Petar Ristanović: „Iluzija moći“

Гост Приватног културног центра „Акваријус“ у Косовској Митровици у четвртак 4. новембра 2021. године у 19 часова биће српски историчар др Петар Ристановић. Повод за разговор је његова нова књига „Илузија моћи. Српски критички интелектуалци и комунистички режим“ коју су 2020. године објавили Фондација „Александар Невски“ и ИП Принцип из Београда. Разговор са нашим историчарем водиће његове колеге Милош Тимотијевић и Милош Дамјановић. Темељи нове књиге нашег истакнутог историчара постављени су током истраживања обављеног за потребу израде докторске дисертације „Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989“, одбрањене на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, у децембру 2018. године. Део дисертације посвећен косовском питању проширен је и објављен као засебна књига, под насловом „Косовско питање 1974–1989“ >>. Захваљујући тој књизи која је прошле сезоне премијерно представљена управо у митровачком „Акваријусу“, Ристановић је стекао епитет најзначајнијег српског историчара нове генерације.
Последње две деценије постојања социјалистичке Југославије, положај Србије у федерацији и криза на Косову представљају најважније теме које је Ристановић до сада истраживао, што су веома важна питања која до сада нису привукла већи број српских историчара.

У сваком одељку „Илузије моћи“ аутор изводи закључак у вези са питањима која у њему обрађује, полемише са ставовима других истраживача, а у првом поглављу, поред објашњења теме и циља истраживања, изнето је и мишљење да су домети деловања критичке интелигенције били веома ограничени и да се права моћ налазила у тоталитарној партији која је креирала све процесе и догађаје у једном затвореном друштву. Идеје које је интелигенција покушавала да шири заправо никада нису стизале до „маса“. На тај начин Ристановић у значајној мери оспорио раширене стереотипе о потпуној одговорности српских интелектуалаца за распад Југославије.
Највеће вредности Ристановићеве књиге су утемељен став о ограничености утицаја критичке интелигенције у српском друштву током епохе социјализма, указивање на велики број доступних историјских извора који се сада први пут користе, као и веома прецизан закључак да су Савез комуниста и институције под његовом контролом имали истинску моћ у друштву. Није било „завере“ српских националиста у редовима интелигенције који су својим деловањем покренули распад земље (што је доминантни дискурс у јавности), јер је он већ био условљен и покренут деловањем главних актера у Савезу комуниста у контексту сепаратистичких етничких концепција руководстава република и покрајина СФРЈ.

Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Детињство је провео у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989”. Добитник је награде „Гаврило Принцип”, издавачких кућа „Просвета” и „Принцип”, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје. Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије” Института за српску културу Приштина са седиштем у Лепосавићу. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству и учесник више међународних и националних научних конференција. Објавио две књиге: „Косовско питање 1974-1989“ (2019) и „Илузија моћи. Српски критички интелектуалци и комунистички режим“ (2020).

Више о „Илузији моћи“:
др Милош Тимотијевић na tokovi.istorije.rs >>