Текст: Ивана Вановац
Фотографије: Дивна Васиљевић
Вече љубавне поезије митровачког песника Душана Милића, означило је наставак сезоне „Завет“ у ПКЦ-у „Акваријус“ у Косовској Митровици.
Након дуже паузе, публика се окупила како би уживала у Милићевој поезији или можда је боље рећи поетичној прози, која на мах неодољиво подсећа на Тагору, а онда се у трену окрене ка Попи. Милић се обраћа жени, на начин на који би велика већина њих желела да им се неко обраћа. Не обрати, него обраћа. Кроз маглу, зането, чежњиво, лако, са обожавањем. Отворено и без страха да покаже рањивост, Милић наглас каже шта је женско способно да помери у мушком, и тиме задовољава вечну женску знатижељу да сазна колико је дивна и моћна. Прозрео је “тајну дамине игре”, па се сад игра…
Ово вече посвећено романтицима, пропраћено финим звуцима гитаре Дејна Поповића и дивним гласом Драгане Милић, било је лагани, лежерни повратак у „Завет“, чију је динамику нарушио коронавирус. Љубав на почетку, средини и крају. Једини начин да „Завет“ успе.
Извор: Радио Косовска Митровица >>