Bobi – čovek koji je voleo živu reč

Дводневна ликовна колонија у знак сећања на чувеног звечанског боема Слободана Златковића Бобија, отворена је данас (25. 12. 2018) у Приватном културном центру „Акваријус“.

Први дан посвећен овом поштоваоцу уметности, окупио је уметнике из разних крајева – студенте Факултета уметности, свршене студенте, који су раније имали прилику да упознају његов лик и дело, али и његове најближе пријатеље.
„Боби је једна дивна личност који је волео људе, волео уметност, књижевност, живу реч, добру атмосферу, песму, волео да попије са пријатељима… Имао је искрену потребу да сваког свог пријатеља упозна са неким новим својим пријатељем, да се похвали тиме и тако је наступао кроз живот. Кад год помислим на Бобија, увек могу да заплачем и драго ми је да могу да се назовем његовим пријатељем“, са сетом се присећа Васиљ Аџић, мултимедијални митровички уметник и један од Бобијевих блиских пријатеља.

Памте га и студенти који су увелико завршили факултет и наставили живот на неком другом месту, а који су се ипак потрудили да дођу и буду део ове ликовне колоније.
„Боби је био једно дивно биће, али и бунтовник. Ми смо доста времена проводили у његовој кафани, где смо се дружили са њим. Причали смо о уметности, рокенролу и тим хипи стварима. Често је волео да оцењује наше радове, а ми да чујемо како свира и пева“, прича уметник Никола Илић Црни из Грачанице, којем је ово прва колонија без Бобија.

„Боби је био један доброћудни див, спакован у једно мало паковање, мудар човек, уметник и филозоф. Такву личност не верујем да ћете срести. То једном сретнете или не. Нисам никад срео човека који је толико волео реч. Волео је Шекспира и често га је цитирао“, каже Пепи, који је допутовао из Београда са намером да освежи сећање на Бобија.

Има и оних који нису познавали Бобија, али су свакако чули за њега. Један од њих је Давид Павловић.

„Бобија нисам познавао. Оно што сам чуо о њему јесте да је он доста ценио уметност и подржавао сваки вид ликовног изражавања.“
Покретач саме ликовне колоније је управо Слободан Боби Златковић. Колонија је заживела 2010. године, са циљем да окупи младе студенте како би им се пружила прилика да стварају и ван факултета.

Ово је осма по реду ликовна колонија, Боби је доживео пет, а без њега до сада су организоване три, а све то захваљујући Миљани Дунђерин, која није желела да његова идеја оде у заборав, а самим тим ни сећање на њега.
„Ја сам осећала потребу да то наставим, да не прекидам. Прве године је било организовано са свим његовим пријатељима. Сви су они дали свој лични допринос, и што се тиче организације и што се тиче новца и то је успело. Недељу дана након његове смрти, направљена је ликовна колонија. Желео је да има улицу мурала, то му је био највећи сан, и то се и остварило.“
Миљана верује да ће кроз овакав вид окупљања, Бобијево име и даље живети.
„Сваке године имам фантастичан одазив од његових пријатеља, сви су они ту, сви дођу, говоре нешто о њему, неко направи неки видео неких старих снимака. Ја мислим да ће он још дуго овако да живи и желим да ова колонија доживи дубоку старост.“

У Приватном културном центру “Акваријус” отворена је (26. 12. 2018) изложба радова учесника дводневне ликовне колоније у знак сећања на чувеног звечанског боема Слободана Златковића Бобија.
Миљана Дунђерин из ПКЦ Акваријус истакла је на отварању изложбе да све што се дешавало протекла два дана у Акваријусу, не би постојало да није било управо Бобијеве идеје.
„Ми смо само једна врста проточног бојлера за све оно што је настало. То је његова идеја, његова енергија, емоција коју је он ширио око себе. И две и по године након смрти он и даље живи, и ретко можете срести човека да не прича о њему позитивно, мада морам рећи да је имао изузетно пргаву нарав, умео је да буде јако незгодан, да наљути човека, али суштина његовог бића је да је увек био искрен и мислим да му је то нешто најлепше“ – казала је Миљана.

Пре отварања колоније, Бобију у част свирао је маестро на гитари Петар Ракић.
Боби је уствари волео блуз, и преко блуза је заволео џез, сликарство и уопште уметност, рекао је Ракић.
За Бобија га везују бројне успомене – свирали су заједно много пута, а Ракић открива да је Боби, иако је свирао гитару, уствари дубоко у себи осећао блуз.

„Имао је гарнитуру од 12 малих усних хармоника, пиколо, које су наменски за блуз. Само је пар пута свирао и мислим да је тај блуз свирао за себе. Он је био једна велика боемчина, изузетно сам га волео и поштовао због тога. Увек је имао разумевање када је музика у питању“ – рекао је Ракић.
Према његовим речима, Боби јесте имао разумевања за музику, али не и за активно бављење њом.
Међутим, додаје, све и да није свирао, доста је што је од првог „Јазз анд блуес“ фестивала увек био укључен у организацију, код њега су долазили сви учесници, спремао им је ручак, дружио се са њима и све то је остављало посебан утисак на све госте, како домаће, тако и стране.

„Један је био Боби. Не знам има ли у Митровици још једна таква боемчина каква је он био“ – закључио је Ракић, који је синоћ одсвирао две композиције из, како каже, ‘њиховог времена’, као израз личног поштовања, и због џез фестивала, али првенствено због самог Бобија.
Колонија је почела са десет, а завршена је са 16 уметника из разних крајева – студената Факултета уметности, свршених студената….
Већина учесника га није ни познавала, али су на основу прича које су чули о њему, направили своја дела. И сва су просто прожета Бобијем.
Вече је на прави начин заокружено концертом краљевачког бенда Бурнс.

Покретач саме ликовне колоније је управо Слободан Боби Златковић. Колонија је заживела 2010. године, са циљем да окупи младе студенте како би им се пружила прилика да стварају и ван факултета.

Ово је осма по реду ликовна колонија, Боби је доживео пет, а без њега до сада су организоване три, а све то захваљујући Миљани Дунђерин, која није желела да његова идеја оде у заборав, а самим тим ни сећање на њега.
Слободан Златковић Боби преминуо је 12. маја 2016. године.

Извор: Радио Контакт плус >>