Karta – od nauke do umetnosti

Изложба „Карта – од науке до уметности“ Александра Ваљаревића биће отворена у Галерији „Акваријус“ у понедељак, 15. октобра 2018. године у 19 часова. Поред аутора, изложбу ће отворити шеф Одсека за географију Природно-математичког факултета у Косовској Митровици Данијела Вукичић и шеф катедре Картографије на Географском факултету у Београду др Драгица Живковић.
Изложба је реализована уз техничку и финансијску подршку Природно-математичког факултета у Косовској Митровици.
У наставку вечери (око 21:00), у оквиру циклуса „Музичари који не загађују душу“, наступиће Дејан Поповић (клавир).
Улога савремене картографије је проналажење начина представљања и добијања информација из различитих сетова података. Дигитална технологија променила је традиционалан начин креирања, презентације и коришћења карата. Картографски дизајн представља креативни поступак обликовања визуелног идентитета карата, огледајући се у усклађеном научном приступу решавања односа функционалности и естетског обликовања.
Улаз је слободан. Изложба ће бити постављена у „Акваријусу“ до 20. октобра 2018. године.

https://www.facebook.com/772779689572614/videos/244186479585059/UzpfSTEwMDAwOTA0MDMwMTU1ODoyNDY3NDQxODEzNTY3MTM4/

О АУТОРУ
Александар Ваљаревић (Прокупље, 1978) ванредни професор (научна област Картографија), завршио је Природно-математички факултет Универзитета у Приштини, Одсек за географију 2001, постдипломске студије на Математичком факултету у Београду на катедри за Астрономију, магистарку тезу под називом „Утицај градијента просечне масе звезде на профил сјаја збијеног звезданог јата“ одбранио 2006. године. Докторску дисертацију под називом „Картографски метод у дигитизованој генерализацији речне мреже Косова и Метохије“, одбранио је на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, 2012. године. Као гостујићи професор одржао је предавања на Универзитету у Грацу (Аустрија), Хо Ши Мину (Вијетнам), Њyомингу (САД). Учесник је у неколико домаћих и страних пројеката, аутор Техничког решења, патент: The analyzer of color in raster format and filter for analysis features of colors in RGB, CMYK and hexa decimal format. Објавио је 30 радова у часописима са СЦИ листе, од којих је 18 ауторских.

О САВРЕМЕНОЈ КАРТОГРАФИЈИ

Цртеж као визуелно средство изражавања, саопштавања мисли и сазнања, први је облик комуникације међу људима. Користећи разне методе и средства, човек је од давнина желео да створи и сачува слику простора, који га је окруживао и био му познат. Знање о простору налази се у перманентној еволуцији. Картографско сагледавање света различито је и специфично у односу на друге погледе и односе људи са светом. Карта је средство за просторно схватање стварности, концепт, графичка уметност историјских услова и политичких догађања која су обележила историју човечанства. Улога савремене картографије је проналажење начина представљања и добијања информација из различитих сетова података. Картографија, као комуникацијски интерфејс различитих корисничких група, покушава да пронађе и користи ефикасније методе за комуницирање просторних информација, интегришући резултате из различитих извора.
Дигитална технологија променила је традиционалан начин креирања, презентације и коришћења карата. Примена дигиталне картографије преко алата (ГИС-а) нашла је своје извориште у свим дисциплинама које проучавају гео-простор са свог становишта.
Картографски дизајн представља креативни поступак обликовања визуелног идентитета карата, огледајући се у усклађеном научном приступу решавања односа функционалности и естетског обликовања.
Карте др Александра Ваљаревића испуњавају све захтеве савремене картографије, испуњавајући и естетску страну.
У састављању садржине карата примењени су методи тематске картографије: метод боја и метод изолинија, а за представљање рељефа хипсометријски метод.
Методологија израде карата обухватила је савремене алгоритме и ГИС (Геогарфски Информациони Систем) алате, као што су Global Mapper, SAGA, QGIS, DIVA, GIS. Примењене методе су: геореференцирање, репројектовање, рељефна анализа, позиционирање, интерполације. Од напредних ГИС метода примење су: АХП метода, Кластер, Кригинг, Буфер, Репројеције, Дубинско анализирање, Енергија рељефа, Ентропија карте.