Текст: Радио Контакт плус. Фотографије: ПКЦ „Акваријус“.
Књига „Др Нехемије Шенфајн (1886-1942). Биографија Швајцарца у Југославији“, доктора историјских наука Милоша Дамјановића, промовисана је по први пут, симболично пред публиком у Косовској Митровици.
Књига говори о Нехемију Шенфајну, швајцарском грађанину руско-јеврејског порекла који се настанио у Косовској Митровици и постао водећа личност у здравству, али и пионир модерног рударства на овим просторима. Књига, заснована на опсежном истраживању, осветљава живот овог алтруисте и хуманисте који је трагично преминуо у концентрационом логору Старо сајмиште.
О својој књизи, Дамјановић је претходно говорио за Радио Контакт Плус. Више о томе у посебној вести >>.
Милош Дамјановић се показао као врстан историчар и мајстор свог заната, јер је извукао максимум из грађе коју је искористио за реконструкцију живота лекара Нехемија Шенфајна, казао је на промоцији, етнолог др Александар Павловић.
Иако је фокусирана на појединца, ова биографија, према речима др Павловића, отвара врата неистражених прича јеврејске заједнице у Косовској Митровици.
„Мислим да се преко штива које нам Милош износи, могу читати и други проблеми, што значи да Милош овом монографијом отвара многа питања, дотиче многе проблеме, отвара врата многих делова историје који чекају да буду истражени. Проблематизовањем положаја појединца, чини се да се проблематизује и положај целокупне јеврејске заједнице у Косовској Митровици“, наводи др Павловић.
Из перспективе суживота, аутор о Нехемију Шенфајну говори као о човеку који се веома лако прилагодио Косовској Митровици и веома брзо прихватио начин жвиота, обичаје, систем вредности, у тој мери да је и својим ћеркама дао имена Љиљана и Сузана, иако се оженио етничком Немицом у Швајцарској, указује др Павловић.
„Ово сигурно није била само карактеристика Нехемија Шенфајна као човека, о којем Милош говори, који је био једна од најугледнијих личности у Косовској Митровици. Његов живот је одраз његових, али и врлина Косовске Митровице која оберучке прихвата све који дођу у град. Прича о Шенфајну романтизује управо тај један моменат о самој Косовској Митровици, о мултиетничности једног града, о једном богатству које траје до дана данашњег.“
Оцењује да ова монографија представља подстицај за истраживање и откривање свих оних животних прича људи из прошлости, који чекају да о њима више сазнамо.
„Надам се да ће Милош наставити тим путем и у будућности пред нас изведе на светлост дана још неког знаменитог појединца“, закључује др Александар Павловић.
Нема разлога да се данашњи Митровчани не поносе човеком о коме је Милош Дамјановић написао студију која је класичан пример како историјска студија треба да изгледа, истиче историчар проф. др Миленко Пекић.
„У науци није све у броју страница. Тако да ових непуних 100 страница је пример како треба да изгледа једна књига, једна студија. Колико год да је ограничена страницама, она је показала да је и на овако малом броју страница могуће показати свој таленат, упорност, склоност и љубав. То све саткано је у овој књизи“, каже проф. др Миленко Пекић, чији је студент био управо Милош Дамјановић.
Поред тога, Милош је показао и да је врхунски стилиста, додаје проф. др Пекић.
„Уживаћете читајући ову књигу, гледајући само стилску страну. Да не говорим да ћете се дивити како је и на који начин успео да дође до низа података. Он је био мајстор и као студент, тако је показао и у овој књизи.“
Милош Дамјановић није само историчар српске историјске науке, своје Косовске Митровице, већ једнако спада у ред светске историјске мисли, сматра проф. др Пекић. С тим у вези, уједно је изразио жаљење што промоцији нису присуствовали представници овдашњег Универзитета.
