Акваријус

 

Кос Митровица

МУР 2023. Симфонија стваралаштва и заједништва

Текст и видео (изложба и концерти): Радио Контакт плус (Даниела Томашевић). Фотографије и видео (изјаве учесника): Bay Bees Studio (Милан Кабашић и Миленија Митковић)

Једнодневним излетом и концертом Валентина де Васка у Скопљу, завршена је (14. маја 2023) Митровичка уметничка резиденција.

Планирани концерт у Косовској Митровици није одржан, јер овом музичару из Перуа није одобрена виза за улазак на Косово. Без обзира на ову препреку, учесници Митровичке уметничке резиденције нису пропустили прилику да уживају у једнодневном излету у престоници Северне Македоније и концерту овог талентованог и харизматичног музичара, који је спојио различите музичке утицаје и приуштио непоновљиву атмосферу, доказавши да креативност и музика не познају границе.

Приватни културни центар „Акваријус“ у Косовској Митровици, претходне две недеље, био је домаћин својеврсне резиденције која је спојила талентоване локалне и уметнике из региона.
Окупљајући их око заједничке страсти – уметности, резиденција је минулих дана била епицентар културних дешавања, где су се учесници упознавали, размењивали идеје и инспирисали једни друге. Плод њиховог рада, посетиоци су видели у суботу, 13. маја, на заједничкој мултимедијалног изложби у Акваријусу коју су својим наступом употпуниле талентоване Катарина Пејак из Француске и Ана Протулипац.

„Барби на Косову“

Учесници резиденције кажу да су захваљујући Акваријусу пронашли праву културну оазу у Косовској Митровици, коју већ сматрају својим домом.
Једна од њих је Кристина Кљајић из Врњачке Бање. Инспирисана боравком на Косову и Метохији, створила је уникатни концептуални рад.

“Када сам дошла овде, отворио се један интересентан простор града који не бих очекивала на местима која не представљају некакве центре, већ нешто што личи на маргину. Отворио се простор града као једно средиште које обилује једном урбаном, алтернативном културом, која има све битности урбанититета, али и битности постојања порива за стварање код уметника, тако да сам, мало је рећи – одушевљена. Што се тиче простора самог Косова, он се мени и пре чинио интересентан. Сама поставка коју сам радила јесте инспирисана овим простором, зато што је некако премрежен дискурсима, одређеним видовима различитих знакова и ја просто волим да се играм са тим, те ми је био савршено место које ме је инспирисало на најбољи могући начин.”

Њено интригантно дело названо “Барби на Косову”, комбинује текст и слику, провоцира посматраче и изазива осећај непријатности, остављајући простор за размишљање и тумачење.
„Зашто Барби? Зашто на Косову? Зашто јарке боје – розе, пинк…? Зашто остали текстови који стоје тамо? То остављам публици. Зато што је циљ овога што радим изазивање збуњености, одређене дозе непријатности. То је оно што радим – спајам текст и слику. То су сирови цртежи, то је нека уметност која подсећа на ‘радну терапију’, на дневничке исечке као неко непрестано поигравање различитим дискурсима. Дакле, како су Барби и Косово повезани? Можда јесу, можда нису, али желим да онај ко то види, о томе размисли“, енигматична је Кристина.

Понавља да је Митровица инспиративан град за уметнике, нарочито Акваријус.
„Митровица јесте инспиративна, посебно Акваријус као једно место које је пуно добродошлице, пријатне атмосфере… Овде сам се осећала као код куће. Када сам са другим учесницима разговарала, они су се осећали као да нису имали неки живот пре и након овога, него да смо заправо били овде и понашали се онако како би се иначе понашали, у смислу све је организовано тако да нема неких форми, што људима који имају неке креативне пориве највише одговара, тако да сам била заиста срећна овде“, каже млада Кристина Кљајић.

„Необично“ богата културно-уметничка сцена у односу на број становника

Фатмир Брежанин, сликар из Новог Пазара, такође је један од учесника резиденције у Косовској Митровици. У наш град је дошао без предрасуда, јер се, каже, устеже од тога да унапред гради било какво мишљење. Након вишедневног боравка на КиМ, упркос одређеним немилим догађајима, носи позитивне утиске.

