Дечја поезија је најистанчанији говор на планети. Песници који се обраћају њима имају велику одговорност – да их на мала вратанца уведу у магични, шарени свет читалаштва или да их несмотрено, од тог света заувек одврате. Њихове речи да би заинтересовале најстроже критичаре на свету морају дакле да буду онакве какви су и они сами – искрене као дечје око, слатке као бомбона и разигране као маче.
Код њих не пали патетика. Најстроже кажњавају досаду. Најотвореније презиру тзв. броколи-поезију-бљутаво, безукусно, гњецаво.
Ако се уз све то тематски оградите и одлучите да у фокус дечје прилично расуте пажње ставите једну идеју, подухват постаје ризичнији.
Православље и Светосавље су жижа стваралаштва песника Душана Карановића из Рашке. Своју књигу „Анђели певају“, овај песник синоћ је представио најмлађој митровачкој публици у галерији „Акваријус“.
Карановић својим стиховима слави љубав, породицу, узајамно поштовање родитеља и деце, лепоту хришћанских вредности, обичаја и врлина.
„Ја са вама не говорим умом. Ја не размишљам умом. Ја размишљам срцем“ – рекао је Карановић и подсетио на Христове речи: „Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“.
„И зато будите сви као деца“ – поручио је песник.
О књизи је говорила и педагог Весна Милошевић, испред мале чачанске издавачке куће „Галаксијус“ која је издала књигу.
Као педагог, она важност ове књиге види у томе што се њоме деци као животни идеали представљају праве људске вредности проткане традиционалним православним мотивима.
Председник Књижевног друштва Косова и Метохије песник Новица Соврлић каже да је књига „Анђели певају“ књига о души, о нечности која једина траје и која је једино што човек не сме изгубити.
„Ова књига је божја накана написана за најлепше лице човечанства, за децу. Препоручујем је од свег срца“, рекао је Соврлић.
Карановићеве стихове говорила је млада митровачка песникиња Дарија Машковић.
Душан Карановић, рођен 1945. године у селу Рудници под Копаоником, један је од најчитанијих српских песника када је реч о дечјој поезији. Песме за децу „Анђели певају“ штампана је у више хиљада примерака и проглашена је 2007. године једном од десет најчитанијих књига у Србији. Карановић је заступљен у Буквару за веронауку за трећи разред основне школе, а његове песме читају се на Атинском универзитету у Грчкој, као примери за учење српског језика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1997. године.