„Borba“ u „Akvarijusu“

Пише: Ивана Вановац
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Харис Личина)

У улици Страхињића Бана у Косовској Митровици, недалеко од главног градског трга и вреве најфреквентније митровачке Улице краља Петра, добро заштићен и изолован препознатљивим горостасним зградама од црвене фасадне цигле, негде на граници центра града и Бошњачке махале, живи један културни центар. Приватни културни центар. Мали, самосталан, мускатан, нестваран. Зове се ПКЦ „Акваријус“. Настао је у новембру 2015. године из малене истоимене галерије. Води га уметнички брачни пар Дунђерин. Александар је књижевник и књижевни критичар, а Миљана је академски сликар.

Годинама је „Акваријус“ један од кључних културно -уметничких делатника Косовске Митровице. Преко четири стотине изложби, књижевних вечери, представа, перформанса, приказаних филмова, начетих боца вина, полемика на све могуће политичко – социјално – историјско – уметничко – психолошке теме… Јер „Акваријус“ није обичан, стерилан, безбојан простор са шпалирима неудобних столица, који оживи тек кад у њега уђе хорда нашминкане, миришљаве публике… „Акваријус“ је склониште. Увек жив. Његова виталност и његово непрестано узнемирено било, покрећу се Александровом и Миљанином енергичношћу. То је галерија (јер док седите тамо све време сте окружени делима озбиљне, најквалитетније ликовне уметности), библиотека (можете уживати удобно заваљени у фотељу уз понуђену литературу), а од недавно и конкурентан шаховски клуб. Акваријус је и кафана, у оном најпозитивнијем смислу те речи. Место слободарског духа, распојасано изнетих ставова, другачијих мишљења. Тамо се ствара, игра, плаче због туге и радује због уметности коју ће та туга испровоцирати. Тамо ништа није неважно и има времена за све. Потпуно супротно постулатима на којима данашње доба почива.
У „Акваријусу“ ништа није „нормално“. Ни кафа. Ако је поручите, чекаћете, а онда када она стигне, схватићете да то није сиктеруша, већ мало уметничко дело које има карактер. Мушки или женски. Ако је пијете за шанком, коленом ћете све време кокетирати са Далијевим музама на муралчићу.

У „Акваријус“ су долазиле и долазе личности. Личности су на сцени, личности су у публици. Ту су били писци Петар Сарић, Слободан Владушић, Никола Маловић, Александар Чотрић, Мирослав Тохољ, Живојин Ракочевић, француске балерине Андреа Ситер и Софи Буке. Чак је и велики Њујоршки театар Ла Мам, извео ту своју чувену представу „Жене из Троје“. Наш велики међународно признат картограф Александар Ваљаревић је управо ту излагао своје карте, што је прва картографско-уметничка изложба након дуже од пола века. Ту можете одслушати концерт класичне музике, али и свирку гаражних бендова из разних крајева Србије и региона.
Управо је „Акваријус“ прво и за сада једино место у Србији, а вероватно и шире, у коме је икада организован културни ријелити „Уметник у кавезу“. Уредно је испоштована комплетна процедура и ријелити је преношен на једној локалној телевизији.

„Акваријус“ је покренуо чак три фестивала у последњих неколико година и свима обезбедио континуитет одржавања. То су Фестивал женског стваралаштва „Импулс жене“, Фестивал дечјег стваралаштва „Кактус“ и Еко Арт фестивал. И што је важно напоменути, иако они успешно обезбеђују континуитет одржавања фестивала, не постоји континуирано финансирање истих, дакле нема финансијске подршке.
Такође, главни је партнер Дома културе „Грачаница“ у реализацији Фестивала документарног филма и телевизијских форми „Графест“. Сви филмови се паралелно приказују и у Грачаници и у Митровици.

Посебан сегмент рада овог приватног културног центра је рад са децом. При „Акваријусу“ постоје и веома успешно раде Мали атеље и Мали театар који функционишу при недавно покренутом Дечјем културном центру „Кактус“. Кроз њих је прошло на стотине малишана, а неки су данас и мастери сликарства, студенти глуме…
У том простору одржавају се јединствена уметничка надметања – ликовни и књижевни окршаји, инспирисани својеврсним стваралачким одмеравањима снага типичним за Париз, Лондон и Москву с почетка XX века. Најбољи ликовни стваралац добија самосталну изложбу, најбољи млади писац објављивање прве књиге.
Имају и развијену издавачку делатност, која је у највећем делу посвећена неафирмисаним младим писцима са Косова и Метохије.

Све ово су само сегменти једног масивног ангажмана, једне институције која необјашњиво преживљава, црпећи сокове из вреле крви једне Косовке и снажног интелекта једног Војвођанина.
Уметност је најузвишенији мисаони чин и непрестана борба. Онда не чуди што је „Борба“ једини штампани медиј који се редовно чита у „Акваријусу“.
Шаховски клуб „Акваријус“ – јер шах је уметност и борба.
У сарадњи са Шаховским клубом „Трепча“ и његовим председником Момчилом Аџићем, 2020. године формиран је Шаховски клуб „Акваријус“. Ове године је регистрован и такмичи се у лиги Косова и Метохије која је поново покренута након 26 година.
Мушки сениорски тим броји 18 чланова и како кажу, имају амбицију да већ следеће године уђу у виши ранг, тј. у другу Лигу централне Србије – група Запад.

Њихова главна преокупација за следећу сезону јесте формирање омладинског тима, а устројење женске селекције је завршено и према најавама, шахисткиње „Акваријуса“ би могле већ у следећој сезони да буду учеснице у вишем рангу такмичења.
„Велика помоћ и подршка у тим амбицијама нам је Шаховски савез Србије на челу са Драганом Лазићем и Андријом Јоргићем. Дугујемо велику захвалност на њиховом интересовању и помоћи која нам је дата у виду шаховских гарнитура, сатова и литературе“, каже Александар Дунђерин, подсећајући да су овог пролећа Лазић и Јоргић посетили све шаховске клубове на Косову и Метохији, што је први пут након више деценија да је Шаховски савез Србије показао интересовање за овај део Србије.
Ваља напоменути да је будућа председница ЖШК „Акваријус“ Милица Радовановић однела победу у пријатељском мечу одиграном против председника Шаховског савеза Србије.
О томе да је шах уметност говорио је Смислов. Да је борба, рекао је Ласкер. Није случајно да се нашао у причи о уметности и то у „Борби“.

Извор: Борба >>