„Моје мишљење на крају свега овога није промена мишљења, него је у ствари синтеза неког новог мишљења које је у добром делу позитивно, изузев појединих екстремних искорака којима сам могао да посведочим. Један од тих је рањавање две особе и систематско тровање паса. Осим тога, нисам искусио ништа друго осим једне најнормалније људске атмосфере коју видим свуда где упознајем људе који су слични мени.“

Уједно примећује да у Косовској Митровици постоји „необично“ богата културно-уметничка сцена, у односу на број становника.
„У мом граду живи знатно више људи, а ипак немамо неки приватни културни центар, неку алтернативну сцену, само државни пројекат, што није нужно критика… То ми је један од највећих изненађења – чињеница да овде постоји алтернативна сцена и не само то, већ да постоји и један богат избор културних догађаја за овако малу средину.“

На питање какве утиске носи у вези са Митровичком уметничком резиденцијом, одговара: „Резиденција је таква да бих радо живео ту.“

Остале изјаве учесника:

„Да Митровица буде наша инспирација, а не наше гутање инспирације.“

Миљана Дунђерин, испред Акваријуса, каже да су резултати резиденције премашили њена очекивања. Уједно наглашава да је за постизање оваквог нивоа било потребно много труда и рада, на чему су у Акваријусу марљиво радили током протеклих година.

Према њеним речима, један од позитивних аспеката резиденције је то што су промоцијом уметности и уметника са стране, заинтересовали људе из непосредног окружења да мало другачије схвате уметност и да јој другачије приступе, као и да схвате значај једног уметника у друштву.
„Некада нам најбољи пример долази од људи са стране. Мислим да се Митровица ушушкала у један једнолични, свакодневни живот и једну једноличну сцену, музичку, ликовну… Да би се то разбило, битно је да се овакве ствари дешавају, јер су људи видели другачији приступ уметности у односу на локалне ауторе.“

Осврнула се и на негативне аспекте. Указује да дванаест дана није довољно за упознавање културе једног града. Према њеним речима, овакве активности треба да трају дуже и у континуитету, како би уметници могли дубље да истраже и упознају једну локалну средину.
„Мислим да смо погрешили што смо одмах приказали резултат ове резиденције. Много би боље било да се људи са свим тим осећајима које су покупили овде, врате након шест месеци и онда да презентују њихов рад. Ипак је то превише интензивно. Сигурна сам да су аутори у једном тренутку били презасићени свим и свачим“, каже Миљана, уједно констатујући да једна оваква резиденција изискује већи простор, те изражава наду да ће се у скоријој будућности то и променити.

Према њеним речима, уметничка резиденција треба да буде инспирација локалном становништву да схвате колико неко ко дође у Митровицу може да им пренесе позитивну слику о самом њиховом граду.
„Ми смо мало у Митровици оптерећени свакодневицом која је прилично негативног карактера и она нам не даје да видимо лепоту самог града. Митровица није без разлога била култура и није без разлога данас културна. Митровица јесте једина урбана средина о којој можемо да говоримо да живи српска заједница као већина, о неком развоју савремене уметности. Ако се ту не догоди, онда нема где друго. Мислим да може да буде одлична шанса да променимо етикету града.“

А током дружења са учесницима и сами домаћини су разбили одређене предрасуде.
„Прво сам разбила предрасуду о томе да је данашња омладина незаинтересована за стваралаштво и да није толико заинтересована за рад. Да није толико ‘инстант’ колико мислимо да јесте, јер још увек постоје људи који су и те како заинтересовани за промоцију културе, за неки процес усавршавања. Да то није само фотографија, да то није само клик, Интернет… Постоје људи који су жељни да мењају свет, а то је јако битно.“
Истовремено су много тога научили од младих гостију.

„Научили смо од њих да смо понекада и превише оптерећени околностима свакодневице у Митровици, да бринемо и кад не треба. Негде смо схватили колико ми у ствари живимо у једном грчу. Константно смо били организовани људи који им константно говоре да воде рачуна где ће да иду, да нам се јаве, а онда смо схватили да је све то бесмислено, јер Митровица ипак има слободу.“
И Миљана је мишљења да је Косовска Митровица инспиративна за уметност, с тим што она до сада није налазила инспирацију тамо где су је нашли ови млади уметници.

„Свуда сам погрешила. Све оно што сам мислила да ће њима бити интересантно, нешто што ће њих да испоровоцира за рад је била потпуна моја предрасуда. Они су се бавили и покушали да објасне теме које чак ни ја која живим у Митровици нисам приметила. Друге очи, другачије гледају. Други људи, другачије посматрају. Негде у мом слепилу свакодневице сам прогледала поред њих. Мислим да је свако од нас ко је комуницирао са њима схватио да Митровица има поглед изнутра, поглед ка споља и тај поглед може да промени и нас саме. Баш због тога сматрам да је од круцијалног значаја да се ово настави, да бисмо ми научили да наш град гледамо другачијим очима и да се бавимо проблемима којима се иначе не бавимо, него се бавимо диктираним темпом живота. Да Митровица буде наша инспирација, а не наше гутање инспирације“, закључује Миљана Дунђерин.

Нама само преостаје да се сложимо са учесницима резиденције – да је „Акваријус“ пример да чак и у малим срединама постоји потенцијал за развој богате културне сцене, доказујући тако да Косовска Митровица поседује јединствену културно-уметничку сцену која премашује сва очекивања.

Извор: Радио Контакт плус >>

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *