Текст: Ивана Вановац
Фотографије: Сунчица Андрејевић
Џез је умеће живљења са својим и туђим мислима изреченим на глас. Говориш ти, говорим и ја истовремено. Ти о свом, ја о свом болу, срећи, љубави, слободи… или о њиховом немању. Говоримо симултано, али то не значи да се не слушамо. Говоримо различито, али немам потребу да докажем да је моја прича боља… јер знам да није… Немаш је ни ти. И немамо план. Немамо маршруту… Лутамо гласно… Ја јецам док се ти смејеш… Ти се кикоћеш док ја плачем… Изгледа да смо заједно а свако је заправо сам. Чини се да смо сами док нас уједињује фантастична магија заједничке креације. То је џез – макетарни приказ савршеног друштва… Чиста Утопија.
Постоје људи који џез стварају, али не звуковима. Они звук виде. Тачније, његову боју. Кажу да се та ретка способност назива синестезија. Претходних пар дана, у галерији „Акваријус“ а под окриљем 17. Џез и блуз фестивала „North City 2019“. окупила се група таквих људи. Десетак сликара учествовало је у ликовној колонији, која се у оквиру најмасовнијег музичког догађаја на овим просторима, одржава другу годину за редом.
Радили су, сликали, стварали – мало заједно – мало индивидуално. Иза њих остала је изванредна поставка „наџезираних“ слика, да подсећа на још једно пролеће када код нас по традицији , са првим трешњама, приспева и џез…
И сликали су и причали… Да се све зове уметност, да се музика може насликати као што се слика може испричати. Да су заправо били група разуздане дечурлије која се својски изиграла платнима, папирима и бојама као змајевима, док су у гостима код тетке. А она како је рекао Јошкин Шиљан „ништа не брани“.
Покушали су и учесници колоније и селектор и уредник Васиљ Аџић да нас упуте у то шта “колективна слика” значи. Да је то једно платно – мноштво руку. Једна сцена – много извођача. Ограђен простор за неограничене умове. Да је то сликарски џез који је специфичност ове колоније.
„Ова идеја се наставља. Започели смо је прошле године и… Има смисла, дивна је енергија, била је лепа колонија а резултат се види на сликама око нас. Колонија јесте намењена сликарима, али и они који су долазили, дружили се са сликарима учествовали су својом енергијом у њој“, рекао је Аџић отварајући синоћ изложбу радова насталих на овогодишњој колонији.
Те јединствене ствралачке енергије, која поред уметничког покреће и оно исконско, косовсико биће у човеку, најсвеснији су били они који на Косово долазе из неких других – некосовских крајева.
„Ми сликари се увек сложимо, ретко кад ту има неког неразумевања, али оно што је мени примарно јесте да се ја овде осећам као код куће. Домаћини су дивни. Научио сам неке ствари за ових пет дана, да не верујеш, попримио нека другачија мишљена о сликарству. Били смо вредни. Мислим да је ово једна од бољих изложби које сам видео, а био сам стварно на доста колонија“, каже Панчевац Александар Алимпић.
Небојша Стојковић из Грделице, познатији као Јошкин Шиљан је то већ искусио. Зато и долази на фестивал већ трећи пут.
„Ја се овде боље осећам него у мојој Грделици, јер тамо ми нон стоп причају да ижврљах цео град. Овде ми то нико није бранио. Осећам се као да сам на људском извору… има то неке везе са Косовом, шта ли је… То је људски извор…“, каже Шиљан.
У ликовној колонији учествовали су : Александар Алимпић (Панчево), Мирсад Ђурђевић (Косовска Митровица – Подгорица – Будва), Небојша Стојковић (Јошкин Шиљан – Грделица), Рајко В. Драгићевић (Ниш), Марјан Ђармати (Житиште), Александра Гроздановић (Лесковац), Марко Илић (Звечан), Никола Илић (Грачаница), Срђан Кошанин (Косовска Митровица), Миљана Дунђерин (Косовска Митровица) и Васиљ Аџић (Косовска Митровица).
Изложба је отворена синоћ, у галерији „Акваријус“ где ће бити постављена до 22. маја
Овогодишњи џез и блуз фестивал „North City“ почео је у уторак 14. маја и трајаће до недеље 19. маја.
Извор: Радио Косовска Митровица >>