Scensko ćoše: Zemlja jesmo

У петак, 23. јуна 2017. године од 20:30 Милица Мандић, Катарина Јеличић, Љубица Радомировић и Дуња Николић извешће у галерији „Акваријус“, други пут ове сезоне, представу „Земља јесмо“, инспирисану животом и стваралаштвом Десанке Максимовић. Драмску адаптацију поезије Десанке Максимовић направила је Мирослава Мима Јанковић, а редитељ комада је Дејан Цицмиловић. Лектор је мр Андријана Виденовић, док је за сценски покрет задужена др Вера Обрадовић. Сценографију потписује Стефан Стевановић, а музику Саша Поповић.

Комад „Земља јесмо“ је дипломска представа студенткиња глуме Факултета уметности у Косовској Митровици у класи ванр. проф. Дејана Цицмиловића и сарадника у настави мр Немање Савковића. На малој сцени галерије „Акваријус“ доживела је митровачку премијеру у априлу ове године. „Земља јесмо“ је, такође, два пута представљена и београдској публици (ДКСГ и Звездара театар).

Ново извођење представе „Земља јесмо“ разликује се у појединим сегментима од претходног (оригинална музика и сценографија), а пре свега у „разигравању“ радио-драме на сцени; због тога ће и број места за публику у „Акваријусу“ бити ограничен на максимално 40.
Цена улазнице износи 150,00 динара. Карте се, само уз претходну резервацију, могу купити у галерији „Акваријус“.

Видео прилог >>

Фотографије >>

Критика >>

 

О комаду:

Комад „Земља јесмо“ приказује живот једне песникиње од рођења до смрти, и то њеним властитим стиховима. Апострофирано је Десанкино супротстављање патријархалним обичајима околине, инерцијама свакодневице и рутини живота, као и њено, са једне стране, указивање на бесмисао и страхотне последице људске мржње, а са друге стране прослављање лепоте, племенитости, сапатње и слободарских идеала.
У комаду, поред многих занимљивих песничких тема, посебно место заузима тема љубави. Кроз цео комад провлачи се управо љубав, као светла нит, као траг сузе. Поред ове теме, важно место у комаду заузимају и теме пролазности живота, људског страдања и повратка природи као изворишту чистоте и хармоније.
Комад је тако склопљен да гледаоцу пружа целовит увид у једну уметничку и људску биографију. Прича песникиње може да буде прича сваког уметника или сваког другог креативног човека, без обзира на то да ли има исту врсту усуда као Десанка Максимовић.

 

О редитељу и глумицама:

 

Дејан Цицмиловић, редитељ

Рођен 1971. године. У позориштима у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Београду, Зајечару, Крушевцу, Лесковцу, К. Митровици, као и на филму и телевизији, одиграо преко сто улога. Режирао преко 40 представа. На позоришним фестивалима у земљи и иностранству награђиван више од 20 пута. Предаје глуму на Факултету уметности у К. Митровици.

 

Милица Мандић, у улози Десанке Максимовић као детета и девојке

Рођена 1995. у Приштини. Члан театра ГЕТО из Грачанице од 2010. Године, где припрема представе за децу и омладину. Имала два професионална ангажмана у Народном позоришту Приштина, у мјузиклу „Баш Баш Челик“ (режија: Милан Караџић) и у представи „Кир Јања“ (режија: Дејан Цицмиловић).

 

Катарина Јеличић, у улози Десанке Максимовић као жене

Рођена 29. 7. 1994. у Јагодини. Играла у представама Народног позоришта Приштина „Баш Баш Челик“ и „Кир Јања“. Тумачила лик Ленке у серији „Комшије“. Освајала награде на такмичењима у беседништву. Добитница је награде за најбољу епизодну женску улогу на Урбан фесту у Нишу, за тумачење лика Лакија из Бекетовог комада „Чекајући Годоа“.

 

Дуња Николић, у улози Медијума, духа песникиње

Рођена 1993. у Новом Саду. Завршила средњу балетску школу. Води Балетски студио у К. Митровици и у Зубином Потоку од 2013. године. Први професионални ангажман остварила у Народном позоришту Приштина, играјући у мјузиклу „Баш Баш Челик“.

 

Љубица Радомировић, у улози Моране, богиње смрти

Рођена 1994. у Ужицу. Студент је четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици. Играла у мјузиклу,,Баш Баш челик” и представи „Шума“ (режија: Милош Цветковић). Добитница награде за глумицу вечери на студентском фестивалу ,,Светозарево”, затим и на фестивалу ,,Пркос” у Књажевцу, за улогу Владимира у представи „Чекајучи Годоа“ по тексту Самјуела Бекета.