радости заједничког стварања:
„Да се човек, као друштвено биће у овом виртуелном свету, враћа самом себи и човеку као најближем пријатељу да, заједно са њим, дели осећај радости у заједничком креирању нечега и стварању једног новог света.“
Идеја је, истиче даље, заживела. Долазе пријатељи сликари и учествују у ликовној колонији, додаје.
Уметници који су стварали у Косовској Митровици долазе из различитих делова КиМ-а, али и из централне Србије.
ЕКСПЕРИМЕНТ УСПЕО
Један од њих је и Александар Алимпић из Панчева, који је први пут на Косову и Метохији, односно у Косовској Митровици.
Осећао је, каже, дужност да дође.
Концепт Колективне слике први пут среће, иако је, додаје, био на многим ликовним колонијама.
„Ми, сликари смо самотњаци, и у принципу је експеримент Колективне слике врло храбар. То је концепт који није баш близак сликарима. Обавезан је за музичаре, а за сликаре је то мало необично,“ истиче Алимпић и додаје:
„Међутим, то је сјајно испало. Експеримент је успео.“
САЗВУЧЈЕ ТОНОВА НА СЛИЦИ
У Косовској Митровици нашао се и сликар Мирсад Ђурђевић – рођени Митровчанин, који живи у Будви.
Објаснио је основни концепт Колективне слике.
Налик на, рецимо, комуне уметника у Паризу који су се ослањали једни на друге, помагали једни друге. Радили су боемски, необавезно, по осећају. Неко би написао стихове, неко оставио потпис, цртеж и то буде на подлози која буи им се ту нашла – објаснио је Ђурђевић који је, иначе, Факултет уметности у Приштини завршио ’88.
Уметничко стваралаштво, односно радови у вези су са џез музиком, тако да је, истиче, сваки потез четкицом „сазвучје тонова“ на слици.
ТЕЖИШТЕ КА НЕЗНАЊУ
Уметник Небојша Стојковић алијас Јошкин Шиљан из Грделице већ другу годину учествује у концепту Колективна слика.
Каже нема „ни милиметар школе”, ипак свој уметнички доживљај овако дефинише:
„Гледам да моје основно тежиште иде према незнању, односно некој врсти озбиљног ’зезања’. Озбиљно ’зезање’ је нарочито потребно на местима где нема ’зезања’.“
Митровица је, каже, „плодно тло за то“.
Истиче и да добро окружење ствара добре радове, и за крај, у сличном маниру, додаје:
„Треба да се повећа озбиљност у ’зезању’.“