Reakcije na FEDES 2019.

Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Тијана Росић)
Фотографије: „Алтернативна“ (Сунчица Андрејевић)

Први Фестивал дечјег ствралаштва „Кактус“ у Косовској Митровици данас је овом граду донео незабораван доживљај. Мноштво дечице са целог Косова и Метохије окупило се у ПКЦ-у „Акваријус“ и публици показало каквим све умећима владају. Организатори фестивала кажу да је циљ целокупног културног активизма „Акваријуса“, да докажу да вам за врхунски културни ужитак па чак и за високу уметност, нису потребне велике, кићане сале нити фондације које би вам уплатиле новац. Деца из Косовске Каменице, Штрпца, Грачанице, Станишора и са целог севера Косова и Метохије, донела су у наш град не високу, већ најузвишенију уметност коју је овај град икада видео. Част свим фестивалима који су икада одржани, и свим именима која су под њиховим окриљем за велике хонораре, дефиловала нашим сценама. Уметност значи умети. Умети да цео свет деци донесеш у само две улице. Умети и кад ти се не уме, и када ти Митровица мирише на слободу, иако њени становници тај мирис не осећају. Умети и кад не умеш а мораш да умеш, јер нема ко други да уме уместо тебе. Ови људи све то умеју. То је уметност очувања уметности у насељу које има две улице. Ако у те две улице живи десеторо деце која знају да свирају Шопена, да изведу луткарску представу, да одиграју бар три фолклорне кореографије, зашто ми то нисмо знали раније? Зашто их досад нисмо позивали? Зашто не наступају макар овде? Зашто тек сад, први пут? Зашто никог није срамота због тога?

У Косовској Каменици постоји школа која се зове „Десанка Максимовић“. У тој школи ради најспособнији кадар са којим сте се сусрели бар деценију у назад. Иако их нисте упознали, иако нису сви могли да буду са својим ђацима у Косовској Митровици, то вам постаје јасно одмах након наступа деце са којом они раде. Нити мање средине, нити већег труда да се време тамошњих малишана испуни на најлепши могући начин – стваралаштвом сваке врсте. Они знају апсолутно све да раде. Да шију, везу, праве накит, разне предмете од тканина, дрвета… Певају, свирају клавир, металофон, флауту, чак и чаше, знају све о луткарском театру, носе народне ношње које су сами израдили. Баш све. А имају и квалитете којима се не би могле похвалити баш све школе – изузетно су дисциплиновани, послушни, скромни и учтиви. Поред тих малих људи, мораш баш да будеш велики човек да не би од њих испао мањи.

Цео текст >>
Извор: Радио Косовска Митровица

– Софи, који су ово људи овде?!
– Они су дошли на кактус!
– Да ли кактус испушта бодље?
– Не, не, не!
– Да ли кактус глуми?
– Не, не, не!
– Да ли кактус уме да слика?
– Не, не, не!

А, даа, „Кактус“ је Фестивал дечијег стваралаштва – уводни је дијалог водитељског тандема Софије Славковић и Теодоре Јелић којим је синоћ отворен ФЕДЕС у Приватном културном центру Акваријус, у Косовској Митровици. Први је по реду и трајаће три дана. Претходна ноћ која је уједно била и први дан фестивала резервисана је била за малене ствараоце ликовне уметности.

Дечија граја и усхићеност, понос и срећа родитеља – овако би могло да се опише вече у „Акваријусу“. Места испуњена до последњег, а зидови украшени делима око 70 младих уметника са Косова и Метохије, претежно узраста од 7 до 14 година.

Излагали су чланови Малог Атељеа из Косовске Митровице, Школе карикатуре из Грачанице, ученици ОШ „Десанка Максимовић“ из Косовске Каменице, ОШ “Свети Сава“ из Жеровнице, ОШ „Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Владе Четковић“ из Косовске Митровице.

Цео текст >>
Извор: Алтернативна

„Мислим да је од пресудног значаја за, пре свега, нашу будућност, јер је битно да се деца која живе на КиМ-у стално окупљају на једном месту. Није битно да ли у Грачаници, Штрпцу, Каменици, Митровици, али је јако битно да се упознају и друже, јер су они срце КиМ-а. Без њих не постојимо ни ми, ни све ово овде што имамо. Будућност је празна без њих.“ (Миљана Дунђерин, директор ПКЦ „Акваријус“

Телевизијски прилог: РТВ „Мир“ >>

Мали уметници одушевили су публику у Акваријусу која није штедела дланове и сваки наступ ове изузетно талентоване деце, испраћен је громогласним аплаузом.
Изузетно богат програм отворен је наступом Црквеног хора „Цар Душан“ из Штрпца.
Хором руководи Александра Спасић, на чију иницијативу је и формиран пре четири године, уз подршку СПЦ из Штрпца.

Публици су се представили блоком духовних, црквених и патриотских песама, док су у другом, популарном блоку биле једна ауторска композиција хоровође Александре Спасић, и две Бајагине песме.
Осим црквене духовне музике, негујемо и друге правце, па тако успевамо да задовољимо и укусе и жеље публике, али и деце која воле и дечје песме и лаке ноте, каже Александра Спасић.

