Текст: Радио Контакт плус (Даниела Томашевић). Фото: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)
Северна Митровица је од марта домаћин уметницима из различитих земаља, окупљеним на Трећој митровичкој уметничкој резиденцији, коју организује Приватни културни центар „Акваријус“. Долазе из разних средина – од региона до Европе. По први пут су у нашем граду и увелико га виде на начин супротан перцепцији његових становника – као простор слободе, отворености и креативног потенцијала. Кроз различите уметничке дисциплине, гости истражују специфичне кутке и енергију града, упознају локалну заједницу и припремају се за завршницу програма, када ће публици представити резултате свог рада.
Поједини учесници су, већ по доласку, на конференцији за медије поделили своја очекивања и прве утиске о Северној Митровици.
Бранислав Сарић, мултимедијални уметник из Београда, није могао да сакрије своје изненађење када је у питању разлика између онога што се приказује у медијима и стварности коју је доживео у Митровици.
„Само ћу испричати своје искуство са доручка у хотелу у којем боравим. Био је укључен Пинк, и многи гости поред мене су гледали тај екран, где је естаблишмент причао о протестима и о страшној тензији на Косову… А ја седим, једем доручак у Митровици, гледам људе – ништа се не догађа. Излазим на улицу, ништа се не догађа“, испричао је Бранислав.
ПРИЈАВИО СЕ УПРАВО ЗАТО ШТО СЕ РЕЗИДЕНЦИЈА ОДРЖАВА НА КОСОВУ
„Јако је важно што смо дошли овде. Асоцијације на Митровицу су различите, а имам у комшилуку неколико људи, међу њима и рођеног брата покојног Оливера Ивановића. Одрастао сам са његовим нећаком, иста смо генерација. Тако да, много тога знам о Митровици, ако ништа друго, кроз ту призму“, каже Бранислав.
Берина Шувалија, студенткиња сликарства из Сарајева, истиче да је у овај град дошла без унапред створених очекивања.
„Предиван је град. Осећам се као код куће. Били смо у Пећи, Дечанима и Призрену, искуства су невероватна. Из дана у дан имам све дубље интерпретације самог града и људи. Не треба бити затвореног ума, треба посећивати нове градове. Свуда има дивних људи, и треба се фокусирати више на позитивно, него на негативно“, каже Берина.
Њена колегиница Аиша Кечо, студенткиња вајарства, види Митровицу као млад и динамичан град.
„Митровица је јако млад град, а нисам имала појма о томе. Има много младих људи, студената, ученика. Мени је први утисак заправо био ведрина. Ако бих морала искористити једну реч да опишем град, то би била воља. Осети се снажна воља за напретком, ако се то може тако рећи“, каже Аиша.
Луна Богнар, модна дизајнерка из Београда, признаје да је дошла са одређеном дозом страха, који је убрзо нестао.
„Град је садржајан, људи су дивни, и осећам се као да сам код куће. Верујем да ћу, ширећи своје утиске у Београду, помоћи да се преброде страхови и несигурности према Косову“, каже Луна.
Алексеј Лапин, редитељ руског порекла који живи у Бечу, каже да је Митровица инспиративна за уметнике.
„Осећам неку врсту магичне слободе, коју је веома лепо имати ако желите да стварате уметност. Мислим да је ово град у коме осећам одговорност према свему, али и да изразим себе, тако да сам веома узбуђен што сам овде“, истиче Алексеј.
Митровицу види као јединствено место у Европи.
„Наравно да сам читао о Митровици и њеној историји, али сам желео да будем изненађен. И изненадио сам се. Видим је као јединствено место у Европи, свакако. Оно што ме је заправо највише изненадило је то како људи заиста живе у слободи и уживају у животу. То нисам видео у свом граду. Овде људи заиста уживају у кафи, цигаретама…“
Ипак, примећује да у граду постоји извесна напетост.
„Има пуно полиције, и могао бих рећи негодовања. Тензија се осећа у ваздуху.“
Међутим, оно што га је посебно импресионирало јесте начин на који заједница функционише упркос изазовима.
