После скоро двадесет година Fish in Oil вратио се на Косово, на место где је још дедеведестих година прошлог века Братислав Браца Радовановић, лидер и композитор ове групе, заједно са музичким истомишљеницима у Приштини, чинио прве музичке кораке, прво свирајући туђе, а затим све чешће и своје ране композиције. Концерт је 2. марта организован у митровачком „Акваријусу“, у оквиру програмске целине „Арт терапија за све“ коју подржава УНМИК.
Али Fish in Oil и Брацу Радовановића очито подржавају и Митровчани који су у великом броју испунили митровачки приватни културни центар. И показали како џез није умро, и како се џез слуша и разумева у Косовској Митровици. И даље. И упркос свему. А врсни познаваоци савремене џез музике, који чине овај београдски бенд, доказали су двочасним наступом да џез јесте умеће живљења. И да може да буде опет, и опет, непоновљив и оргиналан, свеж и аутентичан, нов и неодољив. У то су нас музичари уверили изводећи своје властите ауторске композиције обајвљене претходне деценије на пет студијских албума: „Полуострво“ (2012), „Drnch“ (2013), „Три Кључа“ (2016, дупли ЦД), „Све ће бити у најбољем реду“ (2018), „Басамак“ (2022).
Братислав Радовановић (гитарa), Ђорђе Кујунџић (саксофон), Бранислав Радојковић (ел. бас гитара), Феђа Франклин (бубњеви), Александар Радојичић (удараљке). Они јесу наступили заједно, на једној сцени, али свако од њих могао је да наступи и сам. Јер за неограничене умове, а поготово када је музика у дослуху са џезом, не постоји ограђен простор, ни сцене, ни групе. А Fish in Oil чине заиста истински ствараоци који иза себе имају стотине наступа широм Европе. И свако од њих се ту бори са својим и туђим мислима изреченим на глас. На први поглед они говоре (свирају) различито, без плана, свако као да има неку своју маршруту, лутају гласно, све док их, у једном тренутку не уједини фантастична магија заједничке креације. Колективни крик о болу, срећи, љубави, слободи.
Све то прожима можда и највише њихов последњи албум „Басамак“ (2022) који је и на овом концерту био најзаступљенији, а за који музичка критика истиче да представља бенд у пуној стваралачкој снази, кроз избалансиран репертоар који подједнако чине фуриозне нумере у брзом у средњем темпу, и препознатљиве баладе инспирисане филмском и традиционалном плесном музиком.
Да, у „Акваријусу“ се те ноћи и плесало уз џез. Џез је толико универзалан и свеобухватни музички правац да се уз њега чак може и плесати. Слободно. Свако уз своје кораке и ритам. А опет заједно. Једно уз друго. Хармонично у дисхармонији различитих мисли и осећања.
Неко је то вечери ипак недостајао. Вељко Николић – Папа Ник, виртоуз на удараљкама. Иако, најављен, мало пре заказаног концерта Папа Ник је преминуо. Концерт у Косовској Митровици Fish in Oil je на неки начин посветио и овој музичкој легенди.
Ко је те ноћи био у „Акваријусу“ могао је да ужива у истинској уметности и дружењу са истинским уметницима. Ко није, тешко да ће ускоро имати прилику да их уживо гледа и слуша на Косову и Метохији. Можда једног дана, пошто се врате из Париза, Беча, Прага…
