Art bioskop: „Parazit“

Јужнокорејски филм „Паразит“ (2019), који је освојио најзначајније награде и на европским и на америчким фестивалима, биће приказан у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици у четвртак 20. фебруара од 21:00.
Филм је режирао Бонг Џу Хо, сценарио поред њега потписује и Хан Јин Вон, а глуме Сон Кан Хо, Ли Сон Гјун, Пак Со Дам, Чои Ву Шик и Чо Јо Чон. Радња прати чланове сиромашне породице који планирају да се запосле у имућној породици инфилтрирајући се у њихово домаћинство и представљајући се као неповезани, висококвалификовани појединци. Ово остварење премијерно је приказано на Канском филмском фестивалу 2019. године, гдје је постао први јужнокорејски филм који је освојио Златну палму. Међу бројним признањима, „Паразит“ је освојио 4 водеће награде на 92. додели Оскара, и то за најбољи филм, најбољег режисера, најбољи оригинални сценарио и најбољи филм на страном језику. Постао је први јужнокорејски филм који је добио Оскара, као и први филм који није на енглеском језику а који је освојио Оскара за најбољи филм.

Ретки су филмови који у успевају да обухвате различите жанрове, и комедију, и трилер, и трагедију и социолошко-политичку сатиру, а да притом динамике различитих жанрова сасвим природно и органски прелазе једна у другу. Осим тога „Паразит“ има снажан и јасан политички став о класним разликама, а тај став успева да уобличи у дубоко дирљиву, људску, емотивну причу која ниједног тренутка не изгледа као политички памфлет. Напротив, прича, иако у основи сулуда и претерана, делује уверљиво. Осим сјајне камере и разраду ликова кроз акцију и различите ситуације, Бонг Џу Хо се на оригиналан начин служи простором у намери да симболички прикаже положај појединих ликова или групе ликова у друштву. Кућа Паркових са својим спратовима, мрачним угловима, подрумима, просторима испод кревета, али и блиставо осветљеним животним просторима и травњацима – који су ипак високим оградама одвојени од остатка света – најилустративнији је пример. Врло је слично искоришћен и стан породице у сиротињској четврти, нарочито у секвенци када га поплаве отпадне воде током великог кишног невремена, чиме се потресно оцртава сва невоља најнижих слојева, који у постојећој цивлизацији страдају не само од неправедног друштва, него су и први на мети у невољама због климатских промена.