Knjiga o urbanoj legendi grada

Текст: Радио Контакт плус (Даниела Томашевић)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Харис Личина)

Иако он то не би волео, плакали су синоћ сви – чланови породице, пријатељи, познаници, сарадници… оживљавајући успомене на њега – Васиља Аџића, урбану легенду Косовске Митровице.
Уочи годишњице његове смрти, у Приватном културном центру „Акваријус“, поред суза, било је и песме, анегдота, дружења…, а поводом промоције монографије „Васиљ Аџић (1976-2019): Наџезирај ми слику“, посвећеној лику и делу преминулог митровичког мултимедијалног уметника.
Ово је књига о „урбаној легенди“ Косовске Митровице, о човеку који је обележио не само своје, већ и време које долази.

• 

• 

У времену где је морални компас изгубљен, материјализам и примитивизам зашли у сваку пору друштва, Васиљ је био део оних ентузијаста који су се против тога борили.
Потрудили су се синоћ окупљени да кажу много о Васиљу, иако свесни да све што изговарају, није довољно да на веран начин прикажу његов лик и дело.
Присећали су се најбољих тренутака проведених са њим, посебно говорећи о врлинама које су га красиле и његовим делима која не смеју отићи у заборав.
Интелектуалац који је имао морални рефлекс на друштвене аномалије, као таквог га памти Александар Дунђерин, један од приређивача монографије и уредник уметничког програма ПКЦ „Акваријус“.

• 

• 

„Не знам да ли у Митровици постоји ставаралац са којим сам се лично препирао, свађао, полемисао о питањима уметности, али то ме је обогатило и то ми је дало једну нову перспективу гледања и на стварност и на уметност. Ако већ ценимо, поштујемо и желимо да памтимо и лик и дело Васиља Аџића, онда покушајмо да се мало угледамо на њега и да имамо храбрости и одважности да разговарамо отворено и искрено и када се не слажемо. То нам недостаје, а Васиљ Аџић се, између осталог, и те како борио да ту ситуацију промени, борећи се пре свега, против једноумља“, указује Дунђерин.
Васиљев живот и његова прерана смрт, научили су га, каже, да се мање плаши тог „великог пехарника који ће Васиљу наточити чашу, а коју ће он предати неком од нас“.
„Захваљујући Васиљу Аџићу, спознао сам да је јако тешко живети на КиМ и у Косовској Митровици, али да је у овом граду прелепо умрети“, помало дрхтећим гласом завршио је своје излагање Дунђерин.
Горана Стојчетовића и Васиља Аџића спојила је љубав према ликовној уметности.
Стојчетовић за Васиљеве ликовне импровизације каже да су често биле повезиване са музиком и да је његов дух увек радио изван разумног. Као такав, Васиљ је први уметник са Косова, а који је живео на Косову, постао део Удружења Арт брут Србија, чији је оснивач управо Стојчетовић.

• 

• 

За Васиља још каже и да је потенцирао слободу појединца.
„Не само у експресији, него више у сазнању шта је у ствари експресија, како да појединац дође до споствене снаге преко свог умећа без неких спољашњих фактора. Стално је своја сазнања ширио на људе, из срца и душе, али да не буде јалово, него да добије неку форму која ће не само њему значити, него и осталима“, емотивно се присећа Стојчетовић.
Васиљ Аџић је, између осталог, имао и две самосталне изложбе у „Акваријусу“ – „Буђење“ >> и „Ћирилица“ >>. На то су га подстакли Александар и Миљана Дунђерин.
Уметница и директорка ПКЦ „Акваријус“, Миљана Дунђерин, каже да је пре свега монографију креирала за будуће генерације које треба да знају ко је био Васиљ Аџић.

• 

• 

„Шта је сликао, како је певао, шта је причао, како је изгледао, како је свирао гусле са годину дана, како је свирао бас гирату са 40 и нешто на неком сешну у мрачном Криму… Лично мислим да има на шта свако од нас да буде поносан на њега, а највећу захвалност дугујемо управо њему, јер он јесте најурбанија легенда овог града, која ће живети и победити у највећој трци са временом и који ће постати ванвременски.“
Васиљ је био присутан и у области музичке уметности, без обзира на то што је бас гитару престао да свира још у првој деценији овог века. Један је од организатора митровичког џез и блуз фестивала (North CityJazz & Blues Fest), где је осмислио и организовао, између осталог, и ликовну колонију „Колективна слика“.
Енергичан, са фанки потезима, такав је Васиљ био када је наступао, присећа се бубњар, Миодраг Радовић Мишко.

• 

• 

„Карактерисала га је та његова енергија коју је доносио и где је на бини било врло пријатно са њим свирати. Није био он неки виртуоз у музичком смислу. Међутим, кад сте свирали са њим, сви су се смејали, јер није важно шта ћете да урадите на бини у музичком смислу, важно је како ће људи да се осећају када изађу из просторије где сте ви били.“
Опробао се Васиљ и у поезији. Током деведесетих година, учествовао је у програмима Удружења уметника “Митрикс”, које је окупљало љубитеље писане речи.
Његов пријатељ, Немања Радовановић, посветио му је песму „Васиљевска песма“, која је публикована у поменутој монографији.

• 

• 

Ипак, непосредно пре смрти, Васиљ је говорио да се најкомфорније осећао као глумац. Љубав према позоришту развио је још од гимназијских дана. Био је члан некадашњег аматерског позоришта у Косовској Митровици, а био је и део глумачког ансамбла у Народном позоришту Приштина, истичу познаваоци лика и дела Васиља Аџића.
Промоцији монографије, присуствовала је и Васиљева супруга, Мирослава Аџић, изразивши огромну захвалност свима онима који чувају успомену на њега.
„Драги људи, нећу да вам кажем: ‘Хвала што нисте заборавили Васиља’, јер је то немогуће, јер би тако заборавили себе сви ми који смо овде, јер је он био део свих нас. Волимо те Васиље, са нама си заувек“, поручила је врло емотивно.

• 

• 

А мајка као мајка, неутешна. Бол због изгубљеног сина не пролази, нити ће проћи. Ипак, драго јој је то што је монографија потврда колико је њен Васиљ био цењен и поштован.
„Важно је због његове деце да могу прочитати кад одрасту, о томе колико је њихов отац био цењен и успешан. Хвала вам свима који чувате успомену на Васиља и док је год тако, имао се рашта и родити“, поручила је његова мајка, Мирјана Аџић.
Монографија коју су приредили Миљана Дунђерин и Александар Дунђерин, а објавила Унија М, израз је захвалности ПКЦ „Акваријус“, Уније М, Народног позоришта Приштина, родбине, пријатеља и колега за све што је учинио за културу и уметност Косовске Митровице и Косова и Метохије. Штампана је искључиво захваљујући подршци појединаца, поштовалаца уметности и дела Васиља Аџића.
Заинтересовани је могу купити у Акваријусу, по цени од 1.200 динара.
Васиљ Аџић (1976) преминуо је 22. августа 2019. године од последица срчаног удара.

Извор: Радио Контакт плус >>