Текст: Радио Контакт плус. Фотографије: ПКЦ „Акваријус“
Оштро око, стрпљење и много поцепаних чизама, то је све што вам је потребно у потрази за благом које крије тло на северу Косова.
О томе сведочи Коста Миловановић из Косовске Митровице, природањак и колекционар кристала, минерала и фосила.
И док већина незаинтересовано пролази поред ових скривених блага, Коста већ пуних осам година пасионирано трага за њима.
Почео је скромно, са каменчићима за акваријум. Први калцедон је био довољан да се упусти у потрагу за минералима.
Река Ибар и њене притоке, језеро Газиводе и други локалитети на северу Косова, у међувремену постају његова оаза богатства и бег од градске вреве.
„Већа је зараза него скијање или риболов. Једном када нађете један минерал… Од преко 4.000 минерала, ја знам само стотинак“, прича нам Коста.
Најомиљенији му је јаспис – „уметник међу минералима“, док му је калцедон – „верни сапутник“.
„Јаспис има своје уметнине, као да је цртан, а најзаступљенији минерал је калцедон… За мене су калцедони које налазим прави дијаманти“, поносан је Коста.
Међутим, једи га призор у рекама.
„Разочара ме кад у нашим рекама видим отпад, а ту се налазе минерали. Јагњеничка, Бистричка река, Ибар… пуне су минерала, али мора да се копа.“
Осим минерала, Коста је поносни власник чак и око 250 фосила. Међу њима је и рудистна шкољка коју је открио на Мокрој Гори.
„Све више се напуштена места претварају у асфалт. Рецимо, фосил који је пет милиона година стар, ти после њега асфалтираш. Та места треба означити и сачувати као национално благо“, категоричан је Коста.
У својој потрази, Коста признаје да је много пута поцепао чизме и неретко се враћао кући празних руку.
„Ако нађем исте, онда тражим друге. Или неки камен који ми се свиђа, оставим га, само га сликам. Не доносим све, али је зараза.“
А у потрагу иде с јесени на зиму, када нема гмизаваца.
„Нема змија, камење изискује да се тражи. Јесте мало хладно, али може голом руком да се тражи, помери камење…“
Коста је сада врло добар познавалац терена на северу Косова. Зна где се крију јаспис, опалит, калцедон, фосили…
„Мало људи на северу Косова је упознато са тим минералима. Код нас су најбогатија римска налазишта, Валач и Мокра Гора, нарочито речни токови. Река показује шта планина има.“
Коста поседује и силикатно дрво и камен, које је пронашао на звечанској тврђави.
„То је такође старо, али то је живи доказ да је тврђава вулканског порекла.“
Трепчини кристали такође спадају у колекцију овог Митровчанина. До хјих долази преко пријатеља рудара.
Део своје вредне колекције представио је синоћ у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици, у оквиру своје прве самосталне продајне изложбе. Фејсбук група Лепоте кристала и минерала, коју он уређује, такође је начин да заинтересовани дођу до ових драгоцености.
Ипак, постоји нешто што не жели да прода.
„Никада не бих продао врсте дијаманата, које сам нашао у Валчу. То нису дијаманти као што ми мислимо, али су ретки. Ипак могу да се нађу. Ја их имам три, четири, али мора да се тражи.“
Иако је у мањини, у овој мисији, Коста ипак није сам. Стручњаци са Факултета техничких наука у Косовској Митровици, као и из централне Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, пружају му подршку у идентификацији и размени знања.
Заинтересованима који би да зароне у свет минерала и фосила, Коста поручује да је ово више од хобија. За њега је то здрав начин живота.
„Оштро око и стрпљење, то је све што вам је потребно“, закључује Коста.
А за оне који размишљају о поклону за 8. март, Костини минерали, кристали и фосили су дефинитивно јединствена и посебна опција, који су у Акваријусу доступни још данас.
Извор: Радио Контакт плус >>