„С друге стране, постоје људи који користе те изазове да импровизују и наставе даље. Оно што они заправо желе је мир, свакодневни живот, тишина – што је веома лепо“, нагласио је.
Наш град га је, додаје, подсетио на један у Русији.
„Видео сам нешто слично у малом граду у Русији, где сам снимао филм, али то је заиста мали град. Овде имате прилично велику заједницу која се држи заједно. То је мој утисак, барем на основу онога што сам видео“, наводи Алексеј.
УЛОГА УМЕТНИКА: ЕЛИТА ИЛИ ДЕО ЗАЈЕДНИЦЕ?
Учесници Митровичке резиденције упитани су и о томе да ли уметници треба да буду сматрани елитом.
Бранислав Сарић става је да уметници не треба да припадају елити, већ да би требало да буду повезани са ширим друштвом.
„Мислим да уметник, ако не припада маси, није уметник. Елита је нешто друго. Живимо у тешкој економској кризи, у тешком економском добу. Елита може бити економска, тренутно. Уметници, код нас, тешко да су елита и тешко да ће бити. У идеолошком смислу, мислим да не би требало да се сматрају елитом“, рекао је Бранислав.
Луна Богнар додаје да уметници треба да буду у контакту са људима, а не да се дистанцирају.
„Ја долазим из света који се генерално сматра елитним. Мода је одувек имала тај статус. Али бих волела да пре свега скренем пажњу на знање. Дубоко верујем да би сваки образовани модни дизајнер потврдио да мода није елита. Тај контекст елитизовања је добар једино ако обезбеђује услове за стварање. Ако је елитизам потребан друштву сада да би се уметници активно бавили својим радом, онда је то у реду. Али шта уопште значи елита? То је опет нека врста раздвајања“, сматра Луна.
Према њеном мишљењу, уметност не треба да буде одвојена од друштва којем припада.
„Свака уметност је одраз друштва и времена у којем живимо. Ако не живимо у елитном друштву, која је поента тога да уметници буду елита? То је онда само самопрокламовани статус, а улазимо у перцепцију стварности која више личи на ријалити него на стварни живот.“
Истиче да је искрена комуникација са људима кључ за праву уметност.
„Мислим да је идеја – комуницирати са људима искрено. Дубоко верујем да је уметност права само ако је искрена. Ако је фокус на елити, то је већ друга тема.“
Говорећи о важности уметничких резиденција, Луна Богнар каже да је њихова улога – очување уметничког интегритета.
„Није случајно што су уметници повезивани са елитом, јер уметност јесте посебна струја постојања. Зато су уметничке резиденције изузетно важне – оне су у складу са нашом природом. На овим просторима уметници тешко могу да остваре свој пуни потенцијал борећи се свакодневно за егзистенцију. Уметничке резиденције су дубоко храњење душе и давање горива за будуће стварање.“
С друге стране, Аиша Кечо сматра да уметници у региону, али и шире, често нису поштовани онако како заслужују.
„Није ствар тога да уметници треба сада да буду елита, него смо дошли до тога да треба да престане ниподаштавање уметника. Уметност се на Балкану доживљава као неки хоби. Људи гледају на уметнике као на оне који нешто раде код куће, као да је то неко одмориште. Не схватају да је то посао који траје по читав дан, некад и ноћ“, указује Аиша.
ОГРАНИЧЕЊА И ФРУСТРАЦИЈЕ: ПОДСТИЦАЈ ИЛИ ПРЕПРЕКА?
Уметност често ниче тамо где су услови ограничени, ресурси скромни, а свакодневица неизвесна. Зато се и наметнуло питање о изазовима са којима су се учесници сусрели током боравка и стварања у Северној Митровици. Говорећи о фрустрацијама које могу произаћи из ограничених услова за рад, сагласни су да су сарадња и прилагођавање пресудни за успех.
