Branka Kasalović: „Glas iz peščanika“

У оквиру фестивала женског стваралаштва „Време за импулс жене“ биће представљена и нова књига списатељице из Зубиног Потока Бранке М. Касаловић „Глас из пешчаника“ (Чигоја, Београд 2017). Промоција књиге одржаће се у галерији „Акваријус“ у среду 7. марта 2017. године са почетком у 19 часова. О књизи, поред ауторке говоре Милан Анђелковић и Александар Дунђерин. Стихове чита глумица Милица Мандић уз клавирску пратњу Дејана Поповића.

Бранка М. Касаловић је рођена 1971. године у Косовској Митровици. Дипломирала је на Филозофском факултету у Приштини (социологију и филозофију).
Њена збирка прича „Скупљачи јесењег лишћа“ (2013) награђена је Чучковом књигом 2014. године.
Пише прозу и поезију. Објављује на блоговима широм бивше Југославије.

Знаменити шаптач наше књижевности и писац чији се глас све јаче чује, Данило Киш, записао је на једном месту: „Пишем, дакле, јер сам незадовољан собом и светом. И да бих истак ао то незадовољство. Да бих преживео.“ И то је велика истина о књижевности, али и као све оно што је у потпуности тачно, и ове речи звуче помало сурово. Ту суровост наслућују они који читају, а знају је они који пишу и можда се управо у том мимоилажењу свести или неког још дубљег осећања душе, крије велика тајна сваког дела и поетика неразумевања. Јер, сви су ту, ма колико добили од речи, од задовољства који је суштина привида или привид суштине, богати губитници. О незадовољству писца, психолози су писали на свега неколико начина, писци на безброј. И готово да нема писца/песника који од Хомера на овамо, није говорио о томе. То је најдубљи глас сваког који се скрива пишући, а то је, чини ми се, и онај Глас из пешчаника Бранке М. Касаловић.
Из рецензије Милана Анђелковића