Акваријус

 

Кос Митровица

Острво слободе и мисија према поезији

Текст: Филип Вучковић (Радио Косовска Митровица). Фотографије и видео: Милан Кабашић. Извор: Радио Косовска Митровица.

Промоција збирке песама Александра Дунђерина „Променити наслов“ одржана је у Приватном културном центру „Акваријус“ у Северној Митровици.
О књизи су поред аутора говорили и рецензенти књиге Живојин Ракочевић, Жарко Миленковић, Ивана Вановац и председник Друштва књижевника Косова и Метохије Новица Соврлић.

Ивана Вановац истиче да ова збирка поезије истражује Дунђеринову дубоку повезаност са љубављу, Косовом и личном катарзом. Сматра да љубав треба да буде темељ свих наших одлука и разговора, а Дунђерин кроз своју поезију приказује и потврђује како љубав може трансформисати човека.

„Нешто што би требало да буде водиља свих нас, нешто што би увек требало да буде перјаница свих наших одлука, пореза и разговора, а то је љубав. Где је љубав, ту је и Косово, а Косово је место катарзе Александра Дунђерина. Он, како сам и рекла у рецензији књиге, није дошао на Косово, он се попео на Косово. Постоји два начина да будете на Косову, један је да се родите, што је једна лежернија форма постојања на Косову. Постоји и други начин, који је тежак, напоран, врло захтеван, а то је да се на Косово попнете ако на њему до тада нисте били. На Косову се пење врло тешко, врло је стрм тај пут, али Александар је успео тако што се ухватио за руку једне косовке, која је такође важна тема, која му је помогла да се попне на Косово. Када се попео у њему се заиста десила катарза, што је нарочито видљиво у његовом односу према завичају, односу према његовој Војводини, која му је одједном постала превише меланхолична, превише монотона и превише ужегла.

Александар је човек који воли немир, и он је немиран и док мисли. Сви ми који га добро знамо, знамо да њега мисао може да подигне са столице да га натера да описује беспомучне кругове, док вам се не заврти у глави од њега, али све те његове мисаоне шетње увек резултирају неким закључком“ наводи Вановац.

Ова збирка песама ће вам помоћи да по први пут видите ко је Александар Дунђерин, додаје Вановац.
„Он се представља као песник, а суштински се разоткрива као човек, као мисаоно биће, у овој књизи је апсолутно све оно што је он постао током свог косовског постојања. Он је постао косовско постојање и он је косовско постојање јаче, боље и интензивније, него многи који су овде рођени, потпуно схватио суштину косовске мисли, у потпуности је живи и она је ушла у свако ткиво његовог поетског бића“ истакла је.
Председник Друштва књижевника Косова и Метохије Новица Соврлић каже да се, иако није био упознат са садржајем, читајући књигу запрепастио, у позитивном смислу.

„Иако је Друштво књижевника Косова и Метохије издавач ове књиге, нисам био упознат са садржајем, али је Александар један од ретких чији бих рукопис на невиђено потписао у свако доба дана и ноћи, тако да нисам ни сумњао да се ради о изузетно важном делу. Када сам добио књигу, запрепастио сам се али у позитивном смислу, јер сматрам да се ради о веома важној књизи. Ако бих морао да дам наслов ове књиге, свакако бих рекао „спуштање ума у срце“, а када смо већ код срца, језик је кажу његов поклопац. Поклопац који се отвара и затвара у зависности од ума односно душе, коју смо спустили у срце, у овом случају песничког Александра. Кад језичак на ваги душе претекне, потекну стихови“ истакао је Соврлић.

Живојин Ракочевић наводи да ова збирка песама означава заокруживање Дунђеринове личности и мисије према поезији. Поезија Александра Дунђерина постаје начин борбе – песник се ставља у позицију побуњеника који се противи политичком и друштвеном стању.

