Fotografija nastaje u oku, umu i srcu autora

Фотографије: Харис Личина >> , насловна Радио Контакт плус

Манастир Крупа, који се налази у подножју планине Велебит, у Далмацији, 1317. године је као задужбину подигао краљ Милутин у истоименом селу уз реку Крупу.
Манастир Крупа посвећен је Успењу Пресвете Богородице и најзападнији је православни манастир на овим просторима који је вековима окосница опстанка српског народа.
Током своје дуге историје, манастир је окупљао не само становнике Лике и Далмације, на чијој се граници налази, већ и све Србе ма где они живели.
Година 1502. била је почетак вишевековног страдања манастира и православног народа око њега, али и низа обнова.
Као и већина светиња Српске православне цркве, у својој дугој историји, највећа страдања је претрпео у 20. веку.
Манастир чува многа духовна и културна сведочанства.
Обнова Крупе почела је 2000. године па се у велелепном манастиру одвија монашки живот. Малобројне Србе дочекују архимандрит Гаврило и владика Далматински Фотије. У близини Крупе у Обровцу данас живи само око хиљаду Срба.
Наш познати фотограф Дарко Дозет овековечио је објективом овај храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, природне лепоте тог краја и преостали верни српски народ.
Део изложбе „Седам векова манастира Крупа“ постављен је синоћ у галерији „Акваријус“ и биће доступан грађанима до 31.октобра.

Изложбу је отворио отац Фотије, игуман манастира Девине Воде, код Звечана.
„Управо на овом манастиру који датира из 14. века, можемо да видимо сву посвећеност краља Милутина као великог уметника. Као што овај уметник кроз фотографију изражава инспирацију, тако је и краљ Милутин изражавао у своје време инспирацију дату му од самог Бога и градио велика дела, не само овде, већ на целом Балкану и чак до Јерусалима“, рекао је Фотије.
О раду Дарка Дозета, говорили су његове колеге новинар „Вечерњих новости“ Иван Радуловић и фоторепортер Бојан Славковић.

Иван Радуловић рекао је да сви који су се икада бавили фотографијом или желели да сазнају нешто о њој, знају ко је Дарко Дозет, истакавши да је кроз његов објектив испуцано стотине хиљада кадрова, али да га посебно радује што је овековечио страдање Срба на Косову и Метохији.
Радуловић је рекао да је Дозет већ првих дана рата напустио Нови Сад и дошао овде као млад човек без подршке редакције у којој је радио.
„Ипак је одлучио да дође, са најмоћнијим оружјем којим је располагао – фотоапаратом. Овековечио је страдање Срба, али оно што га посебно краси и истиче је то што он на фотографијама истовремено пружа документ и информацију, али и емоцију. Он фотографијом даје одговор или поставља питање“ – рекао је Радуловић.

Говорећи о раду колеге Дозета, фоторепортер Бојан Славковић је подсетио на једну од најважнијих лекција фотографског изражавања: фотографија не настаје у камери, већ у оку, уму и у срцу аутора.
„Дарко је овом темом повезао неколико целина које су у његовом срцу. То су православна вера, његова дедовина Далмација и љубав према фотографији. Кроз овај избор из мало веће колекције фотографија, отвара вам се прозор у свет, у интиму монашког живота, у лепоте задужбине краља Милутина која је географски далеко, а народу са овог простора и из краја где се налази велики број осталих његових задужбина, требало би да буде много ближе” – рекао је Славковић.

Изложбу фотографија „Седам векова манастира Крупа“ галерија Акваријус организује у сарадњи са Домом културе Грачаница и на тај начин се придружује обележавању седамстогодишњице постојања и опстајања једног од најзначајнијих седишта српске културе и духовности.
Дарко Дозет (Нови Сад, 1976) један је од наших најзначајнијих савремених фоторепортера.
Радио је за новосадски „Дневник“, београдске „Вечерње новости“ и агенцију Танјуг, а објављивао у готово свим водећим светским листовима и магазинима.
Посебно се истакао у спортској фотографији, али је једнако успешно фотографисао и позоришне представе. Његове фотографије илустровале су бројне књиге, каталоге и монографије.
Имао је самосталне изложбе у више од педесет градова широм света. Добитник је бројних признања за рад и стваралаштво у области фотографије.

Извор: Радио Контакт плус >>