Mašić: Svaki dan života ovde jedna je stranica knjige

Текст: Радио Контакт плус
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“

Како изгледају путеви одласка у свет? Како је отићи са свог кућног прага? Где се тражи боља будућност? О томе, али и о сопственом доживљају одласка, Слободан Машић пише у својој књизи „Пут незнанца у свет“. Књига је писана 10 година и то у Прилужју.
„Књига Пут незнанца у свет је аутобиографска књига која говори о животу једне младе особе на Косову која одлучује да једног дана покуша да промени свој живот и да крене за светлом звездом и за бољом будућношћу, тражећи обећану земљу“, објашњава Машић.
„Ја сам био и остао незнанац“, додаје аутор, наводећи да је желео да свако књигу прихвати „на себи ствојствен начин“, јер, између осталог, „није све везано за пут у свет“:
„То је једноставно живот, свакодневица, повратак у родно место, одлазак у друга места“.

Али је у књизи, свакако, мноштво оног личног – пишчевог.
„Има доста личног искуства, има и метафоре, али суштина свега је да су то аутентични догађаји који су писани из дубине душе, под емоцијама, у тренуцима среће, туге, трагедије, и јако ми је драго да је то остало забележено и написано и да је на крају угледало светлост дана“, додаје.
Пут до објављивања књиге био је дуг. Логично питање је и како изгледа бити писац у Прилужју. Где налази мотивацију? И како види пут своје књиге?
„У питању је свака рурална средина на Косову, па и у тим градским срединама читање је у доба дигитализације запостављено, као и писање. Али сваки дан нашег живота овде једна је нова страница књиге. И мотивацију треба тражити у сопственом животу“ – каже Машић.

Он управо то и чини, а текст који оставља за собом види као својеврсну интроспекцију.
„Стално се сусрећемо са новим изазовима, новом неизвесношћу и уколико тог тренутка желимо да забележимо на парчету папира, онда ће то неко време бити суво благо. Након дугог писања, када сав тај текст читате и када се сетите тог времена уназад, из дубине душе, откривате да сте живели у другом свету, да сте друга особа сада. Једноставно можете да видите и у људима око вас да је нешто промењено, да ствари у животу сагледавате реалније, да сте прихватили неке позитивне ствари, да сте негде погрешили, да сте можда требали другачије, али у сваком случају изазива вам осмех, изазива вам сузу“ – додаје.
Открива о себи и да је по професији кувар.
„Једно је професија, друго хоби (писање)“ – додаје.
Али открива и још једну додирну тачку између хобија и професије.
„Истрајност је нешто чему свако треба да тежи, ако жели успех“, каже, додајући да је управо важност истрајности једна од порука књиге.
А он је своју саткао у књигу, у незнанцу, у путу у свет.
„Први писац у Прилужју и то је још једна моја сатисфакција и мој понос. Свако ко ово прочита треба да схвати да ја нисам писац, већ аматер, али сам био одважан“ – додаје.

Како наводе рецензенти, Славица Јовановић и Голуб Јашовић, Слободан Машић је „испричао причу многих својих земљака, многих трагача за светлом росом, за благостањем\”. Аутор шаље свој глас са Косова, закључују рецензенти, „да чујемо да тамо још има оних што гласно говоре и смеју се и постоје упркос свим чињеницама које желе да их пониште“.
Књига је објављена у јеку пандемије, па је промоција изостала. Вечерашња у Приватном културном центру Акваријус му је зато посебно важна.
„Суштина је била да што више читалаца прочита књигу“, додаје.
Књигу можете поручити од самог писца или купити у Акваријусу. Објавили су је 2020. Књижевна заједница Пожаревац и Књижевно друштво Косова и Метохије.

Извор: Радио Контакт плус >>