Организатори Ликовних окршаја у галерији „Акваријус“ још 2016. године у пропозицијама за такмичење навели су да рачунају „на интеракцију са публиком“ која учесницима, „за време надметања, својим гласним коментарима, навијањем, негодовањем, отежава рад“. Бараж за два места у полуфиналу, одржан 21. марта 2018. године, напокон је остварио ту интеракцију у потпуности, али и запретио да доведе у питање регуларност такмичења. Близу 150 људи у „Акваријусу“, атмосфера која је пре примерена фудбалском стадиону него културном центру, притисци појединих навијача, бука и бес, не само да су отежали рад, и такмичара и жирија, него су, на моменте, услови за стварање и оцењивање били скоро немогући. Победа је, овога пута, била важнија и од уметности, и од забаве.
А њу је, по мишљењу жирија (проф. др Велимир Матановић, Миљана Дунђерин и Младен Ристић) – чије образложење доносимо у целости у наставку текста – више него заслужено извојевала Александра Гроздановић, освојивши 114 поена (Анђела Јордановић је била друга са 97, Расим Реџепагић трећи са 94, а Тамара Терентић четврта са 75 поена). Убедљиву победу Александра није остварила, дакле, због гласова публике (иако је имала највише, и то веома бучних, навијача), већ првенствено због оцена жирија који јој је, после сваке рунде (од ове фазе такмичења укида се репродукција, већ такмичари, поред стварања оригиналног дела, добијају два задатка жирија), давао изразиту предност у односу на супарнике (што се јасно види из записника гласања жирија и публике који је објављен на крају овог извештаја). Ипак, поставља се питање да ли је, изложен огромним притиском, рад жирија био у потпуности објективан, и, још важније, да ли су сви такмичари имали једнак третман, будући да су били изложени директном контакту, између осталог и некоректне публике. На то питање организатори одговарају – Ликовни окршаји замишљени су као стварање у немогућим условима, под великим притиском, и само они учесници који, поред талента и сензибилитета за уметност, имају довољно психичке стабилности и храбрости, могу да остваре победу; уосталом, ни Модељанију, Пикасу, Сутину, Ривери, који су се надметали на јавним местима (атељеима, галеријама, клубовима, најчешће кафанама) у Паризу, није било нимало лакше; напротив, атмосфера је била још жустрија. На крају, када радови свих такмичара прођу све филтере, остаје, ипак, само највреднија уметност, што су изложбе претходних победника Ликовних окршаја најбоље показале.
У таквим условима, очито, најбоље су се снашле Александра Гроздановић и Анђела Јордановић које су се, кроз ово доигравање, придружиле Милици Милетић, Петру Алексићу, Ани Игњевић и Петру Петровићу који су место у полуфиналу, као првопласирани у квалификационим групама, обезбедили још раније.
За време овог Ликовног окршаја одржано је и жребање за полуфиналне групе. У првој полуфиналној групи надметаће се Петар Алексић, Милица Милетић и Анђела Јордановић, а у другој Петар Петровић, Ана Игњевић и Александра Гроздановић. Пласман у финале обезбедиће првопласирани такмичари, као и другопласирани такмичар који освоји више бодова.
Жреб је, дакле, хтео да у полуфиналима поново снаге одмере и неки такмичари који су се већ састајали у квалификационим окршајима. Тако ће Анђела Јордановић добити прилику да се реваншира Петру Алексићу за убедљив пораз у другом колу квалификација (103:134), а Александра Гроздановић Ани Игњевић за минималан пораз у трећем колу квалификација (124:127).
