Vuk Đurić: „Ja sam prljav čovek, ružnih misli“

Текст: Ивана Вановац
Фотографије: Харис Личина >>

Прва самостална изложба младог ликовног ствараоца Вука Ђурића „Портрет дисидента“ отворена је синоћ у галерији „Акваријус“, у Косовској Митровици. Изложба је награда коју је Ђурић добио као победник првог циклуса „Ликовних окршаја“, одржаних у овој галерији од октобра 2016. до марта 2017. године.
Своје радове, Ђурић је изложио дуж целе улице Страхињића Бана, осликавши све слободне зидне површине које су од ове мале и неугледне улице, створиле несвакидашњу галерију на отвореном. У самој галерији, изложене су слике, цртежи и инсталације.
Посетиоци су били у прилици да виде како један „аполитични дисидент“ доживљава себе у ововременом друштвено-политичком каруселу а који он евидентно проживљава као најтежу зубобољу, најогавнију халитозу, као невину и цаклећу белину неповратно уништену некротичним лезијама. Једноставно речено, као бол и смрад. Заправо, на изложби смо нашли аутопортрете, нашли смо и критичку позу, нашли смо и сликара али дисидента, у правом смислу те речи, није било.

Вук заиста има критички став али не конкретно према друштвено-политичком моменту (што је неопходно једном дисиденту), већ према себи изображеном тим моментом. Он без имало устезања, показује шта мисли о човеку у кога се развио у тим датим околностима. И то мишљење није нимало лепо.
„Овај контекст је јако ружан. Естетски, све је ружно. Јер се ја тако осећам. Ја сам прљав човек, ружних мисли и свако може да се пронађе у овим радовима. Негде мислим, да смо сви у души такви“, објашњава Ђурић своју самоспознају и онај синдром „мајмун и огледало“ присутан код свих који се не сложе са њим.
Од мотива на његовим делима, најзаступљенији и најупечатљивији су зуби, по правилу крупни, парадонтопатични и захваћени циркуларним каријесом.
„Зуби су моја највећа фобија. Сама помисао да треба да отворим уста и пустим неког да тамо ради нешто ме ужасава. То је по мом мишљењу најосетљивији и најинтимнији део људског тела. И управо свом страху терам инат на овај начин“, објашњава Вук.
Било да се бави муралом, цртежом или сликом, Ђурић се бави естетиком ружног.
А опет, било да се бави папиром, платном или лепенком, он упорно слика зид који је, како изгледа, његов омиљени медиј.
„Фасаде осликавам под псеудонимом Ендо са Стефаном Стојановићем чији је псеудоним Слеш. Та изложба је увек отворена. Улично сликарство је већ ушло у историју савремене уметности и требало би једног дана да постане и редовни предмет на факултету ликовних уметности“, каже Ђурић.

Вука сви Митровчани знају. И сви су били на његовој изложби а да тога нису ни свесни. Он је, са својим колегама, аутор готово свих мурала и графита којима су осликане митровачке фасаде. Најпознатији и најомиљенији су они у пасажу код „Среза“ – Сахара и џунгла. Иако физички, раздвојени, они су тематски везани.
„Они представљају Митровицу. Лети када нема студената, град личи на пустињу а зими када су сви студенти ту, подсећа на џунглу“, каже Ђурић и најављује мегаломански подухват који би требао да почне ускоро а то је мурал на фасади зграде у висини четири спрата. За то им је потребна финансијска подршка а све што је досад рађено, плаћали су сами.
Иако признаје да му је излагање у галеријама досадно, Вук посебну захвалност и признање одаје галерији „Акваријус“ на челу са академским сликаром Миљаном Булатовић која је идејни творац „Ликовних окршаја“.
„То је одличан концепт који анимира младе људе да стварају, такмиче се и да износе своје идеје и мишљења“, каже овај студент завршне године Факултета уметности у Косовској Митровици.
Овом изложбом, званично је затворен први циклус „Ликовних окршаја“. Његов идејни творац Миљана Булатовић каже да је мисија пројекта била пронаћи начин да се афирмишу и подстакну млади ствараоци који су одлични али још увек неспремни за неке велике галерије.
„И ми организатори и они који су вечерас били овде, морамо да признамо да је задатак који су они имали и који је у почетку подразумевао окршај и игру, сада већ једна озбиљна прича, озбиљна поставка иза које стоји велики труд. Толико мурала, добрих слика, инсталација, сама изложба толико је садржајна да то заиста више није игра“, каже Булатовић и не заборавља да је највећу подршку за реализацију ове идеје галерија добила од академског вајара проф. др Велимира Каравелића.
Изложбу је, поред аутора и организатора, отворила доцент Љиљана Шуњеварић са Факултета уметности приштинског универзитета.
Нови циклус ликовних окршаја почеће пре Васкрса, најављују организатори.

Извор: Радио Косовска Митровица >>
Наслов и опрема прилога Галерија „Акваријус“