Текст: Радио Контакт плус (Даниела Томашевић). Фотографије: ПКЦ „Акваријус“
Приватни културни центар „Акваријус“ из Косовске Митровице, који ће наредне године обележити десетогодишњицу постојања, постао је симбол културног и уметничког живота овог града. Основан као приватна иницијатива у времену када се многима чинило да је такав подухват у Митровици немогућ, данас представља једно од најзначајнијих културних жаришта на северу Косова.
Разноврсни програми, креативни сусрети и едукативне активности које „Акваријус“ организује, не само да обогаћују културну сцену нашег града, већ и пружају простор за развијање креативности, талената, критичког мишљења и културне размене.
Миљана Дунђерин, директорка „Акваријуса“, присећа се почетака и тренутка када се родила идеја о оснивању овог центра.
„Више смо имали људе који су желели да напусте Митровицу него да остану. Уопште, да направиш приватни културни центар, који је реткост не само у нашем граду него, слободно могу да кажем, у целом региону – ретко ко се усуди да се културом бави на приватни начин, кроз неку приватну иницијативу бизниса“, започиње причу Миљана за Контакт Плус.
За Миљану, почетак рада „Акваријуса“ био је тренутак у којем је град, упркос свим изазовима, показао изузетну солидарност.
„Донесу неку столицу са собом, па неко други донесе неку књигу. Та солидарност и градска срдачност, у ствари публике и Митровице као града, били су покретач нашег ентузијазма – да будемо још истрајнији. То је нешто што никада нећемо заборавити. Нестварно је да у 21. веку очекујеш толику срдачност и излазак у сусрет од пријатеља, али и од непознатих људи“, додаје Миљана.
Идеја „Акваријуса“ била је да понуди простор за креативност, слободу и заједништво у времену када је многима деловало незамисливо да се у Митровици, граду често у фокусу политичких тензија и социјалних проблема, оснује приватни културни центар. Храброст и вера у вредности културе довеле су до успеха који је превазишао првобитна очекивања.
Током година, „Акваријус“ је постао незаобилазни део културног живота Митровице, а његова популарност проширила се и ван граница града. Кроз разноврсне програме, попут ликовних и књижевних окршаја, креативних школа сликања и глуме, фестивала, квизова, међународних уметничких резиденција, као и гостовања истакнутих појединаца из области књижевности и уметности, „Акваријус“ је постао место где уметници, ствараоци и љубитељи културе могу да се изражавају и развијају.
Миљана посебно истиче успех школе сликања „Мали атеље“, која је постала изузетно популарна, где радови младих полазника чине свакодневицу „Акваријуса“.
„Сада скоро у сваком насељу где живе српска деца постоји нека креативна школа. Имамо велики број ученика и то је, по мом мишљењу, најрепрезентативније – кад видим њихов рад и собу препуну њихових радова, онда схватим колико је то значајно“, каже Миљана.
Ликовни окршаји такође заузимају посебно место.
„Настали су у Акваријусу као иницијатива људи који су тада стварали на Универзитету у Приштини са седиштем у Митровици. Идеја је била да се организују јавна окупљања, слична онима из 19. и 20. века, где се људи надмећу кроз уметност. Ликовни окршаји су повукли књижевне окршаје, а принцип рада је остао исти“, истиче Миљана.
„Културни ријалити“ је био подухват о којем се још увек прича.
„То је 96 сати непрекидног културног програма и критика друштва, односа према уметнику и према уметности уопште, као и популарности ријалитија који су тада били веома изражени. Мислим да је то био прави подухват“, истиче Миљана.
Из области издаваштва, „Акваријус“ се може похвалити завидним бројем књига, публикација, монографија, збирки поезије и романа.
„Сарађујемо са Књижевним друштвом Косова и Метохије, али смо пружили прилику и младим талентима да објаве своја прва дела“, наглашава.
Један од најзначајнијих пројеката је и „Уметничка резиденција“ интернационалног карактера, која ће следеће године бити одржана трећи пут заредом.
„Мислим да смо до скоро били једина уметничка резиденција на територији Косова. То је права круна нашег десетогодишњег рада“, поносна је Миљана.
Још један од првих подухвата „Акваријуса“ био је организовање првог квиза знања у Косовској Митровици.
„Идеју нам је дао Бане Нешовић, који сада више не живи овде. Од тада су квизови постали популарни у граду. Лепо је знати да смо родоначелници те идеје“, са поносом истиче.
МИТРОВИЦА: ГРАД МУЗИКЕ, КУЛТУРЕ И ВИСОКЕ УМЕТНОСТИ
Приватни културни центар „Акваријус“ у Митровици већ десет година привлачи публику разноврсним програмима, али музички догађаји и даље заузимају централно место на културној сцени овог града. Миљана указује да музика има посебну улогу у животу Митровчана.