Додаје да су прилично популарни не само на КиМ, већ и у централној Србији, па чак и у региону, и имају такав концепт да могу да се уклопе у различите програмске видове.

У јуну су учествовали на фестивалу Биберче у Штрпцу, сада учествују на Кактусу, а Спасић је изразила наду да ће оваквих манифестација бити јос више у будућности.
„Ово деци јако прија, одговара им овакав начин рада и овај фестивалски концепт“.
Хор броји око 35 чланова, подељених у две групе – млађи, анђелчићи и старији, „Цар Душан“.

Тренутно су у току аудиције за пријем нових чланова.

„Ове године имамо аудицију и за средњошколце, желим и њих да ангажујем, и видећемо како ће то функционисати. Имамо тенденцију да прерастемо у неки већи, озбиљнији, вишегласни хор“ – каже Александра Спасић, иначе учитељица, али музика и вођење хора је нешто што воли да ради.

Потом су се публици представили ученици музичких школа „Стеван Христић“ из Станишора и „Миодраг Васиљевић“ из Косовске Митровице и певачка група основне школе „Десанка Максимовић“ из Косовске Каменице.

Цео текст >>
Извор: Радио „Контакт плус“

Телевизијски прилог: РТВ КиМ >>

Срели су се једном луткари и глумци из Грачанице, Косовске Каменице и Косовске Митровице. Глумили, дружили се, изненадили публику и оставили их да чекају на ново глумачко дружење. Али, није ово бајка, нити је бајка са тужним крајем. Већ супротно – стварност и очекиван срећан наставак. Кактус је растао три дана, процветао, сада би требало да наставимо да га гајимо – да се и луткари и глумци и музичари и певачи и остали мали уметници поново састану.
Гуливер је у земљу лутака стигао из Грачанице и Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“. Мали принц из митровичког Малог театра. „Породични случај“ из Каменице и драмске секције Основне школе „Десанка Максимовић“.

Гуливер је публику дигао на ноге. Ипак, морали су да покажу где је неваспитани, зли лутак, јер кидао је цвеће добре луткице, напао Гуливера, узео му новчаник.
Враћамо се на оно с почетка текста. Кактус је растао три дана. Засадили су га ентузијасти из приватног културног центра “Акваријус”. И на нама је да помогнемо да се ова, за Митровицу, необична “биљка” сачува, одржи, порасте и процвета још више!

Цео текст >>
Извор: Алтернативна

Видео запис: Алтернативна >>

Хелена, Марко и њихови другари имају тежак задатак, јер аматерско позориште „Јанићије Поповић“ има дугу традицију.
Формирано је 1968. на иницијативу групе ентузијаста на челу са Срећком Тодоровићем, Веском Стојковићем, Ратком Поповићем. Функционисало је до 1999. године и обновило свој рад у виду дечије секције 2014.
Од тада до данас имали су осам премијерних извођења. Чести су гости фестивала и позоришних и дечијих догађаја у земљи и региону. Тренутно на репертоару имају три представе – “Насмејани снови”, “Буди то што јеси” и она која је изведена у Митровици, а која је рађена у сарадњи са дечијим позориштем из Суботице.
Са истом представом гостоваће на 26. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, у ревијалном делу.

Припремају две нове представе – „Слатки немир“ признатог дечијег ствараоца – Тоде Николетића и „Ничија деца“ која говори о проблемима људи у постконфликтном друштву.
„Реално, на КиМ позоришни аматеризам, иако има дугу традицију, поново је на почетку услед рата 1999. Тако да су фестивали овакве врсте идеална прилика да се упоредимо са другим срединама, али и да се за Митровицу, Грачаницу, Штрпце чује на један другачији начин, да кроз позоришну уметност скренемо пажњу на нас“, објашњава координатор драмске секције Дома културе Грачаница и аматерског позоришта „Јанићије Поповић“, Александар Гуџић.

Цео текст >>
Извор: Алтернативна

На крају фестивала, сабирају се утисци. Александар Дунђерин из ПКЦ Акваријус је презадовољан и одушевљен квалитетом који су деца показала током три дана фестивала.
Каже, знали су да постоји квалитет дуж читавог КиМ, али су заиста одушевљени, а то мишљење дели и митровачка публика, квалитетом који су показала деца из Штрпца, Грачанице, Косовске Каменице и Станишора.
„Заиста су били пример и мислим да можемо много научити, поготово они који се баве образовањем и креативним радом са децом, од тих људи из енклава, на који начин они раде, приступају деци и какав они имају квалитет, било да је реч о музичкој школи, хору, глуми..одушевљен сам тим квалитетом“ – рекао је Дунђерин.

Напомиње да им је било важно да се деца међусобно друже, да и деца из Косовске Митровице виде шта се ради између осталог и на југу, због чега су и спојили сва места из којих су деца учествовала на првом Кактусу.
„Наш циљ је заправо да стварамо полако једну нову културно-уметничку сцену у Косовској Митровици. То недостаје и Косову и Метохији, а управо све што смо видели јесте будућа уметничка сцена, јер они се већ данас понашају баш као прави уметници, и у држању и у начину како приступају уметности. Тако да то и јесте будућа уметничка сцена КиМ , то је и био један од основних циљева и зато се све чешће и оријентишемо на младе“ – истакао је Дунђерин.
Његова супруга Миљана рекла је раније за Контакт Плус да је оволики број деце на фестивалу и све оно што су показали, добар показатељ да имамо будућност што се тиче уметности и културе.

