Акваријус

 

Кос Митровица

Заборављени Митровчани

Текст и видео: Алтернативна. Фотографије: ПКЦ „Акваријус“.

Монографија „Др Нехемије Шенфајн (1886-1942) – биографија Швајцарца у Југославији“ – доктора историјских наука Милоша Дамјановића промовисана је по први пут и то у Косовској Митровици.
У Приватном културном центру „Акваријус“ говорили су сам аутор, као и етнолог др Александар Павловић и историчар проф. др Миленко Пекић.
Дамјановић је о својој књизи говорио и у нашем недавном подкасту.

Монографија обрађује живот др Шенфајна – Швајцарца, руског Јеврејина, који је дошао у Митровицу, сродио се са њом и остао у граду до краја свог трагичног живота.
Шенфајн је посветио свој живот и професионални позив и своју људскост својим суграђанима – казао је Дамјановић који се бави истраживањем локалне јеврејске заједнице, јеврејеске заједнице на Косову и Метохији, али и шире.
Шенфајн је на Косово стигао као део Мисије Црвеног крста и након завршетка мисије он се није вратио у Швајцарску, већ је одлучио да остане на Косову.
Након завршетка мисије је прешао из Приштине у Косовску Митровицу и након тог преласка до 1942. године живео је у Митровици, све време бавећи се лекарским позивом и то не само у цивилној служби као приватни лекар, већ и у војној служби.
„Мој примарни мотив је био да се једна фигура из наше завичајне прошлости васкрсне на својеврстан начин кроз историографију, да се прикаже јавности, да и шира и стручна јавност, а поготову наши суграђани имају увид и дознају о некадашњем свом суграђанину који је оставио веома значајан траг у локалној историји и за овај град“ – казао је Дамјановић.
Живот и личност др Шенфајна била је значајна за Косовску Митровицу из више аспеката:
„Првенствено због његове примарне професије – медицина, пружање здравствених услуга грађанима. Он је био доктор по струци и завршио је студије медицине у Швајцарској. Поред свега тога, на почетку своје медицинске научне каријере бавио се и клиничким послом у Швајцарској, а након тога је из чисто хуманих побуда дошао на ове просторе после Првог светског рата са жељом да помогне становништву које је на све могуће начине трпело последице рата и заосталости средине услед дуготрајног живота под османском окупацијом.“

„И не само кроз лекарски позив, он је био значајан и због других ствари. Првенствено био је један од препородитеља, зачетника нове, обновљене рударске индустрије на овим просторима, тако да је једно време у сувласништву са браћом Попадић био оснивач рудника Дреница. Тим позивом се кратко бавио. Предао је власништво рудника купцу из Загреба, а наставио своју лекарску дужност. То је био човек који је у то време био један од ретких школованих доктора, не само у овом граду, него и на ширем простору… Он је био један од најцењенијих лекара у граду…“ – појаснио је Дамјановић.
Након Немачке окупације, др Шенфајн је заједно са осталим косовско-митровичким Јеврејима окончао свој живот на трагичан начин. Уз помоћ локалних сарадника, крајем марта 1942. године транспортовани су за логор Старо сајмиште да би их убрзо након тога – до маја месеца – све ликвидирали. Др Шенфајн је страдао у злогласној „душегупки“.
Иако је две деценије живео у Митровици, његово име после Другог светског рата, услед одсуства културе памћења и сећања, заборављено је у овом граду.
На промоцији се Дамјановић осврнуо и на то како је сакупљао грађу за монографију.
„Реч је о персонализованој историји, и то не персонализованој историји када у фокусу истраживања имате значајне личности које су оставиле много трага иза себе. Писати биографије таквих личности, није тешкоћа, није посебан изазов, јер је иза таквих особа остало много грађе. Али када истражујете о обичним људима, анонимусима, личностима из провинције, које су окончале свој живот на начин на који је окончао Нехемије Шенфајн иза кога је оно што је био, део његовог нематеријалног наслеђа пострадало, то је заиста посебан изазов“ – казао је Дамјановић.
Он је истакао да је било тешко писати о др Шенфајну, јер се и локална историографија није бавила њиме.

