Текст: Ивана Вановац (Радио Косовска Митровица). Слика на насловној страни: Стефан Стевановић: „Излази трулеж, израња сва та снага, на свтлост сунца“ (детаљ)
Уметност је спасила Меду. Мало, отровано штене око кога су облетали уметници целе ноћи. Уметнику није тешко да гурне прсте псу у уста како би повратио. Не либи се да им стисне плексус не би ли избацио отровни залогај. Уметник чува све живо и животворно.Уметници су спасили пса. Уметност ће спасити Митровицу.
Петнаест уметника из целе Србије и региона, дванаест дана је живело под истим кровом. Неоптерећени протоколима, задатим темама и наметнутим мотивима, дисали су слободно, осећали неконтролисано, стварали следећи сам своју мисао.
Задивљени су природом, мекоћом косовских шума, необјашњивим окер нијансама Трепчиног јаловишта, очарани неуништивошћу Дечана, Грачанице, Призрена и истовремено несвесни важности проживљеног. Не зато што не желе, већ због близине сусрета и неискуства младости.
А млади су. Потпуно нетрасирани медијским манипулацијама. Нетакнути у чистоти неискушеног Косова. Питање је да ли би били спремни за Њега да нису живели косовску стварност у крајње контролисаним условима, којима се једино Меда са комадом отрованог меса отргао.
Свако од њих, углавном ликовним изразом, гоорили су о свом доживљају прве Митровачке резиденције. Своје прве митровачке стварности.
Говоре о смрти невиних паса што је један од доминантнијих утисака. Та тровања здравих, недужних бића, која су имала потенцијала да се развију у добра, одана, весела, безазлена бића. Није дато. Тровани су до истребљења.
Меда је преживео. Не отрују се сви тровани. Неки су просто јачи, а неки имају уметност да им набије два прста у уста па исповраћају отровну кобасицу.
Станари резиденције причају: о циклоиду, троклоиду, о Косову, о Барбикама као манифестацији западних ПВЦ вредности које детиње заволимо, о колективној глупости, о непознавању Косова, о језику – маленом, непокоривом уду, о ђубриштима и стаништима, о ђубриштима као стаништима и обратно, о томе да не можеш да упознаш Митровицу између 1 и 6 изјутра. Знају много тога о уметности. Суштински, не знају баш много о Косову. Је ли то њихов благослов? Као уметници, радују ли му се?
Много је ту, чак 15 стваралачких потенција, 15 научених и Богом даних памети, 15 захвалности домаћинима, 15 забринутости, 15 добродушности, 15 несебичних давања, три отрована пса, два преживела пса, један непреживели пас, не знам колико огледала, боје, злата, метара платна, километара косовске равнице, метара проклетијских висина, килограма сладоледа, литара пива, прочитаних песама, ненаписаних песама, 15 имена и исто толико презимена: Фатмир Брежанин, Сања Васић, Кристина Кљајић, Николина Николић, Константинос Петровић, Игор Станоевски, Стефан Стевановић, Ксенија Ћук, Аида Цамовић, Вук Ђурић, Никола Илић, Милица Весић, Весељ Салији, Стефан Бошкоћевић, Милан Кабашић.
Неотровани спасили су отрованог. Неотровани ће спасити Митровицу.
У резиденцији увек седи елита. Елита размишља, промишља, образује се образом и књигом. Елита креира. Само елита ствара праву уметност.
А уметност ће спасити Митровицу.
Срећно оснивање Уметничке резиденције у Митровици, граду на реци чије име данас није поменуо нико.
Извор: Радио Косовска Митровица >>
