Miloš Damjanović o kosovskim Jevrejima

Историчар Милош Дамјановић одржаће у митровачком Приватном културном центру „Акваријус“ предавање о Јеврејима на Косову и Метохији. Предавање је заказано за уторак 18. маја 2021. године у 19 часова. Улаз је слободан.
Косовски Јевреји су делили животни простор са већинским становништвом другачије религије, културе, обичаја, језика и традиције које је међусобно оптерећивала дубока подвојеност, национално-политички анимозитет и различита рола у заједничкој историји. Без обзира на такве односе између српског и арнаутског народа, косовски Јевреји су одржавали добре пословне, комшијске и пријатељске релације са свим суграђанима, независно од њиховог порекла. Толерантност, слободоумље и добродушност које су карактерисале српски народ разбијале су сваку потенцијалну баријеру, док су их неке сличности у култури исхране, чвршће везивале за муслиманско и турско становништво. Без обзира на отвореност према другима, косметски Сефарди су првенствено били аутоцентрични, нераскидиво везани за сопствену заједницу, унутар које су проводили највећи део свога живота.
Са досељеним Ашкеназима, одржавали су површне односе, држећи се на дистанци, чему су доприносиле узајамне језичке, културне и верске разлике, па припадници млађих нараштаја нису ни знали за њихово постојање или су их први пут упознали тек у каснијим годинама живота. Мање религиозни и више окренути модерном стилу живота, сами Ашкенази нису имали потребу за јачим зближавањем. Најмање додира, обе ове гране јеврејства, имале су са ретким јеврејским белоемигрантима које је животна судбина довела на Косово. Ови, махом русификовани Јевреји, језички сродни са српским народом, уз то припадајући чиновничком слоју и територијално удаљени од Приштине и Косовске Митровице у којима је било сконцентрисано јеврејско становништво, градили су свакодневне односе са нејеврејским народима из својих места пребивалишта, готово без преседана.
Антисемитизам као друштвени феномен није био познат косовском живљу, иако су у једном делу његове исламске компоненте били задржани реликти презира према непоклоницима Мухамеда, па према томе и према Јеврејима. Са продором политичког утицаја нацистичке Немачке на југословенско тло, пред саму самрт Југославије, појавили су се на Косову и Метохији медијски садржаји чије је деловање било усмерено против Јевреја, али су доживели неславан крај услед непопуларности у народу и немогућности остварења профита. Ова срамна епизода неких политичких кругова имала је одговоре у виду појединаца који су приређивали јавне наступе на којима је осуђиван расистички поглед на свет и у филосемитском деловању појединих косовских интелектуалаца који су путем штампе пружали моралну подршку протежираним Јеврејима у ери експанзије нацистичког наратива и пропаганде у Европи.