„Наравно да постоје ограничења, али она могу бити корисна у креативном процесу. У мом приступу је важно прилагодити се ситуацији и не форсирати ствари. Понекад се, искрено, осећам као да шпијунирам људе, јер сам странац у овом окружењу. Трудим се да поштујем границе које људи постављају, укључујући и безбедносне аспекте. Обично питам људе да ли желе да учествују. За мене је сарадња кључна. То је стварност. Нема ту граница које се не могу прихватити, јер оне су део правила игре. Наравно, увек постоји могућност да се та правила прекрше, али сам свестан тих граница, па је све у реду“, наводи Алексеј.
С друге стране, Луна Богнар истиче да, иако ограничења могу подстицати креативност, понекад изазивају и осећај фрустрације.
„Више нисам сигурна како бих стварала у идеалним условима, без потребе за сналажењем. Како би то изгледало да имамо све ресурсе који би, по дефиницији, требало да постоје? Иако имамо много креативности, реалност нас често тера да се прилагодимо околностима“, подвлачи Луна.
ДУНЂЕРИН: ВИШЕ ОД 50 ПРИЈАВА, ИЗБОР НАЈБОЉИХ УМЕТНИКА СА САВРЕМЕНИМ ПРИСТУПОМ
Директорка ПКЦ „Акваријус“, Миљана Дунђерин, каже да је циљ уметничке резиденције омогућити уметницима, нарочито онима са савременим приступом у уметности, да посете Северну Митровицу, упознају град и извуку из њега јединствену инспирацију коју можда не види свакодневни посетилац.
„Наш циљ је да створимо платформу у којој различите уметничке дисциплине могу да се повежу, стварајући колективну свест кроз уметност“, додаје Дунђерин.
Митровичка уметничка резиденција део је програмске целине „Арт терапија за све“, која се, према Миљаниним речима, показала као моћан алат за повезивање људи кроз уметност. У оквиру ње, ове године учествује 70 уметника из 11 земаља света, док овогодишња Резиденција броји осам аутора и два госта писца.
„Ове године је било преко 58 пријава за уметничку резиденцију, што није био лак задатак да се одлучи које уметнике примити. Сваки од њих је изабран са разлогом“, закључује Дунђерин.
Учесници резиденције, која траје још неколико дана, сагласни су у једном – Северна Митровица их је инспирисала, покренула и отворила нова питања о улози уметника, заједнице и слободе стварања. Колико их је овај град надахнуо, биће јасно на изложби њихових радова.
ЗАВРШНИЦА РЕЗИДЕНЦИЈЕ: КОНЦЕРТ, ШТАМПАЊЕ И ИЗЛОЖБА
Трећа митровичка уметничка резиденција биће заокружена богатим програмом у Приватном културном центру „Акваријус“, која ће у наредна три дана окупити 20 уметника из осам земаља.
Вечерас од 21.00 час у Акваријусу наступа бенд из Северне Македоније „Funk Shui“.
Дан касније од 19.00 у у „Акваријусу“ штампаће се артефакти настали на уметничким радионицима „Градске приче“ под менторством Никоса Арванитидиса. Грађани ће до 23.00 моћи да донесу у „Акваријус“ своју мајицу, цегер или неки други предмет, а бесплатно ће им бити штампан неки од симбола који представљају Митровицу.
У уторак 29. априла у „Акваријусу“ ће у 20.00 бити отворена мултимедијална изложба радова насталих на овогодишњој, трећој по реду Митровичкој уметничкој резиденцији.
Биће изложени уметнички радови Петре Јовановске, Берине Шувалије, Аише Кечо, Луне Богнар, Мирсада Ђурђевића, те презентовани књижевни радови Амара Личине, Марије Петрановић Шерифовић и Бранислава Сарића.
Предвиђене су и пројекције филмова Алексеја Лапина, Џејле Готлиб и Николе Полића.
Улаз на све програме је слободан.
Митровичка уметничка резиденција до сада је угостила ствараоце из Немачке, Аустрије, Чешке, Перуа, Ирака, Русије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске и Србије.
Извор: Радио Контакт плус >>
