Текст и видео: РТВ КиМ. Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ и Дом културе Грачаница
Поема о Боки „Када пливаш“ истакнутог редитеља, новинара и уметника Растка Шејића представљена је у Дому културе Грачаница (15. маја), Дому културе „Стари Колашин“ у Зубином Потоку (16. маја) и Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици. О књизи Растка Шејића говорили су новинари и књижевници Живојин Ракочевић, Ивана Вановац, Бранка Касаловић, Жарко Миленковић и Александар Дунђерин.
Шта је речено на промоцији ове књиге у Грачаници забележили су новинари РТВ КиМ. Текст преносимо у целости.
„Када пливаш“ је, заправо, поема о Боки Которској. Медитеран је, према мишљењу књижевника Александра Дунђерина, добар декор да се исприча јако важна прича о времену у коме живимо.
„Растко Шејић верује у суштинску доброту људи, верује да се људи рађају да буду слободни, једнаки, са унивезалним правима на живот и слободу. То је Џон Лок, али то јесте и Растко Шејић, то можда Медитеран може да пружи као згодан простор да се једна таква идеја и кроз књижевност оваплоти. Та вера да су људи у основи добри, али су искварени модерном или постмодреном цивилизацијом, што је буквално говорио Жан Жак Русо. Треба нам литература која ће поново да врати у предмет интересовања и такве филозофске погледе на свет“, истакао је он.
Растко прича о слободи и цени слободе, оценила је новинарка Ивана Вановац.
„Ако хоћеш да будеш слободан, мораш да уђеш у једно бестелесно стање. То на земљи омогућава само вода или је то најјефтинији начин да уђеш у то стање. Када уђеш у воду, прво што радиш јесте да се суочиш са смрћу, са страхом, са свим оним што, заправо, живот у слободи подразумева. Свака слобода подразумева суочавање са могућим проблемима у које можеш упасти због своје потребе да живиш у слободи. Које су све то опасности? Мени је све то велика метафора за оно што се дешава људима који желе да живе политичке слободе, стваралачке слободе, моралне слободе, какве год слободе да преферирају“, казала је она.
Онај ко жели да живи у слободи, истакла је Вановац, мора да прихвати ризик.
„Ризик је да те спуца грч у лист, чак и најбољи пливачи знају шта то значи. То значи могућност да не стигнеш до сигурности обале, да ти се сва чула у једном моменту замагле, вид, слух… Дакле, да у једном моменту толико уживајући у тој слободи потпуно изгубиш контакт са реалношћу, па самим тим мало и заборавиш на све опасности које та слобода поздразумева, односно којима те излаже“, рекла је она.
Растко оставља утисак јако грубог човека, напоменула је Вановац, али причу о слободи доноси врло једноставно.
„Сва сазнања која је он са тих својих сјајних путовања покупио, овде су обједињена. Колико је лепо море и колико је уживање живети поред воде, а он воли воду. Највеће поштовање и уживање у води могу да препознају управо људи који долазе из континенталих предела. Шта то заправо значи? Да о слободи најлепше пишу и највише сањају они који је најмање имају, то је мој главни утисак Расткове дивне поеме“, закључила је она.
Читава је књига о томе шта је доживљај када пливаш, рекао за Ким радио аутор Растко Шејић.
„Поема која, најједноставније описано, говори о Боки Которској, пливању. Али, ето, вечерас смо у Грачаници од различитих ауторитета чули да она говори и о слободи, неопходности схватања Медитерана као културног узора који заиста мора да живи онако као што живи и на фрескама у Грачаници, на трговима Котора и да је то, сада, једна доста природна веза“, навео је.
Године писања, нагласио је аутор, сабране су у једну целину.
„Мени је доста незгодно да објасним шта би могао да доживи читалац, мислим да пре свега доноси могућност доживљаја. Мени је све веће и веће изненађење како људи доживљавају и на који начин им је лично важно, као простор мира, простор за размишљање, као некаква инспирација за борбу. Мислим да је борба јако важна у свим просторима у којима јесмо за некакву нормалност“, закључио је Шејић.
Извор: РТВ КиМ >>
