Текст: Радио Контакт плус. Видео: Данкос плус телевизија. Фото: Милан Кабашић
У митровачком Приватном културном центру „Акваријус“ 1. марта 2023. године одржано је књижевно вече посвећено стваралаштву социолога културе и песника Зорана Недељковића, професора на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Поред аутора, у програму су учествовали и Новица Соврлић и Ивана Вановац, а специјална гошћа била је песникиња Невена Милосављевић.
Повод за књижевни портрет Зорана Недељковића је његова нова књига „Лебдење“ о којој можете прочитати у тексту испод фотографија.
Збирка песама „Лебдење“ социолога и писца Зорана Недељковића представљена је митровичкој публици.
Збирка је објављена 2021. године, али услед пандемије корона вируса, прва промоција, и то у Косовској Митровици, одржана је 1. марта 2023. у Приватном културном центру „Акваријус“.
„Ја сам рецензију насловио Раснопис душе. Читајући рукопис Лебдење песника и сабрата Зорана Недељковића, дуго после читања нисам успео да се измакнем од стихова који су ме упорно пратили и што је најчудније, пред очима ми стварали слику замишљеног песника који стоји испред огледала и разговара са својим одразом у њему. Невероватна је лакоћа и једноставност речи којим Зоран води тај дијалог и ниже сјајну ниску песничких бисера, али и чињеница да је у питању један зрели песник, не само према темама и мотивима, већ и по језику којим је саткано ово његово поетско казивање“ – казао је рецензент збирке Новица Соврлић.
Недељковић се, додаје Соврлић, желећи да исприча своју причу, обраћа себи, читаоцу, тражећи већ давно написане одговоре о роду, земљи, љубави, мржњи, чојству, издаји, косовском завету и вечном животу, музама, Христу, Богу и човеку.
„Док сам писао ову рецензију увек ми је била пред очима слика Зорана Недељковића који седи на једном камену испред манастира. Посматра манастир, куполу, крст на манастиру и небо на којем лети птица. Иначе птице су чест мотив у Зорановим песмама. Дакле, једна дијагонала коју можемо посматрати као вертикалу – камен, крст односно Господ Бог и небо, небеса, крила на набесима као симбол вечног живота и лета ка небу“ – додао је Соврлић.
Зашто Лебдење?
„За тај назив највише могу да захвалим Новици Соврлићу“ – казао је Недељковић, описујући лебдење на различите начине.
“Николај Велимирович посредује између филозофа и народа. Значи, он лебди између једне интелигенције, елите и са друге стране интелигенције потлачених, али уопште не значи да ти потлачени по уму су можда јачи”, био је један од описа.
Један од симбола је и птица:
„Постоји једна птица блиска ластавици која се зове чиопа и она понекад из јужних предела Африке долети до Балкана, она је у стању да лети месецима да не слети на земљу, она је сва од крила и спава на ветру, отуд то лебдење…“
Али помиње и сокола и орла.
„Одабрао сам управо такве симболе који су блиски анђелима и анђели имају крила, они јесу невидљиви, треба бити религиозан, ако верујемо у Бога, постоје и анђели, ако постоје анђели, постоје и зли анђели, постоји и њихов вођа…“ – казао је Недељковић.
У његовим песмама се осим тема поменутих у рецензији појављује и филозоф Фридрих Ниче.
„Када сам први пут узео да читам Ничеа, ја сам га бацио, није ми се уопште допао, није ми се допала порука коју он шаље. Онда сам га после неколико година поново узео да читам и допадао ми се његов стил и онда сам га више читао због стила писања него што сам га читао због његове филозофије, он јесте песник-филозоф…“, казао је Недељковић, додајући да му је ипак блискији Николај Велимирович који, како каже – живи религијском егзистенцијом.
Ниче га је, додао је, привукао само као добар стилиста.
Осврћући се на питање косовског завета и мисли који се такође могу пронаћи у његовим песмама, истиче да су они иначе испреплетани и да се не могу лако одвајати.
Зоран Недељковић је рођен 1964. године у Приштини, а од 1999. живи у Краљеву. Предаје као социолог културе на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Аутор је 14 збирки поезије за које је освојио бројне награде (Григорије Божовић, Симо Матавуљ, Видовданска благодарница). Аутор је филозофског дела „Лавиринт историје надчовека и последњег човека“, као и социолошко-културолошке монографије „Кључар осме капије Вавилона“.
Извор: Радио Контакт плус >>