Дамјановић је први пут сазнао о Шенфајну у књизи која обрађује прошлост Косовске Митровице – књига Вукадиновића и Богавца – у којој се налази скроман пасус о биографији др Шенфајна.
„Та књига није имала референцу и позивање на грађу одакле су се сакупљале информације. На крају књиге, аутори су додали и списак особа које су интервјуисали и међу којима сам запазио да се налази и Љиљана Ђорђевић, а то је заправо једна од ћерки Нехемија Шенфајна. Тако да ми је било јасно да су те информације биле прикупљене из интервјуа са њом. Полазиште је било празно, морао сам да кренем ни од чега, од нуле“ – казао је Дамјановић.
Уследило је систематско истраживање бројне грађе – Архив Југославије, Војни архив, више различитих фондова, као што су Фонд Министарства здравља, социјалне политике, просвете и слично, школски извештаји о школовању његових ћерки, где су и подаци о његовом хуманитарном раду, јер је био један од приложника за фонд сиромашних ђака гимназије.
Такође, Дамјановић је користио и оскудну литературу у којој се узгредно помиње Нехемије Шенфајн, поред књиге Богавца и Вукадиновића, били су доступни и поједини скромни научни радови објављени у стручним часописима, а који су се углавном бавили страдањем Јевреја за време Другог светског рата, па се узгредно као жртва Холокауста помињао и Шенфајн.

„И из бројне периодичне штампе за време његовог живота између два светска рата, а то значи штампа која је излазила не само у Београду, не само у Косовској Митровици, него на простору читаве Југославије, и стручна периодична штампа која је излазила у Швајцарској, пошто је за живота у Швајцарској Шенфајн започео стручну медицинску здравствену каријеру, где је објављивао своје радове и где је био и радно ангажован“ – додао је Дамјановић.
Када је у питању наша периодика, то су углавном биле вести о ситуацијама, пацијентима са којима је др Шенфајн долазио у додир.
„На крају је то, после дугогодишњег истраживања, резултирало тиме да се прикупила једна, за овакве услове и околности, обимна грађа преко које се могао реконструисати животопис у целости, једна интегрална биографија од почетка рађања до његовог стравичног страдања на Старом сајмишту“ – додао је аутор.
„Нема разлога да се данашњи Митровчани не поносе човеком о којем је др Милош Дамјановић написао студију која је класичан пример како историјска студија треба да изгледа“ – казао је проф. др Миленко Пекић.
Оценио је да је Дамјановић и писац и истраживач истовремено, те да је таквих мало.
„Ових непуних 100 страница је пример како треба да изгледа једна књига, једна студија. Колико год је ограничена страницама, она је показала да је и на оваквом малом броју страница могуће доказати и показати свој таленат, упорност, скромност и љубав. Све то је саткано у овој књизи. Милош Дамјановић, доктор историјских наука, показао је и да је врхунски стилиста. Ви ћете уживати чтиајући, гледајући само стилску страну, да не говорим да ћете се дивити како је и на који начин успео да дође до низа података. Човек је убијен 1942. године, а Милош је пронашао и фотографије преко низа својих пријатеља, веза…“ – казао је Пекић.
Посебно је истакао то што је Дамјановић лично боравио у архивима.
„Али он је заиста прелиставао. Ја сам имао срећу да будем заједно са њим у архиву и то не могу да не кажем, он је са таквим уживањем листао ту документацију и то цитирао. То многи не раде“ – казао је проф. Пекић.
„Гледано из етнолошког угла, угла хуманистике, Милошева монографија проблематизује неколико тема, иако је он у првом плану фокусиран на биографију једног човека, међутим, мислим да Милош овом монографијом отвара многа питања, дотиче многе проблеме, отвара врата многих делова историје који чекају да буду истражени“ – казао је етнолог др Александар Павловић.
Оно што кроз биографију Нехемија Шенфајна проблематизује јесу управо судбине појединаца које су за нас обавијени велом прошлости, али и открива детаље о положају целокупне јеврејске заједнице у Косовској Митровици између два светска рата – додао је.
„Милош о Нехемију Шенфајну говори као о човеку који се веома лако прилагодио Косовској Митровици и веома брзо прихватио начин живота, обичаје, систем вредности, у тој мери да је и својим ћеркама дао имена Љиљана и Сузана иако се оженио етничком Немицом у Швајцарској“ – казао је Павловић.
Истиче да живот др Шенфајна говори о његовим врлинама, али и врлинама Косовске Митровице која, како је истакао, оберучке прихвата све који дођу у овај град.
Књигу Митровчанина др Милоша Дамјановића можете купити у Приватном културном центру Акваријус по цени од 450 динара.
Издавач монографије је Архив Војводине.

Извор: Алтернативна >>

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *