Miljana Dunđerin: Iskrenost pokreće umetnost

Разговарала: Јована Стојановић

Умемо ли да препознамо уметност око себе? Да ли нам је потребан дар за наслућивање нечег већег од нас самих? Уметност је заиста универзални језик изражавања. Значај уметничког дела је траг који остаје будућим нараштајима. Међутим, колико митровачка публика уме да цени оно што се ствара? И да ли је тачно да увек више вреднујемо уметност и уметнике када њихова епоха буде већ увелико смењена?
У разговору за праве.инфо, Миљана Дунђерин осликава потешкоће са којима се сусреће у свом раду, препреке које је заобишла и изазове са којима се „ухватила укоштац“. Све почиње доласком у Митровицу, упознаје породицу Вукомановић и сусреће се са уметношћу. Данашња Галерија „Акваријус“ у Косовској Митровици се труди да развије све видове уметности. Наравно, није то нимало лак задатак, али искреност олакшава пут. На једном месту осећа се спој боја, звукова и речи. Сва чула су обухваћена и посетилац почиње да тоне у мисли.
„Од седења и жаљења да посла нема и да будућности нема човек апсолутно не добија ништа, осим сажаљења“, наглашава Миљана и додаје да је морала да се покрене и себи обезбеди неку врсту посла који ће јој представљати душевну храну. Важно је знати да то није нимало лак посао. Уз помоћ супруга Александра и људи који су препознали циљ, да остане у свету уметности. Тако је и настао приватни културни центар који пружа различите видове уметности.
Миљана говори о пасивности младих са изненађењем. „Омладина уопште није пасивна, има веома изражен критички став према друштву, развоју културе и уметности.“ С друге стране, наглашава да млади не дижу глас зато што не виде себе у овом граду. Закључује да је ово највећа препрека било ког културног центра и да то може и треба да се промени.
Група људи која посећује галерију је талентована и образована. Међутим, Миљана се осврће на недостатак довољно квалитетног образовања за младе. Услед различитих фактора, деца су ускраћена за најбоље образовање. Ипак, многи студенти показују невероватне резултате, упркос потешкоћама на које наилазе, недостатак простора, капацитета и средстава.

„Млади су већи критичари уметности“, каже Миљана, додајући да је тешко одушевити младу особу данас, другачијом изложбом, прозом или појавом. Генерације које су далеко образованије, којима је на један клик све доступно – „не може им се ’продавати магла’ и лепа прича, без обзира што све има неку врсту плагијата, свесног или несвесног“, образлаже Миљана. Уз то додаје да је емоција оно што је потребно у сваком делу!
Галерија младим људима пружа шансу. Наиме, сазнање да је за једног уметника потребна свестраност и самосвесна рецензија је начин на који млади човек данас ствара. Неопходно је да се образују у више сродних грана, као што су графички дизајн, сликарство и друго, да буду у току са садашњицом и да све „буде спаковано у један мултимедијални производ“, наглашава Миљана за праве.инфо. Стога, Галерија „Акваријус“ служи као подршка младим уметницима да створе своју прву изложбу, да сутрадан буду самостални у излагању.
Галерија „Акваријус“ служи као посредник између младих и стварања, јер је то једини начин да млади заволе уметност. Онда, када се нешто заволи, то се не напушта врло лако. Као пример љубави према глуми, у оквиру галерије се налази Мали театар, намењен клинцима који желе да се опробају у испољавању себе на овај начин. „Малом детету, од 9 година, много значи да има каталог са своје изложбе“, на тај начин се буди интересовање код младих. Наиме, иако је мањег узраста, према њему се људи понашају као према ствараоцу и са поштовањем, што се огледа у самопоуздању детета.
Занимљиво је да овде долази и обитава велика концентрација људи. Многи од њих су се пријавили за разне конкурсе. О томе сведочи и податак да је за Еко Арт Фест, у року о 4 дана, пристигло чак 20 пријава. Људи су жељни уметности, није ограничена на етничку припадност, пол или било коју различитост, не бакће се политиком. Уз то, Миљана додаје, „да ли ће неко бацити смеће на улици, није битно које је етничке припадности, старости, пола или било којег обележја. Заштита животне средине је попут уметности, универзална ствар“. Уметност ради у корист заштите животне средине, сваки грађанин треба да буде поносан на самосвесне појединце којима је животна средина изузетно битна.

Свака велика друштвена промена се осетила кроз уметност. „У друштвено тешким ситуација се прави највећа уметност. Тло у Митровици је довољно плодно да изроди велико стваралаштво.“ Миљана се, с друге стране, осврће и на појединце, говорећи да су велики људи велики и у малим срединама, и да су најјачи стваралачки опуси настали у мањим срединама. Суштина је да Митровица има људскости у себи, краси је емоција и културна традиција.
Алтернативни начини изражавања одувек су ишли руку подруку са званичним. Можемо их осетити као комплементарне видове изражавања. Исто тако, галерија не би била оно што јесте да нема људи који је обогаћују. И обрнуто, она пружа прилику људима да уче од ње и да се хране њеним плодовима. Младим људима је потребна уметност, а галерија се труди да пружи квалитет у томе. И вратимо се на почетак. Да ли ви препознајете уметничку ноту нашег града, а посебно ове галерије?

Извор: prave.info >>