Branka M. Kasalović: Čulnost je armatura stiha

Прочитајте интервју који је филозоф и књижевник Бранка М. Касаловић дала специјално за интернет страну Приватног културног центра „Акваријус“.
Бранка М. Касаловић рођена је 1971. године у Косовској Митровици, где је завршила гимназију. Дипломирала је на Филозофском факултету у Приштини социологију и филозофију. Поезију објављује још као студент деведесетих година прошлог века у приштинском часопису за књижевност Нови свет. Објавила је књигу прича Скупљачи јесењег лишћа (2013) за коју је добила Чучкову награду у Хан Пијеску. Објавила је и две збирке песама: Глас из пешчаника (2017) и Who are you (2019).
За свој књижевни рад награђена је 2021. године „Кондиром косовке девојке“ у Грачаници, а у ауторској емисији Растка Шејића „На веслу прича“ (емитованој на каналима РТС-а 2020. године) представљена је као један од седам најзначајнијих савремених књижевника на Косову и Метохији. Једна је од најзаступљенијих аутора и у антологији Александра Дунђерина Неодољива тешкоћа постојања. Српска књижевност на Косову и Метохији 2000-2020.
Живи у Зубином Потоку где ради као професор социологије и филозофије у Средњој школи „Григорије Божовић“.

• 

• 

9
Ко је изридао слова и чуо псовке и покоре? (пита те песник Раша Ливада)
Човек. Немоћан, па псовком, безобзирно, живи језички испљувак стваља у стих измедју стихова, успоставаљајући привидну хомеостазу. Можда је то његов суноврат услед згрожености над суновратом своје врсте. Можда баш таквим језиком мисли да се може споразумети са човеком који тоне у самопорицање.

8
Шта у овом свету побеђује логику и покорава стих?
Чулност је арматура стиха. То је књигопишчева истина. Оностраност из које се види лепота света, колико и лепота ружноће. Све остало кроз историју човечанства, где је царовао (не)разум, укаљано је злом.
Естетизујући, песник упорно покушава да изберише трагове крви. Малобројни разумеју поетику сизифовског труда, они исти који су чувени мит преобразили у животну филозофију. Зашто? Зато што је песништво, поред свих одређења, и то. Најбитније је да стих није покорен. Ни покопан.
Нажалост, ово друго важи и за зло.
А свет као свет, баш такав, с разлогом постоји као бол, који алхемијом речи тај исти свет претвара у оазу лепота.
Још једна парадоксалност…

7
Шта је часније: људско у псу или псеће у човеку?
Крволочност. Анималност. Лојалност. Снага слабих у чопору. Ово су додирне тачке псећег и човечјег света.
Идеално је када их споји преданост. Ово је мисаона перспектива човека. Питање је шта пас мисли о свему овоме.
Пас не мисли! – каже човек.
Хајде, учествуј у експерименту за потребе овог интервјуа: помилуј уличног пса!
Да ли си осетио стид пред њим?
Ако јеси, добро је.

6
Када те стигне реченица, ко је победник? И шта побеђеном следи?
Када стигнем реченицу следи самољубље. Писац је ташт, егоцентричан и недопустиво сујетан. Верује да завређује похвале зато што је укротио мисао која је понајмање само његова. Свет је почео пре свих почетака, а у „почетку беше Реч“.

5
Где си док сањаш?
Сањам ретко, сањарим још ређе. Волим да трагам у властитим лавиринтима, у тренуцима када самоћу примим као благодет. Тада се разна лица мог Ја сусретну и кажу нешто отворено једна другима, без задршке.

4
Где је живот? (пита те јунак Милоша Црњанског)
Свуда. Ту. Сада. Онај који је у болничком кревету најбоље зна где живот живи и из којих нијанси је створен. И ко му је Отац. И зашто се дубоки ум мучи питањем које не лечи.

3
У чему те има, да би постојала?
У световима које сам стварала од разних облика љубави. Поента је у настајању – као врсти изазова, тријумфа над надирућем бесмислом. Кад свет настане, почне трагање за новом формом, нова борба како се не би изгубили путокази смисла. У тим координатама јесам као човек, а онда и као стваралац.

2
Када си први пут угледала себе?
Још у детињству. У бабиној старачкој, мучној тишини, у раним зимским сумрацима, срели смо се Ја и Ја: у одсјају самоће и пролазности свега што је земаљско. Њени дубоки уздаси били су сусретања са смрћу. Њени, моји, сваког живог створа. Детиње Ја је додирнуло оштрице љубави и смрти, и упамтило тескобу зимског сумрака.

1
Whо аrе yоu?
Ко сам? То питање више не постављам себи. Ако Ти се чини да се однекуд не знамо, нађимо се између корица Who are you.
Упозоравам Те: ризикујеш!

Интервју водио: АЛЕКСЕЈ