Полуфинални Ликовни окршаји у галерији „Акваријус“ биће организовани током априла, а велико финале је заказано за мај 2018. године. Награда за победника трећег циклуса Ликовних окршаја је организација самосталне изложбе у „Акваријусу“ о трошку галерије. Победник првог циклуса Ликовних окршаја (за 2016. годину) је Вук Ђурић, а другог циклуса (за 2017. годину) Стефан Ђурђановић.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
Уколико пођемо од чињенице да је ово трећи циклус Ликовних окршаја у галерији „Акваријус“ и да имамо пријављене такмичаре за следеће две сезоне, намеће се питање: да ли су ликовни окршаји уметнички или забавни? Велико интересовање, како учесника, тако и за посетилаца овог пута кулминирало је и досего рекордни број публике, тако да сви посетиоци нису могли ни да гласају. Због комплетног креативног хаоса, жамора људских гласова и немогућности проласка кроз масу људи, такмичари и публика остали су без најбитнијег дела Ликовног окршаја – естетске анализе радова, па тако и негативне и позитивне критике њиховог стваралаштва. Морамо поставити себи једно веома важно питање: да ли је популарност самог окршаја позитивна или негативна појава? Пре свега, учесници су били под огромним притиском људи, велика количина дима их је потпуно прекрила, упрскос отвореним вратима и вентилацији, саркастичне провокације пробијале су се кроз дим до кандидата а да нису знали са које стране долазе, од којих навијача. Све је личило на велику утакмицу – од аплауза, преко притајеног вриска који су се кретали ка плафону, до грашчице зноја и свакојаких напитака који су се, попут росе, спуштали на већ умазаном од боја црвеном итисону. Свеопште искрено уживање свих присутних, трансфер уметности свих смерова, од лелујања тела глумаца, преко цвекетања прстију музичара, до радости и искреног осмеха ликовњака што њихова професија живи. Што упрскос свему негативном, што сами себи можемо да припишемо, те вечери четка и боја – ЖИВЕ!
Из побројаних разлога остали смо дужни објашњење зашто је те вечери Александра Гроздановић била на првом месту, и зашто је у последњем тренутку Анђела преузела вођство над Расимом и Тамаром.
Александра Гроздановић ликовним средствима, пре свега, изражава себе, своје расположење и осећање. Средства експресије су боја, фактура и цртеж, три елемента која успешно хармонизује. Њена боја и валер нису илузионистичко привремени већ су сугестивни, трајни. Обојен цртеж је динамичан, покретљив, немиран… Интезивним бојама, које су, међусобом, најчешће дисонатно наношене, наглашавају експресију слике. Средства њених изражавања су чисто сликарска. Свесно деформише форму бојом и линијом. На тај начин њено сликарство је у наглашеним оквирима симболизма и експресионизма. То је оно што је одваја од осталих кандидата у доигравању за полуфинале.
Иако је борба између Анђеле и Расима до краја окршаја била неизвесна (разлика ни у једној рунди није била већа од три поена), друго место заузела је Анђела. Можда и због пада концентрације, или Расимовог одустајања у последњем задатку, који је такмичаре требало највише да инспирише, већ и због саме теме задатка, могућности реконструкције идеје „Слика, тело, простор“. А, нажалост, у тој рунди добили смо најмање вредне радове. Сва четири кандита су показали пре свега непознавање људске анатомије, изостали су основни ликовни елементи, исказано је претеривање и банализовање саме теме. Пресудан да Анђела прође даље био је, дакле, други задатак где је показала више индивуалности од Расима и Тамаре, као и боље познавање дела чувене „Мона лизе“. Тамара, као најмлађи и једини учесник без ликовног образовања, без израженије подршке публике, можда није показала најбоље умеће, али засигурно је доказала како се у свету уметности лавовски треба борити и стати на црту са јачима од себе, што говори о томе да њој тек предстоји будућност.
ЗАДАЦИ И БОДОВАЊЕ ЖИРИЈА И ПУБЛИКЕ:
Задатак 1:
Опис задатка: оригинално уметничко дело Критеријуми за оцењивање: креативност, стваралачка имагинација, ликовност, идејност, оригиналност, познавање савремене (ликовне) уметности
Укупан број бодова за први задатак:
Расим Реџепагић 31
Анђела Јордановић 29
Александра Гроздановић 38
Тамара Терентић 24
Резултат после прве рунде:
Расим Реџепагић 31
Анђела Јордановић 29
Александра Гроздановић 38
Тамара Терентић 24
Задатак 2:
Опис задатка: „Мона Лиза“ као инспирација Критеријуми за оцењивање: информативност, креативност и стваралачка имагинација, уметничка упечатљивост, адекватност у односу на жанр и тему, познавање историје и теорије уметности
Укупан број бодова за други задатак:
Расим Реџепагић 30
Анђела Јордановић 33
Александра Гроздановић 38
Тамара Терентић 27
Резултат после друге рунде:
Расим Реџепагић 61
Анђела Јордановић 62
Александра Гроздановић 76
Тамара Терентић 51
Тамара Терентић: други задатак
Задатак 3:
Опис задатка: Илустрација перформанса „Слика, тело, простор“
Критеријуми за оцењивање: информативност, креативност и стваралачка имагинација, уметничка упечатљивост, адекватност у односу на жанр и тему, познавање историје и теорије уметности