„Тај музички програм је нешто што је пре свега и најозбиљнији потенцијал у Митровици, јер је Митровица град пре свега музичке културе, па остало“, истиче, додајући да су локалне свирке често посећеније од наступа истакнутих аутора.
Ликовни окршаји, Еко фест, Фестивал женског стваралаштва и Дечји фестивал, такође су програми који привлаче већи број публике. Миљана напомиње да они нису увек у потпуности уметничког карактера, већ служе и као начин да привуку ширу публику.
Међутим, висока уметност и интелектуални програми, попут „Филозофских разговора“ и књижевних вечери, и даље имају своје место у „Акваријусу“, али привлаче мањи број публике.
„Ако ти на Филозофским разговорима имаш 20 људи, то је огроман успех“, каже Миљана, додајући да ти догађаји ипак показују капацитет Митровице за дубоке интелектуалне и уметничке садржаје.
Како би прилагодили традиционалне формате савременим потребама публике, у „Акваријусу“ се труде да класично књижевно вече претворе у дебату, омогућавајући публици да активно учествује у разговорима и полемикама.
„Висока уметност на јако мала врата улази. За годину дана можда је пет таквих догађаја, остало се граничи или само са уметничким или културно-забавним програмом. Ту где је висока уметност или висока интелектуална присутност, интелектуалне мисли, то су најмање посећени догађаји. Једноставно, данас тражити од младог човека два и по сата пажње, само у слушању, без екранизације, је једнако апстракцији“, објашњава Дунђерин.
Иако изазови постоје, десет година континуираног рада доказује да Митровица има потенцијал за развијање разноврсне културне сцене, која може задовољити различите укусе и потребе заједнице.
ПУТ ДО УСПЕХА И ИЗАЗОВИ
Пут до успеха није био лак. Оснивање и одржавање независног културног простора у поднебљу са историјским и политичким изазовима увек је захтевало велику дозу храбрости и упорности.
„Пирамидални раст овде не постоји. Дакле, онај ко почне да ради, изнова сваке године почиње да прави све испочетка. Пирамида се овде на крају године сруши и прави се нова. То што у једном граду десет година постојиш, ти није привилегија да неко каже: ‘Е, они постоје већ десет година’, зато што се сваке године бориш за нову годину. Тако је са угоститељима, тако је са људима који имају продавнице, тако је са свима који се баве било чиме. Овде се људи смењују и сваке године изнова се бориш за нову групу људи, за нову публику, за нове људе који би евентуално били део нас, неке културне мисли и томе слично. Мислим да је највећи изазов да увек крећемо испочетка. Овде људи, који се баве послом ван институција, изграђују своју идеју сваке године изнова“, примећује Миљана.
Други изазов, истиче, јесте управо 21. век, који назива „веком мржње“ у којем категорије попут љубави, разумевања и дељења постају готово непостојеће. У таквом окружењу, „Акваријус“ настоји да остане уточиште за уметност и слободно изражавање.
„Ин је мрзети, ин је делити, не разумети, ин је све што подноси неку врсту екстремизма, фанатизма… Љубав је просто нека категорија која није присутна у ери свакодневног живота. Уопште не постоје људи који желе да се баве категоријом љубави, давања, разумевања, дељења… и у таквој тенденцији века покушати да правите неку културну оазу је стварно екстремно“, објашњава Миљана.
За многе од поменутих програма изазов је била и нестабилност града.
„С друге стране, та нестабилност чини град атрактивним. Некад се деси да у најтежим годинама за Митровицу ми имамо најатрактивније програме, што може имати позитиван ефекат на људе, који желе да дају свој допринос“, сматра Миљана.
С друге стране, истиче да сви који данас покушавају да створе квалитетан садржај наилазе на велике потешкоће.
„Управо зато што у тим подељеним мишљењима и разору, мржњи, не постоји ништа што може да дефинише тај раздор у раду. Зато што стајати између две стране која мрзи једна другу, стајати између неке врсте чистог изазова да будеш слободан, свој, да не припадаш никоме, да искрено говориш, да причаш истину, да позиваш људе, да се бориш за све називе наших сезона – истина, визија, уметност, љубав… то су све категорије које данас изумиру“, указује.
Према њеним речима, опстанак „Акваријуса“ није био само ствар физичког рада, већ и огромног емотивног улагања.
„Ја сам једном приликом рекла да сам болесна од неизлечиве болести – имам вишак слободе у крви.“
Ипак наглашава да је за очување „Акваријуса“ било потребно много снаге и труда, не само њеног, већ и бројних људи који су годинама доприносили његовом постојању.