Александар Дунђерин се слаже да имамо будућност, ако је задржимо.
„Слажем се да имамо будућност, под условом да та деца остану овде, а да се не одселе. То је велики проблем, јер ми стално радимо, поготово са омладином, таман заврше средњу школу, оду одавде, о студентима да и не говорим. Тако да, будућности има, али да ли ће они остати овде или ће та будућност бити за неку другу земљу или за Београд, Нови Сад… то не зависи од нас“ – казао је Дунђерин.
Оно што је занимљиво у вези овог фестивала је сам дечји концепт, односно да су полазници Акваријусовог “Малог атељеа” и “Малог театра” били и организатори и водитељи програма и учесници, они су били и домаћини свој деци која су дошла у Косовску Митровицу.

Дунђерин објашњава да је управо то стварање једне нове уметничке сцене, да деца осете да су на одговорним позицијама, да знају ста то значи и организовати уметнички програм, а не само извести неки његов део.
Каже, задовољан је како су се снашли и нада се да ће бити још боље.
Сматра да многе ствари треба мењати у приступу са децом, а поготово то његова супруга Миљана највише и ради са „Малим атељеом“.
„Када обрнете улоге, онда видите и њихову озбиљност и способност. Довољна је само мала контрола, а њихова креативна енергија ради све остало. Видели сте да су они то урадили скоро без грешке.“

Припреме за фестивал трајале су јако дуго, све је осмишљено крајем прошле сезоне, још у јуну, док се ‘све коцкице’ нису поклопиле и док се није нашла могућност да се исфинансира једна оваква манифестација.
Дунђерин истиче да је управо овај фестивал показатељ да уколико нешто заиста желите, можете остварити и без велике институционалне или донаторске подршке.
„Овај фестивал није подржан нити од стране државе, нити од стране невладиних организација, било каквих фондација. Ово је ја мислим први пут да се овако нешто ради, а да у томе учествује искључиво приватни сектор и искључиво појединци које називамо пријатељима фестивала, који су омогућили и у финасијском и у инфраструктурном смислу да се ово одржи. То јесте нешто ново и то је показатељ да се може радити и без великих буџета и без тога да вам прође неки пројекат, него да можете самоиницијативно да нешто направите, да се то одржи и да опстанете“ – подвукао је Дунђерин.

Цео текст >>
Извор: Радио „Контакт плус“

„Желели смо да се овим фестивалом и похвалимо мало, прикажемо гостима шта све наша деца умеју и знају, а испало је да много тога од наших гостију можемо да научимо. И много смо срећни због тога. Јер и за децу и омладину која ствара у Акваријусу је ово било значајно искуство, да виде где су и колико још могу да напредују. Али и да осете како је велика одговорност бити домаћин и организовати један фестивал. А све су то они радили и водили програм и давали изјаве за медије и бринули о гостима,“ казала је директорка ПКЦ Акваријус, Миљана Дунђерин.
Како ФЕДЕС није део пројекта, већ је финансиран од изворних прихода Акваријуса, као и од помоћи пријатеља ове галерије, Дунђерин је навела да су истовремено желели да провере да ли је могуће без икакве подршке и дотација институција и фондација направити дечији фестивла на квалитетном нивоу и у погледу уметничке вредности, али и када су у питању техничке и организационе тешкоће.
„И видели смо да може – да култура у будућности може да опстане и ако није део невладиног или државног пројекта, ако је слободна. Наравно, само уколико постоји свест друштва да је она потребна и неопходна,“ навела је она, додајући да је та свест начета у Митровици.
„Та помоћ пријатеља за сада је мала, али је сасвим довољна да одржи наду како уметност може да преживи, независно од политичких агенди и духа времена обележеног кичом,“ закључила је.

Цео текст >>
Извор: Магазин 4U

Све време трајања фестивала, сви су се интересовали зашто кактус… Организатори се загонетно смешкају… Терају те да о томе размишљаш… Кактус је јежић биљног света. Он пркоси. Јогуни се. Не да се. Он мирно постоји, онако накострешен и необјашњиво свеж. Недодирљив. Баш као деца и уметници. Свежи, насмејани, разиграни у времену које као пустињско сунце, убија све вредно, зелено, витално… све… Сем кактуса…
Фестивал је успешно одржан. Иако се сумњало. Иако је било незамисливо да неко доведе у град седамдесеторо малишана, угости их најбоље што уме без великих донатора. Сам, уз помоћ пријатеља.
ПКЦ „Акваријус“ је то успео и обесмислио све досадашње и будуће изговоре зашто нешто не може.
У ова три дана, стотињак људи, створило је неки нови свет. Божанствен. Нестваран.

Цео текст >>
Извор: Радио Косовска Митровица