Текст: Радио контакт плус. Видео: РТВ „Мир“. Фото: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)
Мултимедијалном изложбом у Приватном културном центру „Акваријус“ синоћ је завршена III Митровичка уметничка резиденција.
У амбијенту који је, према речима посетилаца, могао парирати и париским галеријама, представљени су радови настали током вишедневног боравка уметника у граду на Ибру – од инсталација, слика, модних креација, до поезије и кратких филмова инспирисаних управо Митровицом.
По први пут установљена је и специјална награда резиденције, коју је понела модна дизајнерка из Београда, Луна Богнар.
„Нисам знала ни да награда постоји, а камоли да ће бити моја. Хвала домаћинима, овом месту, публици, свим тренуцима који су нас подржали да будемо оно што јесмо и створимо нешто у ових пар дана“, каже Луна.
Она се ових дана бавила границама – просторним, националним, али пре свега личним.
„Волела сам идеју о симболици која је у нама, али и дуалност која се налази у Митровици, која ме је врло инспирисала. Мој највећи експеримент и интрига су били у тражењу границе – шта је оно што је родитељско, шта је оно што је наслеђено, а шта је оно само што је наше“, открива нам Луна.
Своје виђење града представила је и Берина Шувалија, студенткиња сликарства из Сарајева, кроз чији рад се протеже тема љубавног троугла.
„Саму тематику сам имала негде у себи и хтела сам да је искористим, јер верујем да кроз шта пролазиш и шта у себи осећаш, треба бити испољено. У односу на Митровицу, баш ме је инспирисала у том контексту, јер сам пронашла ситуацију, мотивисана сам за рад, дружење. Људи су ме ‘одомаћили’ толико да сам се овде осећала као код куће. Враћам се сигурно“, поручила је Берина.
За Бранислава Сарића, социолога и мултимедијалног уметника из Београда, ово је била прва јавна изложба. Његов рад бавио се урбаним натписима и графитима као колективном поезијом града.
„Први пут ме није блам да кажем да сам уметник“, искрен је Бранислав.
Један део његовог рада, у форми „поетских умрлица“ залепио је по улицама Северне Митровице, што је изазвало пажњу – и пролазника и полиције.
„Заправо су ми припадници полиције помогли да завршим пројекат, јер су ме замолили да нигде више не лепим те песме. Питали су ме да ли имам дозволу, рекао сам им да немам. Имали смо један разговор. Објаснио сам им да песма сама по себи није идеолошки обојена, није провокација ни на који начин, већ је један поетски приказ града, онако како сам га ја доживео. Преводио сам песму уживо, успут попричао са њима мало, тако да је то испочека било једно врло напето искуство, али на крају врло једно пријатно искуство које је ставило тачку на један диван период овде, на један уметнички процес и крај уметничког пројекта“, каже Бранислав.
Посебну пажњу му је привукао графит код моста на Ибру: „Сваки сусрет са вама је празник, госпођо Даловеј.“
„То је један од кључних стихова и тако се ја некако осећам према Митровици. Сваки сусрет који сам овде имао је био неки мини-празник за мене“, подвлачи Бранислав.
Директорка ПКЦ „Акваријус“, Миљана Дунђерин, није крила задовољство због боравка уметника у Митровици.
„Они су оставили много више од радова – оставили су део себе у овом граду. Данима су сликали, писали, савијали жице, хеклали, плели… Када би свако од нас сваког дана то радио, сигурна сам да бисмо били срећнији људи“, закључује Миљана.
Митровичка уметничка резиденција организована је у оквиру програмске целине „Арт терапија за све“, која је током 2024. и 2025. године окупила више од 70 уметника из 11 земаља света.
Извор: Радио Контакт плус >>