„За ту борбу је требало много више снаге и труда него било шта што је била препрека на нашем путу. Не само за мене. Јако велики број људи је део Акваријуса. Ту је много људи прошло, неки више овде не живе, неки нам се враћају, али стварно има велики број људи који су значајни за Акваријус“, наводи.
„АКВАРИЈУС“ – КОЛЕКТИВНА МИСАО
Зато за њу, „Акваријус“ представља колективно дело и заједничку мисао.
„Акваријус је једна колективна мисао која је заживела у овом граду. Ни сама не знам због чега. Већ годинама уназад се одржава. Чак и када мислиш да не постоји могућност ни за шта, нека нова идеја се роди и она представља неку свежину за град као нека нова појава, догађај и то је резултат целог тог миљеа људи који су тамо. То није конкретно мог, Александровог или било кога другог. То је резултат свих тих људи који тамо бораве, долазе, који су ту да увек поделе са нама тај труд.“
„Акваријус“ описује као место које се непрестано трансформише.
„Када бисмо дефинисали Акваријус неким жаргонским термином, звао би се ’трансформерс’. То шта Акваријус од ујутро до увече доживи, какву транформацију простора, то је било најтеже. Да ти културни центар и библиотеку и простор сусрета и тај неки пројектни моменат који имамо са УНМИК-ом о Арт терапији, програмских целина и додатно да претворимо из дечје дневне радионице до ноћног клуба, отприлике, не знам како успевамо. Толико столица, премештања, померања, је нешто што је стварно оптерећујуће.“
КУЛТУРНИ БРЕНД ЈЕДНОГ НАРОДА – НАЈБОЉЕ ОРУЖЈЕ
Ипак, истиче да концепт рада „Акваријуса“ не би мењала, али, са друге стране, наводи да постоји потреба за додатним просторијама како би се унапредили услови рада.
„Волела бих да остане недодирљив за све оне који желе да упрљају том неком дневном политиком или неким некоректним садржајима.“
Сматра да су културне навике основно људско право и да Митровица заслужује континуирани културни репертоар.
„Културни бренд једног народа је најбоље оружје за сваку будућност. Ови људи који овде живе заслужују да имају одушак тако што ће отићи на један прави културни садржај, заслужују да имају једну позоришну представу. Ова деца у овом граду, која су прекреативна, морају да имају ту могућност да погледају дечју представу и то не једном у годину дана, него током константног репертоара.“
Упркос томе што је поносна на све што су до сада урадили, сматра да то није довољно за један град попут Митровице.
„Мислим да је то један камичак који треба да се изгради у једну зграду будућности, која би евентуално овом граду, ако ништа друго, сав немир који су преживели, могу да уживају нпр. у једној оперској вечери, да имају један балетски шоу.“
Зашто сви градови на свету имају право на културу осим овог града, пита се.
„Мислим да то није фер. Није фер исто да мање средине које нису урбане, српске средине, као што је Грачаница, Зубин Поток, а Митровица то нема. Морамо да се запитамо сви као становници овог града зашто је то тако, зашто смо то дозволили и зашто после толико година опстајања у целом овом лудилу нисмо могли да се изборимо за то парче неке културе која нам као људима припада.“
Миљана истиче да управо ова средина пружа посебан значај уметничком стваралаштву и раду са заједницом.
„На простору као што је Митровица је смисленије радити на пољу културе и уметности, јер је то потребно, него у било ком другом граду. И управо мислим да онај ко можда жели да види нешто другачије вани и треба да оде и онај ко не жели да има никакав контакт са Митровицом, треба да оде, али они који буду остали овде, сигурно све оно што буду урадили, биће део једне историје, јер се овај град 25 година одржава можда на стакленим ногама са једном урбаном средином.“
Миљана додаје да Митровица, са својом сложеном историјом и изазовима, има посебну потребу за простором где уметност може да процвета. Решење види у стварању нове, још напредније сцене.
„Ни ја ни Александар (мој супруг) нисмо задовољни Акваријусом. Ми још увек не сматрамо да смо успели, из једног простог разлога – радити било шта и немати наследника, оног ко може да вас замени или реплику која настаје, је у ствари пола посла. Све док се не роди један Акваријус у Митровици, који се не зове Акваријус, који је бољи од Акваријуса, који пружа бољи садржај од Акваријуса, који има бољу иновацију, ми нисмо ништа урадили. Све док се не роди нови Акваријус који буди једну сцену која је авангарднија, екстремнија од нас самих“, закључује Миљана Дунђерин.
Док се то не деси, „Акваријус“ остаје место које и даље инспирише, не само људе из Митровице, већ и уметнике и ствараоце из других делова Косова, али и региона и шире. „Акваријус“ је доследан свом циљу – да буде центар слободе, уметности и културног израза у једном подељеном граду.
Извор: Радио Контакт плус >>
