Едиција „Акваријуса“ обогаћена је за нову књигу песама Александре Јовичић Ђиновић „Док не постанем кост“. Премијерна промоција новог дела Јовичић Ђиновић одржаће се у митровичком Приватном културном центру „Акваријус“, у уторак 13. маја 2025. године. Два дана касније, 15. маја, књига ће бити представљена и у Лепосавићу, у Центру за културу „Сава Дечанац“. Оба програма почињу у 20.00. О књизи ће, поред ауторке, говорити и Ивана Вановац, Јелена Костић и Александар Дунђерин.
Књига је објављена у саиздаваштву митровичког „Акваријуса“ и Дома културе Грачаница.
Како истиче један од рецензената књиге Срђан В. Тешин збирка „Док не постанем кост“ „јесте уистину меморијска црна кутија трауматичних искустава: о умирању, о патњама, о прогонствима, о кошмарном сазревању, о промашеним приликама, о погрешним изборима, о издаји тела, о томе како не постати свака пета жена, о дамарима и искушењима љубави, о ономе што никне, па увене, о утешним фразама, али најпре о одлуци лирског субјекта да пише без задршке и калкулисања.“
Рецензеткиња Милица Шпадијер наводи да Александра Јовичић Ђиновић „пева о драмама за које је тескобно и замислити да постоје унутар једног бића. Управо његовим раслојавањем, ‘Док не постанем кост’ са сваким циклусом доноси нове јунаке који пред нама, ма колико били различити, као да углас певају: ‘у грудима нешто лупа / хоће напоље / то душа тражи светло’. И као и у ономе што зовемо стварност, свако га на свој начин (не) налази.
Песништво Александре Јовичић Ђиновић и пре књиге „Док не постанем кост“ изазива значајну пажњу проучавалаца књижевности. Тако Соња Веселиновић у студији „Матер, материца, материна: репрезентација мајчинства у поезији савремених српских ауторки“, објављеној у зборнику Института за књижевност и уметност „У другом смеру: савремено српско песништво у 21. веку“ издваја Јовичић Ђиновић као песникињу која позиционира теме мајчинства и трудноће. Веселиновић у књизи „Док не постанем кост“ уочава нову, комплексну тему готово неприсутну у српској поезији, „особито из женске перспективе“, тему спонтаног побачаја. „Читав први циклус ‘Ревизија и остали еуфемизми’ – који је настао 2023. и у који је Соња Веселиновић имала увид и пре објављивања ове књиге – „посвећен је овом трауматичном искуству губитка, о којем се врло слабо говори у јавној сфери и игноришу се његове психичке последице. Спонтани побачај је у многим културама табутема због лиминалности преминулог фетуса и жене која га носи, те због тога што преиспитује ‘драгоцене наративе о природном току индивидуалног развоја и … наше претпоставке о способности биомедицине да осигура да трудноће и бебе остану на овом предвиђеном путу’“, запажа Веселиновић, и закључује: „Писање Јовичић Ђиновић тако значи прекидање тишине и саопштавање губитка, тескобе и осећаја кривице.“