„Милош је добио мноштво награда јеврејских организација које ниједан професор Универзитета у Приштини није добио. Милош Дамјановић истрајава и дан-данас, а задивљује и браћу Јевреје. Немојте бити изненађени сутра ако дознате да је Милошу објављена књига на енглеском језику и то у Јерусалиму. Милош је у најбољим годинама и њему тек предстоји ваљан рад. Будите сретни да имате у свом најближем окружењу човека који је заљубљен прво у Косовску Митровицу, а онда у један задивљујућ народ – Јевреје, који су умногоме слични нашем народу“, поручује историчар проф. др Миленко Пекић.
Говорећи о потешкоћама и искушењима у вези са истраживањем, аутор Милош Дамјановић, наводи да нимало није било лако прикупити податке о доктору Шенфајну, јер се локална историографија никада није позабавила „обичним људима“.
„У социјалистичком периоду после Другог светског рата смо имали тај круг историописаца који су вршили отклон од писања историје која је претходила њиховом доласку на власт. На историју између два светска рата, гледали су јако лоше.“
Са друге стране, додаје, треба имати на уму да наша локална средина у деценијама после Другог светског рата није ни имала професионалне историчаре који би се бавили неком званичном историјом и на адекватан начин је обрађивали.
„Тако да је од самог старта било тешко, напорно, неизвесно да се било шта открије у вези са животом доктора Шенфајна.“
Дамјановић је први пут сазнао за др Шенфајна у књизи која обрађује прошлост Косовске Митровице, аутора Прибиловића и Богавца.
„У њој се налази један скроман пасус о биографији др Нехемија Шенфајна у најкраћим цртама. Та књига није имала референцу и позивање на грађу одакле су се сакупљале информације. На крају те књиге аутори су додали и списак особа које су интервјуисале. Запазио сам да се међу њима налази и Љиљана Ђорђевић, једна од ћерки Нехемија Шенфајна. Тако да ми је било јасно да су те информације биле прикупљене из интервјуа са њом.“
Ипак, полазиште је било празно, морао је да крене од нуле.
Годинама потом истражујући систематски бројну грађу, долазио је до скромних, ретких момената и информација у којима се провлачила и личност Нехемија Шенфајна.
Грађа је прикупљена у изворном, необјављеном материјалу, похрањеном у Архиву Југославије и у више различитих фондова – Министарства здравља, социјалне политике, просвете и слично.
„Затим је прикупљана у Архиву Србије, Војном архиву. Ту су школски извештаји о школовању његових ћерки, где нема само ових, већ и података о његовом хуманитарном раду, где је он био један од приложника за фонд сиромашних ђака гимназије, где се види и новац који је донирао.“
Такође, користио је и, како каже, оскудну литературу у којој се узгредно помиње Нехемије Шенфајн, открива даље аутор.
„Поред књиге Богавца и Вукадиновића, ту су били и неки други скромни научни радови објављени у стручним часописима који су такође неки локални завичајни историчари писали.“
Податке је прикупљао и из бројне периодичне штампе за време живота др Нехемија Шенфајна између два светска рата.
„То је штампа која је излазила не само у Београду или Косовској Митровици, него на простору читаве Југославије. Ту је и стручна периодична штампа која је излазила у Швајцарској, пошто је за живота у Швајцарској Шенфајн започео стручну медицинску здравствену каријеру, објављивао неке своје радове, где је био и радно ангажован.“
Када је у питању наша периодика, то су углавном биле вести о ситуацијама, пацијентима са којима је др Шенфајн долазио у додир.
Тако је Милошево дугогодишње истраживање резултирало тиме да се прикупила прилично, за овакве услове, обимна грађа, преко које се могао реконструисати животопис ове личности.
„Дакле, једна интегрална прича, биографија од почетка рађања, па до трагичног страдања доктора Шенфајна на Старом сајмишту“, подвлачи аутор Милош Дамјановић.
Издавач ове историографске монографије је Архив Војводине, а рецензент је историчар проф. др Владан Виријевић.
Промоција првенца др Милоша Дамјановића одржана је прексиноћ, 27. априла, у Приватном културном центру „Акваријус“.
Извор: Радио Контакт плус >>
