Knjiga je suštinski princip očuvanja načela vere

Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“

„У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога и Реч беше Бог“.
Пре него ли се у Јеванђељу по Јовану помене и сам Бог, помиње се реч Реч, која се са Њим поистовећује. Реч (логос) старија је од свега створеног. То није било чија реч. Већ Реч Божја. Познавање и препознавање речи је оно што човека чини словесним бићем, другачијим и узвишеним у односу на сва остала жива створења на Земљи. Само Богу и човеку је могуће да је разумеју. Толико је она важна.
Библија значи књига. Да би је у писаном говору разликовали од осталих књига, Грци, из чијег језика ова реч потиче, пишу је великим почетним словом – Књига. Света књига хришћанске васељене, најчитанија је, најпродаванија, највољенија, најпровокативнија и најкритикованија књига од појаве писмености до данас. Бог је по својој свемогућој природи могао да истину о Христовом животу и страдању, па и ону упозоравајућу футуристичку представу света пред сам крај његовог прегрешног постојања, обзнани и остави живом на неки други начин. Ипак није. Одабрао је да Истину свим поколењима која ће доћи након Христовог крстоликог телесног одласка, сачува у књизи. Тиме ју је на својеврстан начин освештао. И тако би ваљда сваки хришћански писац, требало да је доживљава – као сакрални предмет, достојан једино чисте истине. Јеванђеље је књига о Богочовеку. Све након ње написане, књиге су о Човеку или човеку.

• 

• 

Колико је књига утицала на хришћанство? Колико је важна у верском животу једног појединца, народа па и целокупног хришћанског света? О томе су у оквиру малог сајма књига у ПКЦ „Акваријус“ синоћ говорили професори Богословије у Призрену „Свети Кирило и Методије“ – јеромонаси Никита Адамовић и Исидор Јагодић.
„Појмови вера и књига од самог почетка и настанка хришћанства стоје у најближем могућем односу. Уопштено узевши и све религије света, од најстаријих времена до данас, представљене су у својим светим књигама. Да поменемо ведске књиге хиндуизма, велики корпус од којих су најпознатији Махабхарата, Рамајана и друге. Затим јеврејска Тора, старозаветно петокњижје, јудаистички Талмуд, египатска Књига мртвих, тибетанска Књига мртвих, хришћанска Библија, исламски Куран и могло би да се набраја још много“, рекао је јеромонах Никита.

Основна верска начела постојала су и у време пре него ли је човек изумео писмо, али појава писмености и књиге, створила је услове за стабилније и контролисаније преношење верских начела са генерације на генерацију.
„Усмено предање вероватно јесте онај првобитни начин изражавања и представљања неког верског учења. Али, од када је човек почео да записује, почев од примитивног пећинског записивања символа, па до самих првих записаних речи, књига је постала и остала тај суштински принцип очувања начела неке вере. Тако је и са хришћанством“, каже отац Никита.
Колико је записана реч важна за хришћанство, најбоље илуструје чињеница да је „богонадахнутост текста“ једна од првих лекција коју богослови уче.
Делује да је Библија писана једноставним, веома разумљивим језиком. И јесте. Може да је чита и разуме свако ко зна азбуку. Ипак, свака прича из Христовог живота носи вишеструку поруку и поуку. Зато се свети оци од вајкада труде да текстове Светог писма протумаче и додатно приближе пастви. Та тумачења су још једна врста списа од непроцењиве важности за хришћанско учење.
Од оца Никите сазнајемо да је прво Свето писмо записано на папирусу. Књиге писане на пипирусу би се савијале у свитке. Књига какву данас познајемо своје обличје поприма знатно касније. У четвртом веку, у употребу улази пергамент, слаган у тзв. тетрадион који обликом креће да наговештава обрисе данашње књиге.
Библија је централна фигура у литургији. Ниједно богослужење не може се замислити без ње.

„Библија и литургија су неодвојиви појмови један од другог. Библија је реч Божја а у Литургији ми упућујемо речи Богу које су или потпуно пренесене из Библије или су њоме инспирисане. Све анафоре цркве, централне молитве, саздане су од библијских тема и мотива. Значај Светог писма које заузима централно место у светој литургији и физички и духовно је огроман због његовог ауторитета који потиче одатле што је оно настало у цркви, надахнто је и подстакнуто живим животом Христове цркве. Оно није настало из пера неког академског писца који је седео за столом и размишљао о томе шта би могао да напише. То је јако битно. Написали су га сведоци или ученици сведока. У питању је посредно и непосредно искуство. Јован и Марко, апостоли, живели су и проживели су са Господом све оно о чему су писали, а Матеја и Лука су били ученици Петра и Павла али није искључено да су имали директан контакт са самим Господа“, прича отац Никита.

• 

• 

Искуство читања је искуство изображења људске мисли и осећања. Потањање у други свет који може бити добронамеран или злонамеран, па стога свака прочитана књига, мора да остави траг у човеку. Одабир литературе самим тим, спада у веома важан и нимало лак задатак.
„Треба читати све. Потребан је неки опрез, али ако је човек радознао и воли да чита, зашто да не чита, само треба да пита ако није сигуран у нешто“, каже отац Никита и присећа се да је у не тако давној прошлости велики број људи тражећи одговоре на питања у погрешној литератури без духовног надзора цркве, своје духовно трагање завршио у некој секти. Стога је важно држати се литературе која се објављује са благословом Српске православне цркве, што је јасно назначено на првој страни књиге.

• 

• 

Књига је и данас главни медијум преношења православне мисли и православног предања, па стога и сама Призренска богословија има богату издавачку делатност, која је те вечери представљена митровачким читаоцима. О вредним и многобројним издањима, присутнима је говорио јеромонах Исидор.

„Ипак, и поред свих ових књига,и поред свега овога и све важности књиге о којој смо говорили вечерас, изнад свега тога много су нам важни људи, И зато је важно да су овде и деца. Јер неће деца сама читати ако родитељи не читају. Неће се десити чудо да се роди љубав према књизи, ако не буде бар мало пренета са некога. Зато је важно да имамо овакве моменте, оваква окупљања и да у то све буду укључена деца“, поручио је отац Исидор.

• 

• 

Вече посвећено књизи, вери и издавачкој делатности призренске Богословије, песмом и музиком су употпунили ђаци ове најстарије школе на Косову и Метохији, која ове године обележава 150 година постојања.

• 

• 

Када би Библија била једина хришћанска књига икада написана, била би довољна… за све. За хришћанина она је више од штива. Она је сама истина, утеха, уџбеник животне науке, драма која се никада не завршава јер се кроз литургијску, евхаристијску праксу, наново и наново догађа. Збирка одговора на сва човечја питања. Најљубавнија књига о жртвовању Јагњета зарад спасења Адамових и Евиних потомака. Писана хиљадама година, тако да никада не буде завршена. Да крепи и теши људску душу, док се не обистини обећање у њој дато – Велики Христов други долазак са Истока.

Извор: Радио Косовска Митровица >>