„Стварност је нешто што је пресудно и оно што се преломило у врло сложеној и компликованој личности Александра Дунђерина да крене према поезији. Он је доминантан човек приче, и прича причу, али оно што је реалност и наше историјско искуство, јесте да о Косову радије певамо него причамо. Његове приче су морале да се претворе у песму. А оно где се он дотиче Милоша Црњанског, је заправо у тој лакоћи и суровости. Црњански је у овој позији послужио да се сурово разрачунава са патетиком, родољубљем, доживљајем простора оваквим какав јесте, доминантно политички и заправо је то можда једна од његових борби, јер ова поезија је поезија побуњеника. Александар Дунђерин не припада генерацији очајних побуњеника и суштина овога око чега смо се окупили јесте око њега, његове мисије, књижевности, поезије да је то формирало острво слободе. Са овом књигом, он је заокружио своју личност и показао нам свој дар“ рекао је Ракочевић.
Жарко Миленковић каже да је читањем ове збирке прва асоцијација слобода. Збирка није само уметнички рад, већ и манифестација Дунђеринове унутрашње слободе, коју је пронашао на Косову, месту где се слобода често чини далеком.

„Слобода је била прва асоцијација када сам читао ову збирку песама. Са Дунђерином сам разговарао много пре него се ова збирка појавила, и након читања мени је деловала занимљива али и не толико занимљива. Након што сам добио прелом књиге, где сам ја добио сасвим другачију књигу и заиста, аутор књиге је његова слобода а та слобода се код Дунђерина може назвати и Миљана. Миљана је радила дизајн за књигу и све овако лепо осмислила и мислим да та слобода коју Дунђерин има и коју је пронашао на Косову, је Миљана и љубав. Он је боравио у другим градовима и у њима био слободан, али је слободу у метафизичком и унутрашњем смислу доживео управо овде на Косову, где ми слободе најмање имамо“ навео је Миленковић.

О књизи је говорио и сам аутор књиге Александар Дунђерин, који је рекао да је збирка песама настала у време короне.
„То је био простор слободе у изолацији, где и немате шта паметније да радите. Тада се много тога сакупило и писана је 2020. и 2021. године и она је одложена. Заправо, ја ту књигу нисам хтео да објавим, и један од аргумената је био оно што моја супруга Миљана неретко говори у интервјуима и медијима, а то је да јој је жао да њене колеге српски сликари, не схватају да је штафетно сликарство одавно изумрло. И Жарко је рекао како му се на исти начин није свидела поезија када му је први пут дата и оваква у коначној верзији“ рекао је Дунђерин.

Након добијених првих и позитивних реакција и разговора са блиским особама и креативним тимом ПКЦ Акваријус, Дунђерин се ипак одлучује да настави да пише и објави ову збирку поезије.
„Схватање и размишљање како ова млада генерација, којима сам бескрајно захвалан за све, разуме моје стихове, донекле ме је охрабрила да можда и има смисла да објавити збирку песама“ рекао је он.
Ово је Дунђеринова прва збирка песама.
У сценском перформансу учествовале су глумица Снежана Џоговић и Дарија Машковић, које су присутнима дочарале Дунђеринову поезију.

Збирку песама „Променити наслов“ могуће је купити у ПКЦ Акваријус. Издавач књиге је Друштво књижевника Косова и Метохије. За дизајн књиге заслужна је Миљана Дунђерин.
Александар Дунђерин је аутор више стотина студија, есеја, критика, чланака, приказа, пиблицистичких радова, прича и песама објављених у многим зборницима, уметничкој периодици, недељницима, дневним листовима и порталима.

Написао књигу уметничке прозе (У напуклој љусци, 2002), драму Бег од ничега (2004), књигу есеја и критика (Демони одлазе И, 2014), књигу разговора и полемика (Демони одлазе ИИ, 2014). Аутор је антологије Неодољива тешкоћа постојања. Српска књижевност на Косову и Метохији 2000-2020 (2021). Приређивач више књига, између осталих Заборављени песник Василије Суботић (2004) и Тамна лепота брисаног простора. Проза Мирослава Тохоља (2016), као и монографија Црквени хор „Бранислав Нушић“ (2019) и Васиљ Аџић. Наџезирај ми слику (2021).

Рођен у Новом Саду 1974. године, где је завршио студије српске књижевности на Филозофском факултету. Оснивач и уредник новосадског часописа за уметност „Стање ствари“ и уредник у београдском недељнику
„Печат“.
Живео и радио у Новом Саду, Београду и у више градова у Пољској. Последњих десет година живи и ствара у Косовској Митровици где заједно са супругом Миљаном води Приватни културни центар „Акваријус“.

Извор: Радио Косовска Митровица >>

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *