Stilista muza Salvadora Dalija

Текст: Ивана Вановац
Фотографије: Милан Кабашић

Исидора је ученик четврте године митровачке Гимназије. Једва је пунолетна али већ савршено добро зна шта неће. Намера јој је да користећи се фантастичном снагом талента и многобројним могућностима информатичке технологије, границу између моде и уметности доведе до сфере невидљивог. А људско тело, најсавршеније уметничко дело природе, чува се у највећој тајности и показује реткима. Застори иза којих се оно брижљиво чува, требало би да буду латентни наговештај лепоте сакривеног, а људи често то занемарују и узимају њихов изглед здраво за готово. А на човеку, баш као и у њему, ништа није неважно. И у човеку и на човеку све говори – некад шапатом, једва чујним гласићем, а некада – као на Исидориним моделима громогласно, искричаво, заводљиво, еротично. Исидорина младост врца варницама на све стране. Она прелама светлост у микро-призмама циркона и шљокица и заиста рефлектује радост.

„Мода јесте врста уметности. Ово не само да су модне илустрације које представљају комаде одеће, већ имају ту уметничку црту са пуно симбола, обележја, разних стилова“, каже Исидора, девојка која је иако још увек гимназијалка, успела у првом року да упише ИТС – вишу информациону школу на смеру рачунарски мулти-медијални дизајн. Тамо каже, жели да овлада вештином провлачења цртежа кроз свет информатике, конкретно графичког дизајна.
„Желим да моје креације на тај начин буду доступне он-лине, приступачније другим људима и где ће сви моћи да виде како то изгледа – не само уживо, већ и у том неком дигиталном свету“, прича Исидора.

Као млада креаторка, Исидора има оштро критичарско око, а у комбинацији са истанчаним сензибилитетом естете, она постаје изванредан модни саветник, пре свега женама, којима су њене креације намењене.
Њено запажање је да се никада нисмо више бавиле изгледом тела.
„У данашње време превише пажње поклањамо визуелном, односно ономе што видимо. Тачно је да су овде претежно представљене хаљине, али то су хаљине у којима ја уживам. Истина је и да оно што носимо пре свега треба да учини да се ми осећамо лепо, али и да нам пристаје. Тачно је и то да одело чини човека – ја полазим од тога. Када лепо изгледам, ја се одмах лепо и осећам“, каже Исидора и посебно наглашава да би све њене креације и сада биле невидљиве, да није било њене другарице Снежане Џоговић која их је прва видела и предложила да се од њих направи изложба.

Исидорина хаљина је дрска, безобразно недовршена, савршена сарадница заводнице. Када видите њих, одмах вам на памет падну Џесика Ребит, Бети Буп, Дола из „Ратова звезда“ и остале нестварне фаталне жене. Било која од њих била би савршен избор музе Салвадора Далија… У њима можете све – да пустите сладолед од чоколаде да вам са браде цури у веома дубок деколте, да путујете по Шпанији у пратњи једне мале свраке, да будете нечије Сунашце… Исидорине хаљине не пристају само једној категорији жена – онима које љубав не покреће.

О чему се ради, постаје јасно тек када се креације виде, а то је могуће учинити до понедељка 22. априла до када ће изложба бити постављена у „Акваријусу“.

Извор: Радио Косовска Митровица >>

Прочитајте и:

Барок и злато (Извор: Коссев) >>

Случајна љубав једне Исидоре (Извор: Алтернативна) >>