„Списатељица“: Уметност стварања

Текст: Радио Контакт плус (Душица Станковић)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)

Представа „Списатељица“ у режији Стефана Миликића, младог редитеља и глумца, изведена је синоћ премијерно пред митровичком публиком у Приватном културном центру Акваријус.
Кореодрама, оно што Списатељица и јесте, заправо је перформанс који се састоји од сценских покрета, музике, плеса, а понекад чак и речи.
Перформанс су извели млади београдски глумци и плесачи – Гала Шалипур, Владимир Чубрило, Тара Томашић и Стеван Божановић.

Списатељица је настала инспирисана мотивима песама насталих на радионицама креативног писања које су организоване у склопу књижевног фестивала ЗаНа.
Процес стварања представе, концепт и осмишљавање ликова и развоја приче произилази из личног искуства редитеља, по речима Стефана Миликића. Приказати стварање – била је његова жеља.

„Желео сам да представим шта значи стварати, не нужно уметност, али генерално уметност, јер се бавим тиме. Ја сам глумац по занимању, педагог и редитељ. Желео сам да прикажем како изгледа један стваралачки процес“, истиче Миликић.
Стваралаштво као такво, а потом и песме са радионица креативног писања које је редитељ имао прилику да прочита и доживи јесу полазне тачке ове кореодраме.
Списатељица, коју игра Гала Шалипур ствара роман који заправо говори о њој самој.

„Желео сам да прикажем стваралаштво једне жене која је списатељица по струци, која креће од свог личног проблема, а то је као што смо могли да видимо мушкарац у којег је она била страсно заљубљена“, казује Миликић.
Јунакиња ове приче креће са стварањем мушког лика, ког тумачи Стеван Божановић, који је рефлексија њене прошле љубави.
У самом процесу схвата да тај лик није адекватан и да са њим не може да започне своју причу.
Покушава да га обликује, али га на крају, ипак, одбацује.
„Добили смо један конфузан почетак, као што и јесте свако стваралаштво. У почетку иде интуитивно. Онда кренеш да мењаш и одбацујеш све што ти не треба да би потом кроз писање дошао до самог себе“, каже редитељ и додаје да је у овом случају списатељица та која долази до саме себе сасвим случајно.

Појављује се лик девојке, коју тумачи Тара Томашић. Она подсећа на њу, понаша се као она, изгледа као она.
Тада постаје главна јунакиња романа. Списатељица јој поклања мушкарца којег игра Владимир Чубрило, са којим ће она започети љубавну везу.
Даљи ток подразумева развој ликова и њиховог односа, доминацију прво мушког лика, а потом и женског све док се списатељица не заљуби у своје ликове и жели да их присвоји само за себе.

„Међутим, као и свако стваралаштво, ми не можемо да га задржимо за себе, јер себичност није одлика уметности. Морамо га пустити или га убити“, наглашава редитељ и додаје да су страст и стваралаштво уско повезани, бар у његовом случају.
Ова кореодрама јесте нешто што у себи садржи и страст и стваралаштво. Сви ликови произилазе из страсти списатељице, њеног искуства, емоција, визија, додаје.

На гледаоцима је сам завршетак представе и закључак каже редитељ:
„Оно што је остављено гледаоцу јесте да затвори ту причу, односно додатно отвори са друге стране, да је доживи“.
Гледаоци су Списатељицу синоћ наградили громогласним аплаузом.
У оквиру ЗаНа фестивала, вечерас ће ова кореодрама бити изведена и у Приштини.

Извор: Радио Контакт плус >>