Da bismo sačuvali tradiciju moramo je steći

Пише: Ивана Вановац >>

Стварање повољне климе где ће млади уметници желети да остану и стварају као и развијање свести о томе да традиција није нешто што се нужно наслеђује већ нешто што се стиче активним учешћем у њеном креирању, главне су препоруке учесника дебате о култури и уметности у српској заједници на Косову, која је синоћ одржана у Mitrovica Social Club- у у Косовској Митовици.
Стварање повољне климе подразумева креирање здравих културних институција које би својим активним радом и потребом за стваралачком енергијом, дале младим ствараоцима елан да након завршеног факултета, остану на простору Косова и Метохије и од свог стваралаштва живе, сматра академски сликар Миљана Дунђерин, уједно организатор ликовног програма у галерији „Акваријус“, која је регистрована као приватни културни центар.
Што се Митровице тиче, она испуњава оне најосновније предуслове за тако нешто.
„Конкретно Митровица има пуно потенцијала јер има озбиљну публику. Могли бисмо ми да радимо и организујемо до бесвести, било би нам узалуд када не бисмо имали конзументе. Нама се дешава да организујемо неколико различитих догађаја у недељи дана и сви имају изванредну посећеност. Упркос томе, деси се да се два госта ниједном не сретну – дакле сваки догађај има своју публику. Друга изузетно битна ствар је та што је Митровица студентски град“, истиче Дунђерин.
Она наглашава да „Акваријус“ као алтернативни културни центар опстаје управо зато што нема никакву интитуционалну подршку јер онда нема никакве условљености нити онога што Дунђерин назива „полтичким насиљем“.

Према њеном мишљењу, понуда културно-уметничких садржаја у Митровици или Грачаници апсолутно може да парира и већим срединама.
Директор Културног центра „Грачаница“ Живојин Ракочевић сматра да нас и даље прати идеологија базирана на дуализму – с једне стране блистава уметност српског средњег века и савремена уметност која је у протеклом периоду дефинисана тако да не мора да има ништа са тим наслеђем.
„Тај проблем је тежак. Многе ствари су отеране у неку врсту лажне мистике. Како стоји у Елиотовом есеју „Традиција и индивидуални таленат“ традиција Енглезима није блиска. И да би традиција била прихватљива, нужно је да је осавременимо“, сматра Ракочевић.
Он напомиње да се традиција не наслеђује, већ стиче и то тако што ће савремени млади уметник досликати насликано, дописати написано, осавременити времешно и генијално стваралаштво које је наш народ већ створио.
Ракочевић помиње и атмосферу гета.
„Ми смо приметили да поједини ствараоци чија публика није доминантно српска, имају страх како да са својим стваралаштвом се појаве у Грачаници“, примећује Ракочевић.
Када је у питању сарадња између културних институција на северу косова и јужно од Ибра, управо су ПКЦ „Акваријус“ и Дом културе Грачаница најбољи пример плодне сарадње.
Културне институције на Косову финансирају се углавном из два извора: или из држвног буџета или кроз фондове и пројекте. Панлисти подржавају и један и други облик финансирања али наглашавају да, како год да је плаћена та уметност, она мора бити квалитетна и да никада не сме да се престане са инсистирањем на томе.
На питање како очувати културну баштину српског народа на Косову, Ракочевић понавља да „да бисмо је сачували, морамо је стећи“. Он каже да је то интимна ствар те да свако од нас понаособ, мора да развије свој лични однос са живописцем Љевишке, потпуно ослобођен било какве идеологије или естетике.
Дунђерин каже да понајпре морамо да покажемо интересовање за културно наслеђе на Косову, бар у смислу едукације.

Публика је као проблем препознала постојање не малог броја културних радника, који примају плате у културним интитуцијама на Косову а да притом уопште ту не живе па самим тим нису ни продуктивни.
Закључак је да је уметницима подједнако тешко да од свог стваралаштва живе као и у било којој другој средини. Тешко али не и немогуће. Чак и ако немате институционалну подршку. Панелисти поручују да мора да се ради, да се ствара уз минималне трошкове и максимални ентузијазам.
Ову дебату организовала је НВО Актив из Косовске Митровице.

Извор: Радио Косовска Митровица >>