Текст: Ана Марија Ивковић. Фотографије: Сунчица Андрејевић. Насловна фотографија: Милан Кабашић. Извор: Алтернативна.
У интимном амбијенту митровичког ПКЦ „Акваријус“ Петар Ракић квинтет синоћ је одржао упечатљиву свирку. Комбинација џеза, блуза и рока била је потпуно супротна ситуацији на улици, на само пар стотина метара даље – где су исте вечери отровани улични пси. Тровање уличних паса инсектицидом Метомилом траје месецима. У нормалним друштвима, тровачи не би смели да буду јачи ни од једне друге традиције. Али, они су синоћ поново сипали отров, а неки културу.
После дужег времена на сцени су се заједно нашли сам Ракић и други истакнути митровички музичари – Горан Вучетић, Миодраг Радовић, Миљан Јовановић и Немања Мишић.
Ракић је са уживањем говорио о дугогодишњем заједничком раду са остатком квинтета:
„У ствари то је фини један пројекат – џез гитара, блуз гитара и рок гитара да буду заједно, да се свирају стандарди, џез стандарди, чак и рок стандарди.“
Ракић је истакао колико ужива свирајући са овим саставом, додајући да је квинтет природно еволуирао у своју тренутну поставку.
„Нисам ником рекао хајде дођи да свираш, ми смо другари…“ – казао је Ракић, додајући – „ово са бендом највише волим да радим”.
Овај наступ, као и предстојећи традиционални Џез и блуз фестивал Норт сити који ће се одржати наредне недеље у Косовској Митровици, сведоче о томе да музичка традиција овог града наставља да живи.
„Ви сте нам инспирација. Хвала што сте дошли. Свираћу док сам жив“ – казао је Ракић публици током свирке.
Ракић је истакао важност очувања локалне музичке сцене, подсетивши на давне рок фестивале, формирање Биг бенда и џез фестивале који су означили генерације музичара који су свирали и стварали музику у Митровици.
„То су генерације, клинци који су свирали, на тим рок фестовима које сам организовао, па сам свирао са њима, и то је у ствари обнова наше градске традиције” – додао је Ракић.
„Е сад долази једна млађа ганарација, али у ствари то је то. Јер ако имамо само једну генерацију која свира, то је значи плитак корен, али ово је прави корен. Ја који имам 75 година, они су много млађи од мене, били су клинци, а опет свирамо. Значи то је традиција наше Митровице, нашег града.“
Са својих 75 година, Ракић је и даље посвећен музици и ужива у њој.
Електронске и комерцијалне жанрове не сматра својом инспирацијом нити квалитетном музиком, већ квалитет види у музици попут класичне, хорске, блузa и слично.
За њега, музика је терапија и свакодневна посвећеност.
„Слушам и уживам, а кући, ујутру чим отворим очи, ту ми је гитара, неке школе, једноставно као да читам неку књигу. И то ми је у ствари терапија“, казао је.
Овај наступ, део је низа догађаја у оквиру пројекта „Уметност као терапија“ који подржава УНМИК.
Извор: Алтернативна >>
